Пише: В. Андрић
Лист Данас
Од око 900 основних и 300 средњих школа, које су досад прошле кроз спољашњу проверу квалитета рада, трећина је оцењена најнижим оценама – јединицама и двојкама (на скали од 1 до 4), док су предшколске установе боље – тек је свака десета од 90 вреднованих добила оцену два, а ниједна јединицу.
Директори који су на челу тих образовних установа биће први који ће проћи обуку и то већ током зимског распуста. Циљ обуке је да се овим директорима пружи подршка да покрену развој својих школа и да у следећем циклусу екстерне евалуације добију боље оцене. Обуку, које припремају Министарство просвете и Завод за унапређивање образовања и васпитања, мораће да прођу сви директори школа у Србији, што ће бити први корак у њиховом лиценцирању.
– Кључна тема у обуци ће бити развој компетенција директора за педагошко руковођење школе. То значи да се од директора очекује да више него до сада буду педагошки руководиоци, да више воде рачуна о квалитету наставе, да више буду усмерени на праћење рада наставника, давање повратних информација наставницима, као и на развој културе хоризонталног учења у школи. Томе се даје већи значај у Правилнику о стручном усавршавању наставника, али је овај вид учења био мало искоришћен, иако бројна истраживања говоре да наставници највише воле да уче једни од других. Директори и даље морају бити менаџери, али највећи део своје енергије треба да усмере на образовно-васпитни процес – каже за Данас Јасмина Ђелић, координаторка рада школских управа у Министарству просвете.
Она напомиње да ће програм обуке бити заснован на стандардима компетенција директора и стандардима квалитета рада образовних установа и подсећа да цела једна област у том документу (организација рада и руковођење) обухвата компетенције и надлежности директора. Обуке ће држати запослени у Министарству просвете и два просветна завода, а имаће статус обука од јавног интереса. Ђелићева подсећа да су обуке и испит за директора, као и њихово лиценцирање предвиђени законом још 2003. године, али тај посао до данас није завршен. Завод за унапређивање образовања и васпитања је више пута припремао предлоге, али је кочница настала кад је све то требало преточити у подзаконске акте.
Стекну одговарајућа знања да би могли квалитетно да воде школу. Да ли ће саставни део обуке бити испит одлучиће мешовита радна група, састављена од стручњака из различитих институција и Министарства. Правилником ће бити прецизирано и да ли ће директори чије су школе оцењене најбољом оценом имати неке бенефите – каже Ђелићева.
Досадашњи резултати екстерне евалуације показују да су наше школе најлошије у области квалитета Настава и учење, посебно када је реч о индивидуализацији наставе и праћењу и оцењивању ученика.
– Овом и сличним обукама желимо да помогнемо директорима да настава буде боља, више прилагођена потребама ученика и њиховим могућностима, да имамо бољи систем праћења. Утисак је да правилнике о оцењивању наставници више доживљавају као административну меру, а не као основ да унапреде оцењивање да би оно помогло развоју ученика – каже Ђелићева.
На питање да ли ће директори који у наредном циклусу екстерне евалуације не буду поправили оцене бити санкционисани, она одговара да сврха овог процеса није кажњавање, нити било какво рангирање школа. Због тога се, додаје, оцене саопштавају само колективу и служе као повратна информација како да се унапреди рад.
Први петогодишњи циклус спољашњег вредновања завршава се 2017, а током ове школске године прикупљају се подаци да ли треба кориговати стандарде и методологију. Иако је у јавности било доста критика на рачун екстерне евалуације, Ђелићева истиче да су независне стручне анализе показале да стандарди добро функционишу у пракси, али да су потребни додатни инструменти како би оцене биле још објективније. Коментаришући тврдње дела просветне јавности како су школе које су касније ушле у овај процес у повољнијем положају, јер су решења преписала од најбоље оцењених установа, она каже да „чак и да су то неки урадили, бар су научили какви треба да буду“.
Министарство ће ускоро расписати конкурс за избор наставника који ће у својству саветника спољних сарадника помагати просветним саветницима у школским управама у вршењу стручно-педагошког надзора и спољашњем вредновању, али и својим колегама у другим установама у унапређивању рада. То је, подсетимо, био један од кључних захтева чачанских наставника који су више пута одбијали екстерну евалуацију.
