Novi zakon omogućava učeniku koji je pao u avgustu da, u statusu vanrednog đaka, do novembra položi i – vrati se u redovnu nastavu
Ove nedelje počinje polaganje popravnih ispita za, kako se procenjuje, oko 20.000 učenika u Srbiji. Iako precizni podaci ne postoje, jer neki smatraju da se ova brojka odnosi na broj đaka, a drugi na ukupan broj jedinica, podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da razred svake godine ponavlja oko 4.000 srednjoškolaca. Najviše ponavljača lane je bilo u prvim (1.904) i drugim razredima (1.246 učenika) srednjih škola. Statistika takođe govori da u gimnazijama na popravni stigne najviše tri đaka iz svakog odeljenja, dok je u srednjim stručnim školama daleko lošija situacija, a naročito u mašinskim, poljoprivrednim i tekstilnim školama.
Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da su matematika, fizika i hemija i dalje objektivno najteži predmeti.
– Nisu ti predmeti bauk, već je zahtevna sama materija, koja traži permanentan rad. Nekada se padalo i iz geografije, ali su profesori promenili pristup jer to materija dozvoljava, a što je mnogo teže kod pomenutih predmeta – kaže Sokić.
On objašnjava da se popravni polaže pred tročlanom komisijom, da đaci polažu pismeno i usmeno, zavisno od predmeta, a tamo gde postoji praktični rad i praktično.
– Tačan broj đaka koji su polagali popravni i pali godinu znaće se na kraju kalendarske godine, jer novi zakon omogućava učeniku koji je pao u avgustu da ipak nadoknadi propušteno tokom godine. On se upisuje u statusu vanrednog đaka, ali može da prisustvuje redovno časovima i, ukoliko do novembra položi, može da se vrati u redovnu nastavu – objašnjava naš sagovornik.
Profesor dr Drago Pantić, predsednik Pedagoškog pokreta Srbije, inače poznat i kao direktor prve škole bez ponavljača u SFRJ (OŠ „Dragojlo Dudić” u Malom Mokrom Lugu, 1971. godine), kaže da broj od 20.000 đaka na popravnom ispitu ukazuje na veliki pedagoški i društveni problem.
– Nisu krivi đaci. Ovo je veliki dokaz nereformisane i nehumane škole u kojoj pedagoški radnici nisu preuzeli odgovornost da do uspeha dovedu sve sposobne učenike. Inače, kada je kolektiv OŠ „Dragojlo Dudić” počinjao akciju i projekat škole bez ponavljača, tada je u školama SFRJ godišnje bilo oko 360.000 ponavljača – kaže profesor Pantić.
On na osnovu svog velikog pedagoškog iskustva i četiri decenije proučavanja problema efikasnosti u školama i na fakultetima, preporučuje školama da ukinu ili svedu ponavljače na izuzetne slučajeve.
– Za deset meseci učenja u toku godine nemoguće je da rezultat našeg rada s bilo kojim učenikom bude – nula (jedinica). Ostavimo se sujeta i „čuvara” naučnog digniteta kroz „naš” predmet, pa preispitajmo kvalitet svog rada, kakva nam je metodika rada, koliko pomažemo učenicima i njihovim roditeljima da prevaziđu egzistencijalne probleme danas – smatra dr Pantić.
Mr Dušica Malinić iz Instituta za pedagoška istraživanja nedavno je objavila rezultate prvog velikog istraživanja posle 30 godina među populacijom đaka koji ponavljaju razred, koji pokazuju da je među populacijom neuspešnih đaka više dečaka nego devojčica, da je krizni period u petom i šestom razredu i da najviše ponavljača ima u mašinskoj i struci obrade metala, a najmanje u prirodno-matematičkoj struci. Oni uglavnom dolaze iz siromašnih porodica u kojima je više od troje dece.
– Iako podaci za period 1997–2006. godinu pokazuju da broj ponavljača u Srbiji opada, ne treba zaboraviti da je za manje od jedne decenije broj učenika u osnovnim školama smanjen za više od 120.000, tako da se može reći da broj ponavljača ipak raste. Najmanje ponovaca bilo je školske 1998/99. godine – 2.094, kao posledica preporuke Ministarstva prosvete zbog ratnih dešavanja, a već iduće godine ih je bilo četiri puta više (8.531) – kaže Dušica Malinić.
Sandra Gucijan
