Lastiš, konopac, školice, kockice, nepoznati su deci danas. Sedenje ispred računara i televizora i nedovoljna fizička aktivnost uzimaju danak. Između 12 i 18 odsto dece u zemlji je gojazno, a mnoga imaju deformitete kičme i ravna stopala, prenosi RTS.
Osim u vreme školskih raspusta, malobrojne su opštine koje omogućavaju besplatno bavljenje sportom. Pančevo je jedan od retkih gradova koji mladima omogućava besplatne treninge.
Roditeljima se, već od polaska deteta u vrtić, nameću aktivnosti koje se plaćaju. Ako je u porodici dvoje dece, mesečni izdaci često premašuju 10.000 dinara.
„Od onoga što je deci ponuđeno – karate, fudbal, košarka, najmanje košta članarina. Najviše koštaju one stvari koje ih prate, a to su oprema, izlasci, razni turniri“, ukazala je majka školskog deteta.
Škole, osim časova fizičkog vaspitanja, nisu u obavezi da organizuju dodatne sportske aktivnosti. Pojedine nemaju ni fiskulturne sale, pa se časovi fizičkog održavaju u učionici.
„Moglo bi da se pomogne da se nabavi novija, savremenija oprema kao i to da finansijski pomogne neko ko je voljan i spreman da se bavi tom decom i da angažujemo decu da se bave sportom u okviru škole“, rekla je Dragana Spasojević, direktorka OŠ „Vojvoda Mišić“ iz Beograda.
Kako je, po Zakonu o sportu, fiskulturna sala sportski objekat, iz nadležnog Ministarstva najavljuju dalja ulaganja u njihovo obnavljanje.
„To je jedan način kako pomoći školama, a s druge strane pokušavamo da motivišemo lokalne samouprave da što više ulože upravo u sport dece i omladine“, rekao je Dragan Atanasov iz Ministarstva omladine i sporta.
Strategija razvoja sporta dece i omladine, s akcentom na razvoj školskog sporta, trebalo bi da bude gotova do kraja godine.
U moru klubova, Ministarstvo će odabrati one koji su kvalifikovani da treniraju decu. Međutim, nije samo krivo društvo, deo odgovornosti snose i roditelji kojima je, neretko, lakše da ostave dete ispred računara i televizora, ili da ga povedu sa sobom u šoping mol, nego da ga odvedu u prirodu.
Autor:
Novinske agencije
