Правна питања и одговори

Иако је министар Жарко Обрадовић обећао, на VII конгресу ГСПРС Независност, да ће преговори о Протоколу почети на време, јасно је да од тога нема ништа и да се уобичајена тактика одуговлачења од стране Владе наставља, што се може благо назвати дезавуисањем социјалног дијалога, његово свођење на консултације или боље речено насиљем над социјалним дијалогом.

Као специфичан облик притиска је пуштање, у тајности рађеног, Правилника о норми непосредног рада наставника, којим се најављује, невешто прикривено, повећање норме и бесмислено оптерећење наставника. Готово сигурно ће у току преговора изронити предлог, две деценије исчекиваног Правилника о цени услуга у образовању, који ће, сасвим сигурно, имати за циљ ојачање преговарачке позиције Владе.

Дакле, ништа ново, препознатљива неозбиљност од стране представника власти.

            Што се тиче синдиката, већина се огласила са захтевима: ГСПРС Независност са везивањем за минималну зараду и корекцију додатка за одељенско старешинство а неки други са корекцијом коефицијената и додатака…

Руководству ГСПРС „Независност“ није разумљиво залагање, неких  синдиката, за повећање додатака за директоре везане за број одељења (постојање школа до дванаест одељења, у будућности, је под знаком питања). Додатак за директоре можда има смисла везати за обрачунско одељење, јер ће, у трци за увећаним додатком, исфабриковати број одељења и поништити ефекте рационализације, или за најављивани број ученика. Нико не спори да међу директорима има оних који часно и коректно обављају своју делатност, имајући при томе коректну сарадњу са синдикатима, но сигурно је да синдикату није циљ и место у заштити њихових интереса. Минитарство, локална самоуправа, школски одбори, партијске структуре су више него довољна заштита директора, док је носиоцима дневника једини ослонац синдикат. Крајње коректан је став да директори и запослени у образовању имају једнак проценат увећања зараде. Једино захтев, ГСПРС „Независност“ за повећање додатка за одељенско старешинство има смисла, јер је реч о категорији запослених чији је обим посла, нелогичним члановима Закона, значајно повећан. Но разлике у захтевима нису тако велике да синдикати не би могли изаћи са јединственим ставом пред Владу.

Читаву деценију просветни синдикати важе за најорганизованије и најјаче. Способност лидера, различитих организација да интересе чланства и целокупне просвете, поставе испред парцијалних, учинила је претходне преговоре успешним. Само на успеху у остваривању захтева синдикати могу, својом вештином, градити даљи развој јер они који мисле да је то могуће на неуспеху (окривљујући друге) морају знати да је то кратког даха.

Сада, када су нам синдикати правосуђа дали домаћи задатак у очувању достојанства професије, неопходан је јединствен и толерантан приступ. ГСПРС „Независност“ сматра да ће, с обзиром на искуство и знање преговарача, сви синдикати учинити  напор, да оваквим приступом ојачају преговарачку позицију. Чланови ГСПРС „Независност“ и чланови других синдиката као и целокупна просвета, је ту да подржимо упуства јединственог преговарачког тима, у циљу потписивања што повољнијег Протокола.

Чланови свих просветних синдиката уједините се!!!

Славко Дерењ

Подсећамо Вас, да је тренутак замрзавања зарада у јавном сектору онемогућио приближавање зарада просветних радника зарадама осталих буџетских корисника. Претходни однос најниже и највише плате је био 2,94, а циљ је у следећем кориговању био да се достигне однос 3. Поштовањем минималне цене рада тај однос је нарушен и тренутно је 2,43. Имајући у виду да су носиоци делатности у образовању, колеге, запослени са седмим степеном, тј. са факултетом, пожељно је да се бар задржи претходни однос, ако не и повећа на 1:3. Ово треба нарочито имати у виду обзиром да се код других корисника средстава буџета Републике Србије тај однос креће и до 1:9  (правосуђе), а предлаже се смањење на 1:5,5. 

Будући да су у току преговори о минималној цени рада, урађена је анализа најнижих и највиших зарада у основним и средњим школама, према ценама радног сата, које су у оптицају.             

  Логично је да држава прва, примером, испоштује минималну зараду те да одржи распон зарада (најмањи у образовању). Овде треба нагласити да су у нашим зарадама и топли оброк и регрес, што није случај у приватном сектору од кога се захтева поштовање минималне цене рада.              

Поред ранијих договора око потписивања Протокола за 2011. годину и враћање одузетог права на исплате јубиларних  и новогодишњих награда, што је предуслов за почетак преговора. Такође тражимо повећање додатка за разредно старешинство на 6%, јер се нелогичним члановима закона њихов посао вишеструко повећао, истовремено их остављајући без неких педагошких инструмената деловања.              

 Наша бројност не може и несме бити образложење  за мање зараде у  односу  на друге државне службе. Позивање на сопствене изворе, сматрамо демагогијом јер увођење такси, надокнада, партиципација грађанима је пре свега ствар политичке одлуке. Једина смо делатност којој није дозвољено да, значајне, ефекте рационализације претвори у побољшање материјалног положаја запослених.      

Стручна спрема / Коефицијенти/   Плата  садашњи /  Минимална цена/    Коефицијенти према/   Однос најниже и највише/ Однос најниже и највише плате

                             садашња уредба /   коефицијенти /     рада (90 динара)/    реализацији сада/             плате према уредби/           према реализацији сада/

Проф. VII степен           17.32                   38.500,00                38.500,00                           17,32                                    2.93                                        2.43

Наст. VI степен             14.88                    33.070,00                33.070,00                          14.88                                    2.52                                         2.08

Учитељ IV степен        13.65                     30.340,00               30.340,00                           13.65                                   2.31                                         1.91

Портир, чувар II ст.      6.30                      14.000,00               15.840,00                            7,13                                     1.06                                         1.00

Физички радник          5.90                      13.109,00               15.480,00                            7,13                                      1,00                                        1,00

1,00 ЦЕНА РАДА 2222.50МИМИМАЛНА ЗАРАДА: 22 дана * 8 = 176сати * 90дин = 15.840,00               

Из приложеног и аргументованог захтева се види да не тражимо никакав приливегован положај просвете, већ њено достојанствено место у друштву. За исти положај се заложио и министар Жарко Обрадовић на VII Конгресу ГСПРС „Независност“ сложивши се са констатацијом да се квалитет једне државе мери њеним односом према образовању, те очекујемо подршку од Владе и целокупне јавности.

У Београду, 15.10.2010.                                      За ГСПРС «Независност»                                                                             

                                                     Проф. др Томислав Живановић, председник

Уз подршку Министарства за дијаспору, настава српског језика први пут ће бити организована у Кувајту, Чешкој, Кини, Ирској и Аргентини, саопштило је данас то м У току је отварање нових одељења у земљама где настава већ постоји – Канади и Француској, а очекује се и оснивање одељења у Сан Дијегу, Сан Маркосу и Чикагу. Министар за дијаспору Срђан Срећковић казао је да је за ову школску годину министарство обезбедило више од 8.000 примерака уџбеника српског језика за децу у дијаспори, како би им олакшало учење матерњег језика.

Уџбеници су послати у укупно 24 државе широм света и намењени су првенствено деци која уче и усавршавају знање српског језика у импровизованим одељењима уз помоћ црквено-школских општина Српске православне цркве у Европи, Канади и Америци, додао је Срећковић.

„Један од приоритетних циљева Министарства за дијаспору је очување српског језика и ћириличног писма, па у том циљу оно подржава све облике институционалног и ванинституционалног учења српског језика, од допунских школа под окриљем Владе Србије и држава домаћина, до приватних школа и учења у организацији црквено школских општина“, истакао је Срећковић.

Он је недавно је са директором Завода за уџбенике и наставна средства Милољубом Албијанићем потписао Уговор о заједничком финансирању комплета одабраних уџбеника – буквара, читанки и граматика српског језика за децу у дијаспори, подсећа се у саопштењу.

Тањуг | 10. 10. 2010.

Разред чешће понављају дечаци, код куће готово да и не уче, а за слабе оцене криве Понављање у средњој школи чешћа је појава него у основној. Међу популацијом неуспешних ђака више је дечака него девојчица, кризни  период је у петом и шестом разреду, а међу њима је и много даровите деце. Највише поноваца има у машинској и струци обраде метала, а најмање у природно-математичкој струци. Они углавном долазе из сиромашних породица у којима је више од троје деце, а за неуспех криве пре свега – себе.

Ово су резултати најновијег истраживања, првог после 30 година међу овом популацијом ученика у нашој средини, које је недавно представљено кроз књигу „Неуспех у школској клупи” мр Душице Малинић из Института за педагошка истраживања.

– Иако подаци за период 1997–2006. годину показују да број поноваца у Србији опада, не треба заборавити да је за мање од једне деценије број ученика у основним школама смањен за више од 120.000, тако да се може рећи да број понављача ипак расте. Најмање поноваца било је школске 1998/99. године – 2.094, као последица препоруке Министарства просвете због ратних дешавања, а већ идуће године их је било четири пута више (8.531) – каже Душица Малинић.

У средњим школама, од 6.000 поноваца у школској 2004/05. години, највише их је било у машинској и електротехничкој струци, а најмање у природно-математичкој (осам).

По речима истраживача, у школи има више неуспешних ђака него што то статистика показује, јер – по мишљењу наше саговорнице – није неуспешно оно дете које има јединицу, већ оно које не искористи сопствени потенцијал.

Истраживање је обухватило поновце као и ђаке који нису никада понављали разред из 35 основних школа са подручја Београда. Утврђено је да поновци имају образованије очеве него мајке (које су углавном завршиле основну, а очеви средњу школу) и да очекивања родитеља битно утичу на ученикова постигнућа. Такође је утврђено да то да ли је породица потпуна или не, не утиче на успех у школи (у случају развода живот с мајком има позитивније ефекте на успех ученика него живот с оцем), али да зато утиче број деце у породици. Поновци су у овом истраживању најчешће долазили из породица у којима има троје и више деце, а занимљиво је и да је међу слабим ученицима највише другорођене деце (41,9 одсто).

Ученици су рекли да им највећи проблем у школи представља то што споро уче (69,9 одсто), да се тешко концентришу на учење (63,4 одсто), да не умеју да уче (тј. уче напамет) и да не поседују предзнања из већине предмета. А на питање шта би им помогло да боље уче, поновци су одговарали да би желели да им наставник више помаже на часу (89,2 одсто) а родитељи код куће (62,9 одсто) и да би им помогло да имају више поверења у себе (85,5 одсто). Занимљиво је да су и једни и други ученици рекли да би им помогло и да имају више времена код куће да уче (око 65 одсто).

– Овај последњи налаз је контрадикторан са одговорима колико у просеку у току дана посвете времена учењу и домаћим задацима код куће. Већина поноваца највише један сат дневно проведе у извршавању школских обавеза (46,8 одсто), а није занемарљив број ни оних који код куће уопште не уче или уче пола сата дневно (14 одсто) – указује саговорница, додајући да ђаци који нису понављали најчешће уче два сата дневно (39,2 одсто).

Када добију слабу оцену, поновци кажу да је то зато што нису знали одговор на питање које је наставник поставио, а већина се плаши оцењивања и страхује како ће наставник да реагује на одговор. Такође, највећи број њих сматра да на понављање разреда у великој мери утиче то колико је ученик дисциплинован на часу, чак и више него незнање, а одговорност за неуспех приписују себи, а не другима.

Др Славица Максић из истог Института указује да школски успех јесте битна одредница у животу. „Сетите се само како сте се осећали када нисте добили прву пчелицу или када сте пали испит. Успех битно утиче на веру у себе, на то колико ћемо бити храбри да ризикујемо, утиче на професионални успех, на односе које градимо с другим људима, на читав живот”, сматра др Максић.

Иако је стереотип да се иза синтагме „неуспешан ученик” обично крије ђак који је лењ, немотивисан, бунтовник, истраживања ипак показују да се ова категорија често крије и међу најкреативнијом децом и да су, на пример, свако пето дете које је било у категорији са највишим способностима наставници оценили „проблематичним”.

– Последњи догађаји намећу питање колико је на улицама Београда било оних који су припадали овој групи деце, занемарене у породичној и школској средини, а тако жељне да буду препознати, вредновани и прихваћени – пита др Нада Половина, иначе рецензент ове књиге.

Признајући да школа јесте кривац за неуспех деце иако су у истраживању ученици себе видели као узрок, Катарина Пинтар, педагог у Основној школи „14. октобар” у Баричу каже да је највећи проблем са којим се сусреће у пракси то што нема довољно литературе на ову тему, па наставници не знају како да се понашају у одређеним ситуацијама – како препознати знаке да нешто није у реду, колико дуго може да се толерише период у коме ранији одликаш одједном почне да ређа лоше оцене, шта предузети да се неуспех превазиђе…

А на питање да ли ће актуелна реформа да повећа или смањи број неуспешних, Душица Малинић одговара да је понављање разреда феномен који је преживео све реформе, који постоји у свим школским системима и да је кључ у промени начина комуникације између ученика и наставника.

Сандра Гуцијан

Око 80 одсто ромске популације у Србији функционално је неписмено, осам одсто је завршило средњу школу, а само 0,3 одсто укључено је на више и високо образовање, речено је данас на округлом столу посвећеном образовању Рома у Скупштини Војводине. Говорници су оценили да је због наведених података веома значајан пројекат „Једнаке шансе“ који се тиче укључивања Рома у образовање, као и пројекат Покрајинског секретаријата за образовање за стипендирање и рад са менторима за 350 ромских средњошколаца. 

Пројекат „Једнаке шансе у средњошколском образовању“ бави се развојем и применом модела успешне инклузије Рома у средњошколско образовање и живот заједнице, затим смањењем дискриминације и повећањем доступности квалитетног средњошколског образовања.

Пројекат се реализује у седам средњестручних и 10 основних школа у Нишу, Крагујевцу и у Новом Саду, а кроз њега наставници се едукују за стицање вештина за спровођење инклузивног програма у настави, као и за рад са ученицима и њиховим родитељима.

Пројекат „Једнаке шансе у средњошколском образовању“ подржавају Фонд за отворено друштво Србије и Дечија фондација Песталоци из Швајцарске.

Бета | 14. 10. 2010.