Foto Beta
Posao traži oko 1.500 mladih bez kvalifikacija ili sa diplomama trogodišnjih škola
Sedamnaestogodišnji N. I. iz Sombora već godinu dana za život zarađuje radeći na građevini. Školu je napustio, na biro Nacionalne službe za zapošljavanje nije ni pokušao da se prijavi. Ovako mu je, kaže, dobro. Iako nije prijavljen, dnevnice, po njegovom mišljenju, nisu loše, pa je suma koju zaradi za mesec dana veća od majčine penzije. Kada nije angažovan na građevinskim poslovima, deli flajere na ulici, kreči… Jednostavno – radi ono što se nudi i snalazi se kako ume i kako može.
– Posle osnovne škole sam upisao automehaničarski zanat, ali sam napustio posle godinu dana, jer sam shvatio da, zbog teške porodične situacije, moram da počnem da zarađujem. Mada, iskreno, nikad i nisam bio bogzna kakav đak – kaže N. I. koji za sada ne planira da ostavi mistriju i četke za krečenje i ponovo uzme knjigu u ruke.
Tragom njegove priče, pokušali smo da saznamo koliko u Srbiji zapravo ima tinejdžera koji su prekinuli školovanje i čija je profesionalna budućnost, pa i egzistencija, u najmanju ruku neizvesna. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) trenutno se nalazi oko 1.500 maloletnika, od kojih je 200 petnaestogodišnjaka. Nezaposleni stari između 17 i 19 godina završili su trogodišnje ili četvorogodišnje srednje škole i ne planiraju da nastave školovanje.
Pretežno su u pitanju deca iz siromašnih porodica, a glavni razlog za napuštanje škole je potreba da se što pre dođe do bilo kakve zarade, kažu u NSZ-u ističući da je uz posredovanje ove ustanove posao do sada dobilo oko 5.000 nezaposlenih maloletnika.
U zavisnosti od kvalifikacija, mladi su angažovani na jednostavnim komunalnim poslovima kao što je održavanje zelenila, na poslovima pomoćnih radnika na građevini, zatim kao trgovci, kuvari, kasiri, elektromonteri, autoelektričari, elektroinstalateri, medicinske sestre ili administrativni radnici.
– Savetnici NSZ sa svakim nezaposlenim licem sklapaju individualni plan zapošljavanja pomoću koga se svi nezaposleni, uključujući i maloletnike, usmeravaju na određene programe u skladu sa svojim kvalifikacijama. Ukoliko nezaposleni od starosti između 15 i 29 godina nemaju završenu osnovnu školu, imaju mogućnost da se uključe u program Funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih koje podrazumeva sticanje bazičnog obrazovanja i veština za rad na poslovima prvog nivoa složenosti.
Iako u očigledno teškom položaju, mladi bez stručne diplome ipak nisu u sasvim bezizlaznoj situaciji. Naime, NSZ organizuje šestomesečne obuke za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju kojima se povećava šansa za njihovo zapošljavanje. Postoji i šestomesečna obuka za potrebe poslodavaca. Ovaj program ima za cilj sticanje dodatnih znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova kod određenog poslodavca, a uz obavezu zasnivanja radnog odnosa.
– U okviru ovih programa nezaposleni su do sada obučavani za poslove iz oblasti mašinstva, grafičarstva, obrade metala, montaže delova za automobilsku industriju, zavarivača. Takođe, organizovane su i obuke za poslove prerade i manipulacije eksplozivnim materijama, obuka za proizvodnju premaza, potom za pletače mreža, livce keramike, za proizvodnju i preradu hrane, kao i za poslove mlekara i sortiranje prirodnih creva – navode u NSZ.
Branka Mališ
