RAZGOVOR NEDELJE: dr BRANKO KOVAČEVIĆ, rektor UB

Roditelji su mi poverili decu i ja sam odgovoran za njihovu bezbednost. Ako je nečiji život ugrožen ili ako se pali imovina, naravno da ću zvati svog osnivača da obezbedi red i sigurnost

Više od dve nedelje dva najbrojnija fakulteta u centru Beograda su u blokadi. Iako su se njihove kolege dogovorile s Ministarstvom prosvete i nauke, deo akademaca okupljenih u plenumu nastavlja protest, s gotovo svakodnevnim incidentima od baklji i alkohola, do razračunavanja s neistomišljenicima u studentskim i profesorskim redovima. Rektor Univerziteta u Beogradu dr Branko Kovačević pozvao je državu da uvede red u svojoj kući – „dogovorom, milom ili silom”.

I vi ste svojevremeno šetali sa studentima kao profesor Elektrotehničkog fakulteta, a danas kao rektor pozivate policiju na Univerzitet?

Nisam pozivao na nasilje, već da se nasilje spreči. Osim toga, ovo nije ista situacija. Mi smo se borili za političke promene, da srušimo režim Miloševića, jer je bilo jasno da će Srbija da propadne. I propala je – sve što smo plaćali deset godina i što i danas plaćamo, sve je to cena Miloševićevog režima, od korupcije do slabe ekonomije… Koliko je otišlo ljudi iz Srbije – pola miliona! To je bilo biti ili ne biti, čist politički protest.

Ali baš ste vi okarakterisali blokadu kao politički protest?

Pa jeste, oni imaju zahteve socijalne i političke prirode, koji ne mogu da se ostvare na Univerzitetu, već u parlamentu. Neka se kandiduju na izborima, neka osvoje većinu u Skupštini i onda menjaju ono što smatraju da ne valja. Iza protesta stojigrupaljudikojiodbijajudasepredstave, moždaizbogtogaštomnogiodnjihnisunašistudenti. Oni su dobro organizovani, imaju podršku medija i publicističku delatnost, dostavlja im se hrana na fakultet, očigledno to neko finansira.

Baš zbog te rečenice su studenti zatražili vašu smenu.

Evo neka se potpiše imenom i prezimenom ko traži moju smenu, pa ću da idem da razgovaramo. Ovako, anonimne dojave ne uzimam ozbiljno i to i jeste problem što ne znamo ko stoji iza ovog protesta. Dok se ne potpišu – ništa nisu tražili.

Da li smatrate da su ipak opravdani studentski zahtevi poput 48 poena za budžet i niže školarine?

Da objasnim: postoje dva dela zahteva – jedan se poklapa s protestom studenata koji je legitiman, koji vode izabrani predstavnici studenata – studenti prodekani i predsednici studentskih parlamenata, dakle institucije koja postoji u zakonu, kao što po zakonu postoji i pravo na štrajk i drugi koji je socijalne i političke prirode.

Ali upravo je najveća zamerka studenata u protestu da ti legalno izabrani predstavnici akademaca ne predstavljaju njihove interese i da su to u stvari podmlaci političkih partija.

Svako ima pravo da se bavi politikom van Univerziteta. Ovo jesu legalno i legitimno izabrani studentski predstavnici. Svako ko je to želeo mogao je da učestvuje u izborima na fakultetima, zna se kako se to radi po zakonu, glasali su studenti i neko je pobedio. Mogao je svako od njih da bude šef studentskog parlamenta, student prodekan ili student prorektor, mogli su svi oni zajedno da budu članovi, samo da su se kandidovali. Šta oni hoće, da ih neko postavi?

Zašto je toliko sporno tih 48 bodova? Studenti kažu da je krivica do profesora i nereformisanih programa. Harvard ima 32 ispita za četiri godine, a mi po 50, dakle ima nešto i do vas, a ne samo do studenata.

Sistem se stalno reformiše, mi to neprekidno radimo na fakultetima i to traje već nekoliko godina. Kada pogledate analizu, katastrofalna prolaznost je na 10 odsto ispita. Ja se slažem s vama da je odgovornost na profesoru, stariji je i odgovara za nastavni proces, on mora da vidi da li predaje na adekvatan način, da li je isuviše složen program, da li odgovara udžbenik… A što se tiče budžeta, takođe se zaboravlja da su ove godine kvote povećane za 10 odsto uprkos krizi u društvu i da su školarine čak i smanjene za 10 odsto, za stopu inflacije.

Da li se slažete sa studentskim primedbama da su školarine visoke i da li smatrate da je netransparentan način obračunavanja cene studija dobar?

Školarine suuvekvisokeusiromašnomdruštvu,ališkolarinesumaleuSrbijiuodnosunaEvropuisvet. Kada pogledate cenu studija u Evropskoj uniji ili Americi, školarine su do deset puta veće nego kod nas.

Ali tamo je i standard viši.

Tačno, ali evo vam primera: naša država daje mnogo više para za budžetskog studenta, nego što mi uzimamo za samofinansirajućeg. To znači dva puta manje para. Ko je dao tu razliku, uslove studiranja imaju iste i jedan i drugi? Mi, fakulteti i Univerzitet. Znači, mi smo deo sopstvenog prihoda uložili u njegovo školovanje, nismo dali na plate. Na mojoj Elektrotehnici – budžetski student košta 160.000, a školarina je 72.000. Razliku su dakle dali zaposleni na ETF-u iz svog džepa. Mi, naravno, imamo sjajnu decu i treba da ulažemo u njih, nikome od nas nije zbog toga žao, ali i ovaj deo mora da se zna kada se krene povika na fakultete.

Ali jeste činjenica da studenti u Beogradu i Kosovskoj Mitrovici imaju potpuno različite školarine, a postavlja se i pitanje zašto je na društvenim fakultetima tako visoka cena studija kada se koristi samo papir i olovka?

Imate dva kriterijuma: jedan je materijalni, koliko realno koštaju studije, da li morate da kupujete hemikalije, instrumente… a kada imate samo nastavu, pitanje je šta je cena. Drugi aspekt je interesovanje – ako velikointeresovanjestudenata, ondadelujuitržišnimehanizmi. Dakle, gleda se kakav je region, kakva je materijalna situacija, kakvo je interesovanje. Recimo, arhitektura je veoma atraktivna godinama, a poznato je da ove studije biraju deca iz povoljnijeg materijalnog miljea i tamo jeste najviša školarina u Srbiji. To rade i privatnici. A kod njih su školarine dva puta veće. Evo, neka neko proba da se pobuni nanekomprivatnomuniverzitetu, odmah će bitiisključensuniverziteta.

Rangiranje je takođe sporno, studenti traže da se ukine, da li će ono ostati i posle izmena postojećeg Zakona o visokom obrazovanju?

Ostaće. Stalno se zaboravlja da je rangiranje uvedeno prošlog leta na zahtev studenata, oni su tražili da bi svi imali jednake šanse i onaj budžetski i onaj samofinansirajući koji je osvojio 60 bodova. Osim toga, 48 bodova ne znači automatski budžet, to nigde ne piše u zakonu, već da se tako samo stiče pravo na rangiranje. Ono je dobro jer vas tera da se takmičite, to je dobar mehanizam za podizanje kvaliteta i podsticanje studenata. Drugi aspekt je da nema dovoljno para. A kada nemate dovoljno para, onda je rangiranje nagrada za najbolje.

Zimski semestar je doveden u pitanje, šta će se dogoditi ukoliko studenti odbiju da prekinu blokadu? Jeste kontradiktorno, dekani Filološkog i Filozofskog apeluju na mirno rešavanje problema, vi pozivate državu?

I ja sam za pregovore, naravno, ali moram i da zaštitim studente, roditelji su mi dali tu decu i ja sam odgovoran za njihovu bezbednost, ali i za znanje koje će da ponesu odavde. Ja hoću da se moji studenti zaposle u roku od tri meseca posle dobijanja diplome. I hoću da imaju dobro plaćen posao. Ali, ja nemam mehanizam da nešto uradim, ja sam ovde najamni radnik, ovo nije moja imovina. Ako je nečiji život ugrožen ili ako se pali imovina, naravno da ću zvati svogosnivačadaobezbediredisigurnost.

Posle vaših izjava o levici pojavila se desnica, bilo je nekoliko incidenata na fakultetima s momcima u kapuljačama i skinhedsima.

Prvo oni nisu prava levica, oni samo nanose štetu levici. Ja sam levičar, bio sam u Komunističkoj partiji, i nemam problema zbog toga, niko me ne napada što sam levičar, niko me nije tukao zbog toga. Družim se sa svim ljudima i s levice i desnice i centra.

Rekli ste da javnost ne shvata da postoje dva studentska protesta. Vi dakle podržavate ove studente koji su pregovarali s Ministarstvom prosvete i nauke prošlog petka?

Oni predstavljaju 200.000 studenata koliko ih ima na državnim univerzitetima u Srbiji. Njihovi zahtevi su jasni, imaju svoje legalne predstavnike i fakulteti će prihvatiti ono što se akademci dogovore s Ministarstvom prosvete. Ovi drugi traže besplatno školovanje koje ne postoji nigde u svetu, a pri tom 70 odsto studenata na državnim fakultetima i jeste na budžetu! Dakle naše obrazovanje jeste masovno, jeste javno dobro i jeste besplatno za većinu. Što je apsurdno i ovo politički što pišu nije daleko od istine, ali to nema veze sa mnom i s Filološkim fakultetom i to nije način da se reši.

Znači studenti su ipak u pravu?

Ponavljam, ovo nije način, a ni mesto da se reše njihovi problemi. Ne mogu 10.000 ljudi da uzmu za taoce da bi ukazali na problem. Meni je žao ove dece kojoj ne dozvoljavaju da uče školu, njih su roditelji sa svojim skromnim materijalnim mogućnostima poslali u Beograd. Jako je teško da, kada ne živite u Beogradu, ovde školujete dete, a imamo 20 odsto studenata kojima jedan od roditelja ne radi. Šta će biti iduće godine kada ne ostvare dovoljan broj bodova, jer im nisu dali da uče? Izgubiće budžet, izgubiće kredit, izgubiće dom. Ko će to da im nadoknadi, ko će da im plati? Ovi što su blokirali Filološki sigurno neće.

ПОЛИТИКА