У српским медијима постоји велики број правописних грешака и непоштовања језичке норме, закључци су округлог стола „Језик у медијима“Док број медија данас неконтролисано расте, лекторске службе се у њима гасе.Новинари морају поштовати публицистички стил, а у медијима се све више може видети „свесна, програмирана банализација, таблоидизација и колоквијализација медијског израза“, рекао је Александар Милановић, професор на Филолошком факултету.“Језик таблоида се све више намеће као доминантан, што је и озбиљан културолошки феномен, који може оставити озбиљне последице на језичку културу“, рекао је Милановић и додао да новинари често не читају граматичка правила.
Према његовим речима, медијски језик данас све више подсећа на „кафански, неформални језик“, јер се медији на тај начин желе приближити публици.Он је оценио да, ипак, не треба глобално осудјивати језик медија, јер постоји и доста позитивних примера медијског извештавања, које је потребно истаћи.
Уредник културе у недељнику НИН Драган Јовићевић указао је да су таблоиди допринели вулгаризацији језика, као и да су медији у последњих десет година напредовали у непоштовању правописа.
Велики проблем у медијском извештавању, навео је Јовићевић, представљају и такозвана ПР саопштења, која новинари често не преправљају, већ их у изворном облику објављују.
„Наша граматичка норма је погрешна, а велики проблем у српском језику је и транскрипција страних речи“, нагласио је лингвиста Владо Ђукановић и додао да се ни у речницима не може све проверити, јер се разликују.
Округли сто, који је део пројекта „Новинарске муке са језиком“, организовало је Удружење новинара Србије, а подржало је Министрство културе, информисања и информационог друштва.
УНС је покренуо и сајт на коме новинари могу да пронадју одговоре на језичке недоумице.
Tanjug
