prazni-novcanik-498

Kako dvadeset godina nakon raspada SFRJ žive žitelji bivše domovine? Najsvežiji podaci kažu da je najbolje u Sloveniji, gde je prosek plate blizu hiljadu evra.

U Srbiji je, po podacima za mart, prosečna zarada bila 357 evra. To je nominalno bilo 0,7 posto više nego prethodnog meseca. Realno, to je 1,9 odsto manje, jer je za toliko smanjena kupovna moć, piše Dnevnik.

Najbolje prolaze zaposleni u energetici u sektoru nafte, gde je plata blizu hiljadu evra. Oni su već stigli Sloveniju. Loše nije ni radnicima vezanim za preradu uglja i proizvodnju električne energije: prosek plate u „Kostolcu„ je 55.863 dinara, a u Lajkovcu 50.115.

Zaposleni u fabrikama Gorenje u Velenju i u Valjevu mogu se pohvaliti istom produktivnošću. Međutim, za isti rad Valjevci dobijaju 600 evra manju platu pa na hiljadu radnih mesta kompanija uštedi 6,5 miliona evra. Otkud, kako, zašto? Kod nas posla nema pa radnici pristaju na platu od 200 evra. Nije čudo što otvaraju fabriku i u Zaječaru.

U Crnoj Gori prosek plate je u martu bio 518 evra. Najdeblje zarade su u Plužinama – 679 evra, a razlog – hidroelektrana koja radi u tom mestu. Najniže zarade su u Ulcinju, 408 evra. To su podaci za ovu godinu, lane je prosek bio 455 evra.

Hrvatska ovog proleća beleži prosek plate 736 evra. To je nominalno veće 6,8 posto a realno 6,4. Opet je posredi varka – to nije posledica porivrednog razvoja već ukidanja kriznog poreza na plate od deset odnosno 20 odsto.

Makedonci s nama vode mrtvu trku, platama koje su 330 evra. U Bosni i Hercegovini se prosek ovog proleća kreće oko 400 evra.

Ko pogleda pregled, može samo da se zapita kada će i nama da krene. Ekonomski stručnjaci su tu gotovo horski saglasni: kada budemo trošili onoliko koliko zarađujemo i kada u vrhu ne budu plate za zaposlene u javnom sektoru, plus privredni razvoj.

Trenutno kod nas na plate u javnom sektoru odlazi 12,4 bruto društvenog proizvoda, a to je duplo više nego i u novim članicama EU, recimo u Slovačkoj. Na taj problem Srbiji je pažnju skrenuo i MMF. Ta brojka mora se konstantno smanjivati, piše Dnevnik.