Многе средње стручне школе ове године нису уписале довољно ђака у први разред
Данас почиње нова школска година за основце и средњошколце. Повратак у ђачке клупе неће омести штрајк просветних радника, а у четири куће знања почетак наставе је одложен због преуређења које није завршено. Колико Србија има школа, ученика, првака – јуче нису могли у Министарству просвете и науке прецизно да одговоре „Политици”.
Жарко Обрадовић, министар просвете и науке, гостујући у Дневнику РТС-а рекао је да ће школска година каснити пет до седам дана у Шестој београдској гимназији и школама „Јован Цвијић” у Ваљеву, „Димитрије Тодоровић Каплар” у Књажевцу и „Доситеј Обрадовић” у Новом Саду.
– Настава у 1.900 школа почиње на време – казао је министар. Преносећи његове речи, национална телевизија и агенције известиле су да ће у клупе осмолетки и средњих школа данас сести 920.000 ученика.
На наш коментар да та бројка значи да је држава богатија за 20.000 ђака (у поређењу са подацима ресорног министарства од прошле и претпрошле године, када је саопштено да има око 900.000 ученика), и да то није у складу са толико пута констатованом чињеницом да је ђака све мање, просветне власти одговориле су да школараца, ипак, има око 900.000.
Покушај да решимо енигму скривену иза питања: „Колико има матичних основних и средњих школа у Србији, а колико их је укупно са подручним одељењима?”, био је делимично успешан.
Нема 1.900 школа, него око 1.800, објаснили су нам у Министарству просвете и науке писаним путем. Усмено образложење гласило је: „У ствари, има 1763 школе, 1256 основних, 456 средњих, али поред тих има и мешовитих школа које раде као основне и средње.”
Подаци Уније синдиката просветних радника Србије показују сасвим другачије бројке – у Србији је 3.578 основних редовних школа са истуреним одељењима, 656.000 ученика и 70.236 запослених, од којих је 45.677 наставника. У држави постоји 548 средњих школа, са 301.200 ученика и 27.300 наставника.
А није избројано ни колико ће првака овај дан памтити као први школски. Обрадовић је РТС-у рекао и да у први разред основне школе полази 76.800 деце, и да тај број опада јер је Србија демографски стара држава. Недавно је најавио да ће бесплатне комплете уџбеника добити 228.800 ђака од првог до трећег разреда. Када се од те цифре одузме очекивани број првака, рачуница показује да у другом и трећем разреду у овој школској години има у просеку по 76.000 ученика.
– Да ли то значи да је ове године за 800 више првака него прошле? – питали смо у Министарству просвете и науке.
Одговорили су речима: „Упис још траје, а очекујемо између 74 000 и 76.000 првака”.
Извесно је да ће основце од првог до трећег разреда данас на клупама сачекати комплети уџбеника које им је обезбедило Министарство просвете и науке. У плану је да се пројектом „Бесплатни уџбеници” идуће године обухвате и ђаци четвртог разреда у свим осмолеткама Србије. Једино у престоничким школама баш сви основци неће куповати уџбенике јер их је за ђаке од четвртог до осмог разреда набавио град Београд.
М. С. М. – С. Г.
———————————————————–
Вишак 3.845 наставника
Према до сада прикупљеним подацима Уније синдиката просветних радника Србије, у просвети је вишак 3.845 запослених, од којих је 298 наставника без иједног часа. Без дела норме је 3.547 наставника, највише у школским управама Нови Сад – Сремска Митровица – 851, затим у Београду–822 и Нишу–648. Када је реч о наставницима без пуне норме, највише их је у Београду–130, следи Крагујевац–42, Нови Сад–41, Ниш–35, Зрењанин–19, Крушевац–18…
Истовремено, у Србији има и 1.097 школа са вишком часова за преузимање и то 794 за део норме и 348 за 100 одсто норме.
Како су јуче на конференцији за новинаре објаснили председник Уније СПРС Драган Матијевић и потпредседници Миодраг Протић и Милорад Антић, ови подаци не дају слику правог стања на терену „због махинација директора и начелника школских управа под патронатом Министарства просвете”, због чега синдикат захтева да се они разреше дужности.
Како је појаснио Протић, листе технолошких вишкова морају да потпишу и представници синдиката, а у 50 одсто школских управа то није случај.
На питање „Политике” да ли су конкретни случајеви достављени Министарству просвете и науке, одговорено је да су само за Војводину прошле године доставили 17 предмета, а два су на суду.
Велики проблем је и запошљавање нових наставника, прошле године их је примљено око 2.000, рекао је Антић, иако је лане утврђено да постоји 213 наставника који су вишак и којима држава није успела да обезбеди отпремнине, а ове године ће их бити још најмање толико.
– Ти људи долазе у школе, примају плату која је од 40.000 до 50.000 динара, а ништа не раде, што је двоструки трошак за државу. Има много колега који би отишли уз отпремнине, нажалост, међу њима је и доста младих, што је трагедија – рекли су Антић и Протић.
Владимир Златановић из Гимназије „9. мај” из Ниша је рекао да је у овом крају алармантна ситуација и јединствена у Србији по броју нових наставника, који су махом примани као професори физичког васпитања на испомоћ учитељима. „Немамо деце, због миграције многи одлазе из села у град, претежно у Београд, нарочито млади, а број запослених повећавамо”, нагласио је Златановић.
Говорећи о драматичној демографској слици Србије, Матијевић, који је нови председник uније, а иначе je професор чачанске Гимназије, подсетио је да је од 1995. до данас због негативног прираштаја „изгубљено” око 220.000 ученика (7.000 одељења), што јеград величине Ниша.
-Данас имамо случај да у 66 одсто школа иде само девет одсто ученика и да 500 школа има укупно 1.500 ђака колико је на пример само у Земунској гимназији. У Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу школује се 51 одсто ђака. Када се томе дода податак да у 182 школе иде од једног до петоро ученика и да се у 4.600 одељења налази мање од 15 ученика, јасно је да је оваква мрежа школа неодржива – рекао је Матијевић.
Када је реч о првацима, изнет је податак да је у Чачку уписан 231 „првак” мање него претходне године (то је осам учитељица мање), а на нивоу целе Србије та цифра је око 5.000 ђака.
Антић је навео и податке за средње стручне школе у Београду (машинство, електротехника, текстил и кожарство), у које је ове године уписано само 50 одсто деце у односу на број слободних места, што аутоматски значи и вишак наставника.
С. Гуцијан
