И ове године се поновила прича са покушајем једног мањег броја факултета да подигну школарине, које, због тешке економске ситуације, нису мењане већ неколико година. После притиска просветних власти, факултети су, ипак, вратили цену студија на старо, негодујући јер је наставни процес већ доведен на ивицу опстанка.
Према објашњењу др Драгослава Стаменковића, декана Стоматолошког факултета, прошле године су били принуђени да смање плате професорима за 10 одсто, како би студенти имали адекватне услове за рад.
„Вежбе наших студената су скупе, академцима су неопходни инструменти, стерилизатори, сертификован метеријал, током обуке се ангажује и стоматолошка сестра, а обавезан је и асистент, који води вежбе са шест, највише седам академаца”, рекао је декан и додао да је школарина на приватном стоматолошком факултету два пута већа.
Иако већина декана тврди да су школарине занемарљиви део прихода за факултет, ова ситуација, која се понавља из године у годину, показује да има истине и у тврдњама студента да њихов новац заправо иде за плате наставника, уместо за побољшање услова студирања. Сумњу уноси и чињеница да ниједан факултет није јавно представио спецификацију трошкова, односно колико је новца и куда тачно иду паре од школарина, упркос захтевима студената, који се понављају најмање једну деценију.
Јавна је тајна да се ови износи, заправо, израчунавају одокативно, да се гледа да цифра буде округла и дељива на рате, како је признао и декан ЕТФ-а. Др Миодраг Поповић указује на још једну важну ставку, о којој се мало зна:
– До 2005. године студент је могао да преноси испите и, пошто је факултет био петогодишњи, могао је чак седам година да буде на буџету. По новом закону, имамо четворогодишње студије и студент може само четири године да буде на буџету. Дакле, држава је пооштрила услове за буџетско финансирање, а, са друге стране, реформом нам се драстично повећао број студената који дипломирају на време – тај проценат је сада око 40 и ми смо по томе најбољи на УБ. То је добро за њих, добро за државу, али је јако лоше за факултет. Ми смо раније, нарочито око 2000. године, имали просек студирања око осам година и мање од 10 одсто студената је завршавало на време. Дакле, поправили смо све што је требало да поправимо, а као награду имамо мање пара од државе, што је парадоксално.
А по мишљењу ректора Универзитета у Београду, излаз из ове ситуације би могао да буде у промени модела финансирања.
– Сада једни студенти не плаћају ништа, а други плаћају превише. Треба да се уведе партиципација и да сви дају помало, док добро студирају, а тек ако покваре резултате, да плаћају више цене – каже др Ковачевић.
Он додаје да разуме и факултете који се сами довијају како да плате рачуне, али и студенте, јер је тешка економска ситуација, а последње истраживање показује да су родитељи 30 одсто студената у последње две године остали без посла.
Када је реч о окружењу, од 16 земаља у којима постоје школарине у ЕУ, једино Италија нема регулисан износ школарина на јавним високообразовним институцијама. Већина ових земаља законом прописује максимални износ школарина, док мањи број земаља (25 одсто) има законом одређен износ школарина за све високошколске институције и програме.
Истраживања у другим земљама показују да многобројне високошколске институције не наплаћују школарину директно, већ различитим административним таксама, које се, затим, користе да увећају део буџета намењеног настави. Србија је међу истраживачима означена као једна од земаља које су веома креативне у осмишљавању различитих административних наплата за студенте, у покушају да увећају укупни буџет институције.
С. Г.
——————————————————–
Повећана издвајања
У 2011. години, према подацима Министарства просвете и науке, издвајања из буџета за високо образовање већа су за 5,7 одсто у односу на претходну годину, док је за директне материјалне трошковедато 350 милиона динара више него лане.
„Законом о буџету Републике Србије утврђује се за сваку годину висина средстава за рад и функционисање установа високог образовања чији је оснивач Република Србија. Ова средства обухватају зараде запослених, материјалне трошкове, инвестиције и студентски стандард, односно трошкове исхране и смештаја студената у студентским домовима и инвестиције у студентски стандард. У Закону о буџету Републике Србије за 2011. годину за високо образовање утврђена су средства са укупним износом од 29,009 милијарди динара, од чега 23,517 милијарди динара за факултете и 4,634 милијарди динара за студентски стандард”, наводе у ресорном министарству.
Они истичу да се средства издвајају у складу са могућностима државе, као и да је министарство у време кризе повећало издвајања за факултете и измирило дугове појединих високошколских установа из претходних периода који су чинили значајну ставку.
„На појединим факултетима дошло је до акумулирања дуговања за материјалне трошкове из претходних година, чак из 2003, 2004, 2005. и 2006. године, када, по мишљењу самих факултета, није довољно издвајано за ове намене. Поред тога, неки факултети су, иако су имали довољно средстава, одлагали плаћање обавеза и тиме акумулирали дуг. Ова влада и ресорно министарство у протекле три године су, поред редовног сервисирања текућих обавеза, управо већим издвајањем за материјалне трошкове решили бројна питања у вези са трошковима грејања, коришћења простора и другим материјалним трошковима”, наглашавају у Министарству просвете.
Ј. Ч.