Ministar Žarko Obradović tvrdi da će posle penzionisanja, raspoređivanja u druge škole i otpremnina, taj broj biti daleko manji
– U ovom trenutku imamo samo 158 ljudi u obrazovnom sistemu Republike Srbije koji nemaju časove. Moguće je da će taj broj biti i manji kada podvučemo crtu – videćemo ko je stekao uslove za penziju, ko se može angažovati u drugim školama i treća opcija će biti otpremnine – izjavio je juče na konferenciji za novinare ministar prosvete i nauke dr Žarko Obradović.
Prema podacima svih školskih uprava, u prošloj školskoj godini bilo je 4.867 nastavnika koji nisu imali pun fond časova. U međuvremenu je po rečima ministra raspoređeno 2.205 nastavnika, tako da je sada ostalo 2.682 radnika zaposlena u obrazovnom sistemu koja nemaju pun fond časova.
Obradović je rekao da, srećom, nisu tačne informacije sindikata koje su se pojavljivale u javnosti u protekle tri nedelje i da će se stanje u školama i dalje pratiti.
– U ovom trenutku postoje potrebe škola za novim radnicima – za 2.630 sa nepotpunim i za 1.151 zaposlenim sa punim fondom časova. Pošto je za raspisivanje konkursa potrebna naša saglasnost, mi ćemo svaki slučaj posebno proveravati da bismo utvrdili opravdanost takvog zahteva, a rešenje ćemo tražiti među ovim ljudima sa nepunim fondom časova – rekao je ministar i dodao da ni sada nisu sto odsto sigurni da je ovaj zahtev od 1.151 osobe u potpunosti tačan, jer postoji mogućnost da pojedini direktori čuvaju radno mesto za sebe.
Obradović je podsetio i da se već tri godine sprovodi akcija racionalizacije broja odeljenja, kojih je sada manje za 1.586. U odnosu na prethodnu godinu, broj odeljenja je manji za 394. On je rekao i da u ovom trenutku imamo 800 odeljenja u kojima ima pet i manje đaka, 1.556 odeljenja sa šest do 10 đaka i 1.739 odeljenja sa 11 do 15 učenika.
Na pitanje „Politike” kada će početi rangiranje univerziteta budući da Univerzitet u Beogradu ponovo nije uspeo da uđe na Šangajsku listu 500 najboljih, Obradović je rekao da će krajem oktobra u Beogradu biti organizovana međunarodna konferencija na tu temu, da se kriterijumi za rangiranje moraju promeniti, ali je priznao i da smo za neulazak u društvo najboljih sami krivi.
– Našom greškom, jedan broj radova nije naznačen kao da pripada UB što je kolektivno uticalo da ne budemo među prvih 500. S druge strane neophodno je da se promene i kriterijumi, koji trenutno daju prednost najbogatijim i najpoznatijim univerzitetima. Ja sam doveo u pitanje tu Šangajsku listu na nedavnoj međunarodnoj konferenciji, jer su diskutabilni kriterijumi angažovanje profesora koji imaju Nobela, saradnja s privredom, pitanje citiranosti tema iz zemalja koje im nisu interesantne i sl. – objasnio je ministar.
S. Gucijan
