Држава за високо образовање издваја све мање новца, упозоравају на универзиту. Из буџета се исплаћују плате, али, како истичу, остали трошкови, који нису мали, готово да се не финансирају.
Посланици Скупштине Србије сутра ће гласати за измене закона о високом образовању којима ће се високошколским установама омогућити да сопствене приходе не уплаћују у буџет.
Исти услови за буџетске студенте
Услов за упис наредне године студија на факултетима у Србији требало би да, као и претходне године, буде освојених најмање 48 бодова. То предвиђа предлог измена закона о високом образовању, који би сутра требало да буде пред посланицима.
Уколико измене не буду усвојене, право да упишу наредну годину студија о трошку буџета имаће само академци са максималних 60 поена, каквих је око 20 одсто.
На факултетима кажу да држава обезбеђује плате, али оно што се готово и не финансира су остали трошкови рада факултета и универзитета који нису мали.
Пре три године дуг државе према Универзитету у Београду био је око 600 милиона евра, од те суме Електротехничком факултету дугује око 10 одсто.
Декан ЕТФ-а професор Миодраг Поповић каже да тај факултет добија око милион динара месечно за функционисање целог факултета. „Само трошкови грејања, воде, струје су већи од тога. Да не говоримо о опреми лабораторија, неопходном материјалу“, истиче Поповић.
Декан Машинског факултета у Београду професор Милорад Милованчевић наводи да држава том факултету даје 18 одсто месечних потреба. „То довољно говори. Гледате човека који плаћа кирију за своје радно место“, каже Милованчевић.
Многи факултети сопственим средствима обезбеђују свој рад.
За високо образовање одваја се 0,9 одсто бруто домаћег производа, а за науку 0,3 одсто, и та издвајања стално падају, опомињу професори. Професор Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду, наводи да се и даље образовање третира као потрошња.
„И даље се рачуна да је ту најлакше уштинути паре и мислити да то неће да кошта. Не – то ће много да кошта. Ако имате лош квалитет образовања, нећете то видети у мандату ове владе, или можда хоћете за две – три године. Али то ћете видети за десет година“, истиче Ковачевић.
Законом о високом обрзовању усвојеним 2005. године, Влада и универзитети сваке године морали би да потписују уговор о финансирању. Међутим, та одредба се још не примењује.
„Кад у уговору нешто пише, ви планирате. Имате та средства, и можете нешто мало дугорочније да гледате. Ми живимо од данас до сутра“, наводи Бранко Ковачевић.
„Мислим да се то намерно ради, јер Влада није сигурна да ће та средства која напише у уговору моћи и да гарантује“, истиче ректор Београдског универзитета.
Министар Жарко Обрадовић каже да ће начин финансирања бити бољи 2014. године, када услов за упис студентата буде 60 бодова, када се буду тачно знале квоте и када очекује побољшање економске ситуације у земљи. Осим тога, подсећа, многа питања, биће регулисана стратегијом образовања.
РТС
