Из Министарства просвете и науке најављено је да ће огледни образовни профил кувар од ове школске године ући у редовну наставу. Овом одлуком коначно се усклађује школски систем са потребама тржишта рада, јер су према подацима Националне службе за запошљавање кувари међу најтраженијима.
Матурант… За Душана Толимира већ се распитују многи послодавци
У Националној служби за запошљавање истичу да је кувар једно од најтраженијих занимања, због чега на њиховој евиденцији има веома мало људи те струке. Од укупно 721.043 незапослена у Србији, на бироу је мање од 1,1 одсто кувара, односно, 7.841. Највише је оних са трогодишњим образовањем (6.014), док је кувара са вишом школом и специјализованијих знатно мање.
Седам кандидата за једно место
– Позив кувара спада у групу занимања из области угоститељства и туризма са којим се лакше долази до посла. Интересовање за куваре је велико и у погледу рада за плату, а пружа и добру шансу за започињање сопственог бизниса – објашњавају у НСЗ и напомињу да куварски занат осим сигурног запослења пружа и могућност напредовања и специјализовања у различитим областима.
– Треба напоменути да се у савременом свету пословања најчешће тражи да кандидати имају одређено радно искуство, а уколико услови рада код послодавца то изискују очекује се да буду специјализовани за одређену врсту кухиње, као што су на пример италијанска, француска и тајландска или да познају неки страни језик – кажу у НСЗ.
Ученици и њихови родитељи препознали су ритам тржишта рада и осим што су кувари тражени међу послодавцима огромна је навала и на смер кувар (трогодишњи профил) и кулинарски техничар (четворогодишњи) у средњим угоститељским школама. Како сазнајемо, прошле године се на једно место за кувара пријавило у просеку седам кандидата.
Због велике конкуренције у Угоститељско-туристичкој школи у Београду морали су да подигну праг. Уместо максимална 94 поена, колико се тражило пре четири године, данас је максимум подигнут на 100 поена, а готово нико са мање од 90 бодова није успео да „упадне“. Такође, директор ове школе је уочи почетка текуће школске године морао да се избори за још једно додатно одељење како би могао да прими бар део ученика који су желели у куваре.
– Интересовање за ову школу је доста велико, нарочито за профил „кувар“. У просеку иде по четворо ђака на једно место, мада има година када буде и много више кандидата – каже Перо Говедарица, помоћник директора школе.
Матурант смера Кулинарски техничар у Угоститељско-туристичкој школи у Београду Душан Толимир каже да се за позив кувара определио из љубави, али и зато што му је по завршетку школовања загарантован посао.
– Још у петом разреду основне школе почео сам да говорим да ћу бити кувар, тада сам спремио и своје прво јело – паприкаш. Касније сам и схватио да ћу имати сигуран посао и решио да упишем баш овај смер – каже Душан.
Душан и његов колега проглашени су најбољим кулинарским тимом Балкана ове године, а на роштиљијади у Лесковцу освојио је сребро. Захваљујући таленту који је рано показао око њега се отима неколико познатих престоничких ресторана, који му нуде посао.
Главни фрајери са 15 година
– За сада имам понуде неколико београдских ресторана, али не бих откривао о којима је реч док се не одлучим. Мислим да ћу, ипак, уписати Вишу хотелијерску школу у Кошутњаку и покушаћу да упаднем на буџет, али ако не успем, почећу да радим. Волео бих и да радим неко време у Француској, а затим да овде отворим свој ресторан. Има толико могућности, не знам за шта да се одлучим – каже Душан.
Кувари су и главни фрајери у школи, али и шире, јер их девојчице обожавају. Девојчице са свих смерова заљубљене су у куваре. Осим што могу да заводе кулинарским умећем, знају сва актуелна места за излазак у граду, а постају „звезде“ и почињу да зарађују џепарац већ са 15 година.
Професорка практичне наставе кулинарства у овој школи Милица Алексић каже да је занимање кувар сада еволуирало у веома тражено и корисно занимање.
– Кувар је данас не само особа за шпоретом већ и практичан лекар. Није случајно речено реци ми шта једеш и рећи ћу ти ко си. Кувари много раде, то занимање је отишло у ширину, јер они могу да раде као ресторански, хотелски кувари или да покрену свој ресторан. Наши ђаци имају сигуран посао након школовања, а то доказује и чињеница да их нема на евиденцији Националне службе за запошљавање. Сви могу да раде већ после завршене треће године средње школе, а након четврте имају чак и више опција, могу да наставе школовање на неколико факултета и виших школа – истиче Алексићева.
Мода… Занимања која су некада била тражена прегазиле технологија и криза
Армија фризера, козметичара и банкара без посла
Сви се сећамо колика је помама пре пет до 10 година настала за занимањима која се тичу неге лепоте, те су веома тражени били фризери и козметичари. Све девојчице, али и доста дечака, желели су у ту струку, па су се у школе за негу лепоте уписивали и вуковци. Данас се због економске кризе и све већих дажбина салони лепоте затварају једнаком брзином којом су и ницали. У Националној служби за запошљавање кажу да се слична ситуација догодила у последњих 10 година и са банкарским сектором.
– Са развојем приватног банкарског сектора расла је тражња за различитим врстама стручњака, али и за службеничким, попут банкарског службеника. А данас за њим готово да нема потребе. Ако бисмо се вратили даље у прошлост, могла би се написати цела студија о занимањима која су некад била тражена, од неких заната који су у међувремену изумрли, па до професора марксизма или одбране и заштите, дактилографа, развијача филмова и других занимања која су време или технологија прегазили. Промена технологије је фактор који утиче на то да ли ће неко брже или спорије наћи посао – наводе у НСЗ.
Са друге стране, нарасла потреба тржишта рада за појединим занимањима чак и не може да се задовољи.
– Добар пример реаговања образовања на потребе тржишта рада и попуњавања празнина је увођење новог образовног профила аутотроничара за којим се појавила тражња, али таквих профила није било на евиденцији и развијен је нови образовни профил. За пескирерима, паркетарима и кранистима није било могуће задовољити тражњу, а ни за фармацеутима са стручним испитом ни лекарима одговарајућих специјализација – онколозима и оператерима на ЦНЦ машинама – истичу у НСЗ.
Ана Влаховић
