Изменама Закона предвиђено је и да продужена година уместо шест месеци траје годину дана за студенте завршне године.

БЕОГРАД – Државни секретар Министарства просвете и науке Радивоје Митровић рекао је Танјугу да окосницу измена Закона о високом образовању чини смањење испитних рокова са шест на четири, услов за упис на буџет остаје 48 ЕСП бодова и продужена апсолвентска година са шест месеци на годину дана.

„Све је још подложно корекцијама. Измене закона највероватније ће бити усвојене на седници Владе у четвртак 20. септембра, да би у понедељак 24. септембра ушле у скупштинску процедуру. Посао мора бити завршен до 1. октобра када почиње школска година за студенте, пре свега јер се предвиђа да услов за упис на буџет буде 48 ЕСП бодова, уместо садашњих 60”, казао је Митровић.

Ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић објаснио је да је идеја да се сваке године полако подиже број бодова као услов за упис на буџет за наредну годину.

„Изменама Закона још ове школске године предвиђено је да услов за упис на буџет буде 48 бодова, да би се наредних година лествица полако дизала, најпре на 54, а у школској 2014/15 години услов био 60 ЕСП бодова”, прича Ковачевић.

Говорећи о смањењу броја испитних рокова, ректор Ковачевић је нагласио да је предвиђено да ова одредба почне да се примењује од следеће школске године и то тако што би од наредне школске године студенти имали пет, а годину дана касније четири испитна рока.

„Велики број испитних рокова не повећава пролазност студената на испитима, јер студенти обично онда чекају задњи рок”, рекао је Ковачевић и подсетио да на европским и америчким универзитетима постоје само два испитна рока и то јунски и септембарски као поправни.

Председник Студентске конференције универзитета Србије (СКОНУС) Миша Живић истакао је да укидање испитних рокова мора да прати полагање испита кроз колоквијуме.

„ На европским универзитетима има мало испитних рокова, али се испити полажу кроз колоквијуме, што код нас није пракса. Уколико неко положи све обавезне колоквијуме то треба да му се рачуна као положен испит и да на испит излази једино ако жели већу оцену. Пошто код нас на већини факултета није заживело полагање испита кроз колоквијуме дат је прелазни период, да се факултети прилагоде, нагласио је Живић.

Он је истакао да је за студенте веома важно што је изменама Закона предвиђено да продужена година уместо шест месеци траје годину дана за студенте завршне године.

„Продужена година ће трајати шест месеци дуже што је такође веома важно за студенте са социјалног аспекта. На тај начин им се продужава право на студентски дом, кредит, повластице за превоз, закључује Живић.

У Министарству просвете , науке и технолошког развоја наводе да ће изменама Закона о високом образовању бити створен и правни основ да се утврди Национални оквир квалификација за високо образовање.

Танјуг

 

 

TANJUG