БЕОГРАД – Према најновијим показатељима Светске здравствене организације, недовољна физичка активност деце стављена је на прво место као ризик од појаве гојазности, поремећаја метаболизма, хипертензије, што јасно говори да морамо имати јасне системске мере за унапређивање наставе физичког васпитања и здравља деце.
Како је Танјугу рекао професор Факутета спорта и физичког васпитања Душан Митић, готово две трећине свих проблема са здрављем и болести проистичу из недовољне физичке активности, па би деца у Србији, поред три часа физичког васпитања, морала да имају могућност да вежбају практично сваког дана.
„Без сата редовне физичке активности не можемо да очекујемо да ће деца одрасти како треба“, рекао је Митић и навео да је факултет, у сарадњи са Друштвом педагога физичке културе, сачинио предлог мера за унапређивање наставе физичког васпитања.
Једна од мера је да покушамо да ревитализујемо допунску и додатну наставу физичког и функционисање секција, рекао је Митић, који је и члан Националног просветног савета, тела коме ће бити упућени предлози на разматрање.
Како је казао, једна од мера предвиђа враћање старог решења и наставника за слободно време ученика, као неког ко се не би бавио класичном наставом физичког васпитања, већ би се бринуо о организацији и понуди активности ученика у слободно време и викендом.
Према његовим речима, немамо, нажалост, стандарде када су у питању објекти, јер трећина школа нема фискултурну салу, а у Београду половина средњих школа нема салу
С друге стране, озбиљно је питање како да сале које имамо, ту велику инвестицију, ставимо у функцију и викендом, лети и током зимског распуста, казао је Митић.
Треба успоставити и систем праћења физичког развоја и развоја моторичких способности ученика на нивоу Републике, којих сада немамо, рекао је он.
Предлогом је предвиђено да наставу физичког васпитања у трећем и четвртом разреду основне школе реализују, уз учитеље, и наставници физичког васпитања.
„То су разреди када имамо последњу могућност да озбиљно утичемо на формирање моторике, јер то је веома сензитиван период развоја моторике и, ако то пропустимо, касније се не може надокнадити, са становишта стварања навика“, рекао је Митић.
Он је навео да је садашњи систем спортских школских такмичења ван календара такмичења Министарства просвете и науке, што се мора променити.
Један од предлога је да се физичко врати и на факултете, рекао је Митић и подсетио да законодавац није спречио наставу физичког на високошколским установама, али да није добро да остаје само у домену опредељења факултета.
„Преговарамо с министарствима да се за почетак физичко уведе као изборни предмет“, рекао је Митић и навео да су Факултет спорта и Друштво педагога физичке културе добили задатак од Националног просветног савета да припреме системска решења, која треба да одобри Министарство просвете и науке, као последња инстанца.
РТВ
