Осим сезонског воћа и поврћа, које ове године бележе пад цена, у Србији у протекле две године није појефтинило ништа. У односу на август 2009, потрошачи у Србији шећер данас плаћају по цени вишој 100 одсто, уље је скупље 69, кафа 46, гориво 31, а млеко 29 одсто… Цене и даље свакодневно расту, док плате мање-више остају исте.
Не прође ни месец дана да у радњама у Србији не осване неко ново поскупљење. Разлози које произвођачи и увозници наводе за раст цена су раст курса евра, цена сировина, амбалаже, горива и енергената. Тако су и ових дана трговцима стигли ценовници, по којима ће до краја овог или почетка следећег месеца поскупети сиреви, месне прерађевине, слаткиши, кућна хемија, беби храна…
– Не сећам се када је нешто појефтинило. Нас двоје имамо нормалне пензије, и ја уз то примам социјални додатак од Министарства културе, па опет живимо тешко, јер помажемо синовима који немају адекватан посао – прича за „Блиц“ песник Љубивоје Ршумовић.
Он не крије да су се, као и многи грађани у Србији, он и његова супруга услед лошије економске ситуације одрекли много чега.
– На мору нисмо били већ 15 година, престали смо да купујемо пршуту, а последње чега смо се одрекли јесте сладолед уз нес кафу, јер нам је скуп. Сада га купујемо само када нам долазе унучићи. Већи део године проводимо у кући на селу, па нас узгој воћа и поврћа спасава. Једино што могу да кажем о тренутној ситуацији у земљи је „тражили сте – гледајте“ – каже Ршумовић.
У Националној организацији потрошача Србије кажу да је стандард грађана у односу на прошлу годину опао за 60 одсто, и да не постоји никаква економски оправдана рачуница за нова поскупљења.
– Поготово када се зна да промет у радњама пада. А кад тражња пада, цене треба да иду надоле, а не обрнуто – каже Горан Паповић, председник НОПС-а.
Једина врста хране која је у последње две године појефтинила у Србији, а да на то није утицала држава, каже он, јесте сезонско воће и поврће, првенствено парадајз и краставац, који се услед вишка понуде и епидемије ешерихије коли у Европи ове сезоне продаје будзашта.
М. Шкрбић