РТС
Да ли послати дете са сметњама у развоју у редовну или специјалну школу, одлука је коју, и поред консултација и тестирања, доноси родитељ. У школама које су се озбиљно припремиле за упис деце са сметњама у развоју, успех није изостао.
Доношењем Закона о основама система образовања и васпитања за децу са сметњама у развоју школовање је обавезно. После годину дана укључивања те деце у редовне школе, родитељи сматрају да је неопходна строжа контрола примене закона и кажњавање оних који га не примењују.
Редовна или специјална школа, после консултација и тестирања, коначну одлуку доноси родитељ. У школама које су се озбиљно припремиле за упис деце са сметњама у развоју, успех није изостао.
Мајка Гордана Вучковић каже да дете лепо напредују, учи, не омета наставу. „На почетку је имао асистента који му је пружао подршку, сад мислим да је време да може да се укине, тако да смо сви врло задовољни“, каже Гордана.
Драгана Вулић каже да њен син Лазар не користи говор, али да је почео да комуницира тако што напише оно што жели. Сада, каже Драгана, дете коначно има прилику да искаже своје потребе, писаном формом.
Због природе болести, страха да њихови малишани не буду повређени или ранијих лоших искустава, неки родитељи сматрају да је специјална школа боље решење за њихову децу.
„Ја бих волела да моје дете може да иде свако јутро у редовну школу, да има другаре, да иде на фудбал и све остало, али он то не може. Ја сам тога свесна и зато ми је био првенствено интерес да се уклопи, да буде у школи у окружењу где ће му бити добро“, каже Душица Вукосављевић.
Улога учитеља кључна
Искуство показује да кључну улогу у прилагођавању те деце новој средини, правилима понашања у разреду и томе како ће остала деца прихватити новог другара, има учитељица.
Учитељица Основне школе „Уједињене нације“ Ивана Васиљковић каже да је имала одређену врсту стрепње, али је учинила све да то преброди.
Васиљковићева се информисала и разговарала са родитељима како би стекла слику о томе шта је оно што је најбоље пре првог контакта са дететом. Према њеним речима, желела је да његов улазак у школу буде адекватан.
У ресорном министарству тврде да је прошле године много већи број ове деце уписан у редовне школе.
„Оно у шта Министарство просвете верује и хоће јесте да повратка назад нема. Ми заиста желимо да сва деца буду у школи, да добију што квалитетније образовање и Министарство просвете заиста много улаже да би се то и догодило“, каже Борислава Максимовић из Министарства просвете и науке.
Снежана Лазаревић из Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом каже да је њихова препорука Министарству да контрола примене закона мора бити строжа, као и санкционисање оних који крше закон. Лазаревићева је истакла да је неопходно истаћи и примере добре пракле, јер постоје школе које постижу одличне резултате.
Око 300 школа у Србији добиће од ресорног министарства по 4.000 евра за нове идеје за унапређивање капацитета, бољу сарадњу са родитељима и јачање свести о томе шта је инклузија и колико је она вазна.
