Mali pojmovnik malo zaboravljenih reči
ili šta to bi u petak?
Hadžija – onaj koji je posetio Hristov grob u Jerusalimu. Posle obavljenog hodočašća osoba koja je bila u hadžiluku ima pravo da na svoje ime doda prefiks Hadži – . Takva osoba je u davna poštena vremena uživala uzvišeni status u društvu, a u skladu sa obavljenom misijom su svojom cašću i poštenjem održavali kult i veru u hodočašće! Nekada izuzetna počast jer da bi došli do Jerusalima trebali ste da gulite par meseci, da izbegnete srpske hajdučke družine, nadrkane janičare, grčki pokret otpora i kurdistansku radničku partiju. Pojavom povratne avionske karte za Jerusalim, zvanje hadžije poprilicno gubi smisao. Sada su to uglavnom bogate babe koje nemaju šta da rade u penziji i donose kući dosadne price o gašenju svih sveća odjednom u crkvi Hristovog groba i sl.
Šicardžija – (od persijskog korena reci šićar) onaj koji je sklon i vičan dobijanju imetka, koristi i lake zarade bez muke! Prilično često izražen profil u Srbiji XXI veka. Njihovim umnožavanjem (razmnožavanjem) polako postaje trend i model ponašanja kome treba težiti!
Rabadžija – sa zapregom, najčešće volovskom radi “u nadnicu”. Iako sporiji u odnosu na konjsku zapregu, volovi su daleko snažniji i uvek više povuku. Ovo zanimanje postoji još samo u Srbiji i prisutno je naročito tamo gde su putevi umršeni i nejasni! Rabadžije, na primer, izvlače građu iz guste šume do puta. Volovi su mnogo pogodniji u odnosu na mehanizaciju koja zahteva prosecen put kroz šumu! Jedina šteta koju volovi prave u šumi je uništavanje mladica i novih izdanaka! Za ovu štetu se odgovornima imaju smatrati volovi a ne rabadžija koji tu radi “u nadnicu”!
Svaka vaša pomisao da eventualno prišijete gornje pojmove za karakterne osobine nekih stvarnih likova je verovatno tačna!
Srdjan iz Niša
