Сваки десети становник Србије има факултетску диплому. Високо образовање не значи аутоматски и посао, па је тако 58 хиљада свршених студената незапослено. Питање за младе људе и државу је, шта студирати, а да то буде и лично задовољство и тражено занимање.
Према најновијим подацима, у Србији има 10,5 одсто високообразованог становништва. Али факултетска диплома не значи обавезно и посао. Без посла је тренутно више од 58 хиљада људи са факултетском дипломом. Како је стратегијом предвиђено да ћемо 2020. имати 40 одсто високообразованог становништва од 30 до 34 године, питање је шта студирати, а да то буде и лично задовољство и тражено занимање.
На евиденцији Националне службе за запошљавање је 58.445 људи са завршеним факултетом, од чега је 24.677 без радног искуства. Највише је незапослених економиста, а најмање професора физичке културе. Професори упозоравају да треба пажљиво планирати, и да морамо да знамо које су стратешке области у којима можемо видети себе.
Декан београдског Електротехничког факултета Бранко Ковачевић каже да многи дипломци одлазе из земље како би нашли посао у својој струци и да послодавци треба да изађу са својим захтевима за образовним профилима.
„Први пут сам видео да се неко појавио са захтевима, а то су Емирати. Кад су рекли ‘хоћемо да инвестирао ту, требају нам људи у софтверском инжењерству, требају нам људи у дигиталној електроници, јер хоћемо да производимо чипове’. То би требало свако да каже“, поручује Ковачевић.
„Толико је лоше, да оно мало што смо имали и крпили по српској индустрији и електропривреди што се званично зове сарадња са привредом, практично је у последњих две године сведено на 30 одсто од онога што је било на нивоу од пре две године, а да не причамо о нивоу од пре десет година“, указује професор Милорад Милованчевић декан Машинског факултета.
Радну књижицу тренутно нема 804 магистра и 55 доктора наука, и међу њима је највише економиста.
„На жалост, ми не спадамо у друштва која су у стању да имају елиту која уме да антиципира будуће време. И зато ми заговарамо, или смо заговарали кроз стратегију развоја образовања да између осталог императив високог образовања буде формирање таквих стручњака који су способни да запосле себе и друге“, каже Радивоје Митровић, државни секретар Министарства просвете.
Најбрже се запошљавају педијатри, анестезиолози, инжењери, а најспорије стоматолози. На тржишту рада тражени су стручњаци за финансије и инфорамционе технологије, инжењери електротехнике, електронике, машинства и грађевине, што ће бити и занимања будућности.
РТС
