У основној школи у селу Гокчаница код Ушћа на Ибру, 12 наставника учиће у петом разреду само једног ђака. Осећам се као да сам из краљевске породице, каже једанаестогодишњи Лазар.
У последњих 12 година број ђака у Србији смањен је за готово 200.000. Мањак ученика створио је вишак наставника, а у све више школа, највише сеоских, предавача има колико и ђака. Њих укупно 12 у основној школи у селу Гокчаница код Ушћа на Ибру, у петом разреду учиће ове године, само једно дете.
Једанаестогодишњи Лазар Цветковић из засеока Дубова на обронцима Жељина, има ту привилегију, или се бар за сада тако осећа.
„Осећам се као да сам из краљевске породице. Чак 12 наставника долази само да би мене учили, а неки прелазе и 60 километара“, каже Лазар.
Наизменично, три наставника сваког дана ће му држати дупле часове. План и програм су већ направили, а за наставу се припремају као да ће у учионици од од око тридесетак квадрата бити пуна ђака.
„Не могу потпуно да се изразим у одељењу са једним учеником, али све у свему, корисно и за њега и за нас“, каже Лазарева наставница биологије Весна Тошић.
Лазару неће недостајати ни друштво у школском дворишту. У шестом и осмом разреду је још 11 ученика. У седмом нема ниједног, а од ове године ни у првом. Нажалост, првака неће бити ни наредне године.
„Ако се школа затвори, следује нам Краљево и околна села, објашњава Александра Пеић, наставница енглеског језика.
Да би задржали дневнике и продужили живот овој сеоској школици, која је не тако давно имала и по 600 ђака, неки од наставника ушли су и у пројекат „Друга шанса“.
Четворо наставника је тренутно ушло у пројекат и већ су на обуци, потврдила је директорка матичне школе у Ушћу на Ибру.
Ништа против да седне у клупу, ако ће то да продижи и живот селу, нема ни домаћица школе Драгица Банковић.
Можда и не буде требало јер уз Лазара у породици Цветковић стасава мала Сара која ће, како каже њен брат, бар што се тиче образовања, имати третман „као у краљевској кући“.
ртс
