Опречни ставови у вези са надокнадом изгубљених часова због штрајка просветара. Родитељи и ђаци сматрају да је неправедно да деца трпе због наставника. У Министарству просвете тврде да се изгубљено мора надокнадити.Надокнада часова у школама спроводи се различито, у зависности од тога како и колико су оне штрајковале. Негде настава почиње раније, у виду претчаса, а у појединим школама уведене су радне суботе.
Иако су то, како тврде надлежни, нужне последице штрајка, негодовања због додатних часова и даље има. Надокнада часова током радне недеље некако тече, али су највећи проблем радне суботе.
Ученици негодују, кажу да није фер да им се упропасти распуст због тога што су се наставници борили за своје плате.
Суботом су најредовнији професори. Изостанци се, како сазнајемо, најчешће не уписују у дневник, па дођу само они ученици који желе да одговарају и поправе оцену, а учионице су полупразне.
„Слаб је одзив за надокнаду часова суботом, немамо начина да их натерамо да дођу да надокнаде те часове“, каже професор у Медицинској школи у Београду Планинка Јовић.
За такво понашање деца овога пута у великом броју случајева имају подршку родитеља. Из Удружења „Родитељ“ упозоравају да се деци неправедно скраћују слободно време и распуст, посебно онима који ове године завршавају основну или средњу школу.
„Свакодневно добијамо велики број позива који се односе управо на то шта да раде, да ли да пусте децу или не. Ова школска година није била фер према деци и сви проблеми су се сломили преко њихових леђа“, каже Драгана Соћанин из Удружења „Родитељ“.
Љути су и они просветни радници који нису штрајковали тоталном обуставом рада, већ само скраћењем часова. Одлуку да и они надокнађују пропуштено сматрају неоснованом, јер су, како кажу, сажели градиво и све стигли.
„То сажимање градива омогућило је да се раздвоји битно до небитног и апсолутно тврдим да су планови и програми испуњени“, каже Радмила Додић из Форума београдских основних школа.
Из Министарства просвете стиже другачији одговор. „Не можете урадити за тридесет минута оно што се ради за 45 и не може наставна година да траје 175 уместо 185 наставних дана“, каже помоћник министра просвете и науке Богољуб Лазаревић.
Надлежни подсећају да се пропуштено, колико год то било тешко и напорно, мора надокнадити, квалитетно и по пропису, јер је то једини начин да не буде негативних последица у образовању деце.
