Председнику Владе Републике Србије Александру Вучићу
Министру финансија Душану Вујовићу
Посланичким групама
Медијима
КОМЕ СМАЊИТИ ПЛАТУ АКО НЕ ПРОСВЕТНИМ РАДНИЦИМА?
ЗА ПОЧЕТАК: СЕБИ!
Просветни радници у Србији нису пука послушничка интелигенција већ интелектуалци чија је дужност да из властитог духовног и етичког хоризонта, са критичком упитаношћу сведоче о неправдама које урушавају темеље образовног система.
Ако је истинита тврдња министра просвете да су просветни радници прави покретачи друштва и да ефекти њиховог рада суштински утичу на стање у друштву, како онда као смислену прихватити идеју: ако онима који образују и васпитавају нашу децу смањимо ионако мале плате, онда ће у будућности свима да нам буде боље!
Зашто просветни радници не проводе дневно више времена на настави? Зато што је то немогуће било где у свету.
Читавом нормалном свету је јасно да се радно време наставника не своди само на број сати у настави, већ да подразумева и друге активности, као што су (по стандардима ОЕЦД) припрема наставе, стручно усавршавање, консултативна настава, припрема и оцењивање писмених и домаћих задатака, састанци запослених, рад са родитељима, рад у тимовима, писање планова и извештаја …..
Као хуманистички интелектуалци спремни смо да патриотску жртву претпоставимо конформизму у властитом животу, али само вођени личним примером министра Вујовића и других чланова Владе и Народне скупштине. Бићемо поносни на земљу у којој и запослени у државној управи, локалној самоуправи, агенцијама и заводима деле судбину просветних радника (покретача друштва), и живе са 39 000 динара месечно.
У времену када је око 63000 високообразованих људи без посла захтевамо од министра Вујовића да нам јавно саопшти моделе допунске зараде за просветне раднике, у складу са важећом законском регулативом. Или можда треба да искорачимо у област у којој важе «неки други закони»?
У Београду, 24.10.2014. године
За ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
_______________________
Томислав Живановић, председник
