Васпитавање деце и очување породичних односа постаје све теже. У жељи да одрже близак однос са децом, родитељи понекад одступају од сопственог ауторитета и препуштају потомству да поставља границе и правила игре. Деца кажу да се не плаше родитеља и да се са њима, углавном, договарају око свега. 
Стварност је уздрмала многе вредности и ауторитете, па је васпитавање деце и очување здравих односа у породици све теже.
Родитељи све чешће признају немоћ, а у жељи да имају близак и топао однос са децом – понекад одступају од сопственог ауторитета и препуштају потомству да поставља границе и правила игре.
Својих права деца су свесна од малих ногу, а породична демократија, кажу, потпуно им одговара. Са родитељима се, углавном, договарају око свега и наводе да их се не плаше.
Мишљења међу родитељима су, међутим, подељена. Док једни тврде да је добро примењивати демократију, други сматрају да су права, која млади имају, сувише широка.
Примењивати демократију, данас, није лако. Криза је пољуљала све ауторитете, па и родитељски. Трка за новцем их је унизила у сопственим очима.
Педагог Данка Грозданић Бајић каже да родитељ који ради три – четири посла не може да има самопоштовање.
„Ако не може да задовољи основне дечје потребе, како да има самопоштовање и како да прененсе то на дете? У те шупљине улазе вршњачке групе, навијачке групе, улазе ликови са интернета, улазе ликови из насилних игара које деца играју по више сати“, истиче Данка Грозданић Бајић.
Понекад се очекује да изгубљени родитељски ауторитет надоместе наставници.
„Нама углавном родитељи кукају прво да нису знали да дете уопште не иде у школу, што постаје озбиљан проблем. Друго, да не могу да утичу на децу. Онда се поставља питање како ћемо ми то да урадимо кад немамо подршку родитеља“, каже директорка Медицинске школе у Београду Нада Трифковић.
Због гриже савести, што не проводе довољно времена са децом, родитељи понекад намерно одустају од постављања границе и тиме додатно руше свој ауторитет. Бити пријатељ са дететом честа је заблуда, упозоравају психолози.
„То је једно нереално очекивање, јер однос пријатеља је однос равноправних особа а дете и родитељ то свакако не могу да буду. Према томе, права мера ауторитета је оно што ће детету пријати а родитеља ставити на право место“, наводи психолог Невена Ловринчевић, ауторка књиге „Ко је газда у вашој кући“.
Границе треба постављати на примерен начин, сходно дететовом узрасту и околностима. Уколико се то не уради палицу ће преузети дете, због чега ће имати проблеме у животу, поручују стручњаци.
Уколико желите да вратите изгубљени ауторитет – и то је могуће. Биће тешко, али вредно труда.
РТС
