STRATEGIJA RAZVOJA OBRAZOVANJA SRBIJE (3)
Uvode se i onlajn ispiti. – Na jednog nastavnika najviše 40 akademaca. – Studentima doktorskih studija plata, zdravstveno i penziono osiguranje
Prekinuće se praksa da se za rad u određenoj visokoobrazovnoj ustanovi biraju studenti koji su tu diplomirali. Bude li se akreditacija doktorskih studija omogućila samo za najbolje univerzitete u Srbiji,omogućiće se da svi nastavnici u Srbiji imaju minimalni garantovani kvalitet. Tamo gde je moguće, može se iskoristiti odlično rešenje (na primer, britansko ili nemačko) prema kome student na jednom univerzitetu doktorira, na drugom se bira u prvo zvanje, a na trećem u naredno zvanje itd. Alternativa je formiranje zajedničkih doktorskih studija, na primer doktorske studije iz metodike nastave kao zajedničke studije svih sedam državnih univerziteta.
Ovo je plan koji predviđa „Strategija razvoja obrazovanja Srbije 2010–2020+”, a kako se u ovom dokumentu navodi, trenutno, oni koji se zapošljavaju kao nastavnici tokom studija ne stiču osnovne kompetencije koje su potrebne za profesiju nastavnika. U slučaju deficitarnog kadra veoma se često zapošljavaju kao predmetni nastavnici nesvršeni studenti, koji nedovoljno poznaju i samuoblast, aposebno pedagoško-psihološko-metodičke sadržaje. U Listi stručnih, akademskih i naučnih zvanja koju je usvojio Nacionalni savet za visoko obrazovanje skoro da ne postoji zvanje nastavnik/profesor.
Strategija zato predviđa da se u Nacionalnom okviru kvalifikacija za sve nivoe obrazovanjadefiniše profesija nastavnik(različitih nivoa kao što su sestra – vaspitač,vaspitač u predškolskom vaspitanju, učitelj, predmetni nastavnik u osnovnoj i srednjoj školi,različita zvanja nastavnika u visokom obrazovanju), kao i da se daju stipendije za studente koji studiraju za deficitarne nastavničke profile.
Obrazovanja sestara – vaspitača (za rad u jaslicama)ostaćespecifično obrazovanje na nivou srednje škole, uz mogućnost specijalizacija, a uvešće se mogućnost da se u višim razredima osnovnog obrazovanja zaposle dvopredmetni nastavnici koji bi bili jednako kompetentni za oba predmeta.
Strategija predviđa i da se zakonska regulativa o napredovanju nastavnikausaglasi sa zakonom o radnim odnosima: treba otvoriti mogućnost gubitka radnog mesta u obrazovanju u slučaju neispunjavanja minimalnih nivoa pokazatelja uspešnosti i zbog nedostatka kompetencija. Na univerzitetima je to i do sada postojalo kao mogućnost kroz sistem reizbora (inače, neiskorišćen).
Kada je reč o upisnoj politici na univerzitete, svršeni srednjoškolci će se upisivati bez prijemnog, ali će pre toga polagati opštu, stručnu ili umetničku maturu. Izuzetak će biti jedino za one studijske grupe koje zahtevaju specijalne posebne talente (umetničke i slične).
Ovo su još neke od novina koje predviđa Strategija, kao i vraćanje kategorije sufinansirajućih studenata i uvođenje studiranje na kredit.
– Gledano institucionalno, državne visokoškolske ustanove će imati nešto smanjen direktan budžetski priliv po osnovu broja studenata, ali će biti i dalje stimulisane na saradnju sa privredom i generisanje sopstvenih prihoda. Predviđa se veća sloboda u raspolaganju takvim sredstvima, kao i veća pomoć budžeta u fiksnim materijalnim troškovima koje državne institucije imaju – kaže dr Miloš Nedeljković, koordinator radne grupe za finansiranje obrazovanja.
Strategija nalaže da se poboljša odnos broja studenata i nastavnika, naročito na društvenim fakultetima gde taj odnos sada višestruko nadmašuje uobičajene evropske standarde. Opšta gornja granica, obavezna za celo visoko obrazovanje je 40 studenata po nastavniku.
Prosečno studiranje će biti najviše za godinu dana duže nego što je predviđeno studijskim programom, i u tom periodu najmanje 70 odsto studenata treba da završava studije. Istovremeno, predviđa se da sudije napušta najviše 15 odsto studenata.
Biće pojednostavljeno priznavanje ECTS kredita i diploma s inostranih obrazovnih ustanova, kao i pojednostavljeni administrativni postupci za dolazak inostranih studenata u Srbiju.
U cilju podrške onlajn studiranju inostranih studenata, ispiti se mogu organizovati u onlajn formi (preko interneta), pod uslovom da visokoškolska ustanova obezbedi sve mere regularnosti i kontrole ispita.
Do 2020. godine bi trebalo da najmanje 20 odsto studenata provede određeni period u inostranstvu na studijama ili obuci. Biće konkretizovana politika obaveznog usavršavanja nastavnika (kroz postdoktorske boravke) i studenata–doktoranada na stranim univerzitetima.
Dr Nedeljković kaže da se takođe uvodi novi model finansiranja doktorskih studija, kako u pogledu regulisanja pokrivanja školarine, tako i stvaranje materijalne baze za istraživački rad i životne troškove doktorskih studenata. Studentima doktorskih studija biće obezbeđena osnovna prava koja proističu iz rada – pravo na zaradu, zdravstveno i penziono osiguranje, kao i autorska i patentna prava koja proističu iz njihovih istraživanja.
Predviđa se da godišnje najmanje 200 doktoranada na milion stanovnika završi studije u predviđenom roku. Uvešće se međunarodna recenzija doktorskih disertacija (recenzenti mogu biti naši naučnici iz dijaspore ili stranci ukoliko su teze pisane na engleskom ) i registar doktorskih disertacija.
Sandra Gucijan
———————————————————–
Doktorske škole
Dr Vera Dondur, koordinator radne grupe za doktorske studije kaže da je značajna novina formiranje doktorskih škola, naročito u oblastima u kojima je to značajno za naciju ili kada su pojedinačni resursi univerziteta nedovoljni za postizanje visokog kvaliteta doktorskih studija. Po njenim rečima, u radu ovih škola mogu da učestvuju i univerziteti iz inostranstva.
POLITIKA
