Према предлогу Владе РС у буџету за просветене раднике је предвиђено повећање за образовање од 5.78 милијарди, односно 5,3% (у 2010. 108.370.106.000, а у 2011. 114.147.914.000), што је скоро упола мање него инфлација у протеклој години. Сва је прилика да ће овакав предлог буџета бити и усвојен. У предлогу нема елементарног поштења и солидарности да се у наредној кризној години расподела учини колико толико коректном и да сви директни и индиректни корисници добију једнако, већ се на делу наставља дискриминација појединих запослених у јавном сектору. У овом случају су просветни радници у најгорем положају, што се могло и очекивати обзиром на деструктивно понашање појединих синдиката у отсутном моменту, са једне стране и не разумевањем државних чиновника и функционера да се само инвестирањем у образовање може из кризе изаћи, као и да су они своје школе завршили, а своју децу школују у иностранству.

Сада је свима у образовању јасно да следећа година неће бити година опоравка него година још веће кризе и погоршања материјалног положаја запослених у образовању као и погоршања њихових услова рада. Нестао је сан о платама у образовању које су биле готово 500€ и сада остаје да просветни радници живе на јави са скоро 300€, са изгледом да следеће године падну и испод 250€. У том периоду су се мењали министри просвете и финансија, а материјални положај просветних радника је постајаоа све лошији.

При томе ова власт као и већина власти на овим просторима се понаша максимално лицемерно, јер прича једно, а ради друго, те је образовање по просечној плати довела на нижи ниво од просечних плата у јавим предузећима која су изразити губиташи. Да ли је потребно поменути образовну и квалификациону структуру запослених у просвети и поредити је са структуром у већини јавних предузећа.

ГСПРС „Независност“ је у више наврата предлагао да се прво ускладе плате запослених у образовању са осталим буџетским корисницима пре замрзавања, о шта су се ресорна министарства оглушила. Циљ нам је био да се најмање плаћеним категоријама обезбеди гарантована минимална  зарада, а да се са тим усагласе коефицијенти и задржи раније достигнути однос, што би се дефинисало Протоколом и Уредбом. Након оваквог оглушивања и игнорисања ГСПРС „Независност“ није ништа друго остало до организовања и вођења штрајка у нади да ће осионој Влади и ресорним министрима показати да у Србији постоје и просветни радници, или политичари имају за циљ да их назову и обликују као просјаке и јаднике.

Министар просвете по питању буџета и одређивања мањег износа за образовање није ни протестовао иако је добио мање (тражено 9 мил., односно, 8.5%, а добијено 5.78 мил., односно, 5,3%). Но и да је добио предложени износ то није ни приближно довољно за „опоравак“ запослених у образовању. Оно што је чудно је којом гимнастиком ће Министар просвете да испоштује обавезе, када у буџету и ове године нису предвиђена адекватна средства за овај ниво образовања или ће Министар просвете по ко зна који пут прибећи непоштовању закона.

Предложени протокол од стране Министарства је најбољи начин да понизите и потцените запослене у образовању. После скоро три године замрзнутих плата Министар је смогао снаге или боље речено дрзнуо се да нам понуди повећање плате у јануару од 2%. Да је први април просветни радници би помислили да је првоаприлска шала, али пошто је Нова година мисле да би и Деда Мраз донео већи поклон.

Неопходно је подсетити „заборавне“ политичаре на разговор који од 02.09.2010. и њихов предлог о повећању плате у јануару које је било везано за полугодишњу инфлацију и датум потисивања Протокола. Према том обећању повећање плата би требало да буде најмање 7%, јер је полугодишња инфлација 7,2%, а Протокол је требало да буде потписан до 15.11.2010. године према одредбама Посебног колективног уговора. Процените и сами ко лаже и ко се на овим просторима дрзнуо да се игра са образовањем да га угрожава, поцењује, уцењује и понижава.

Већина економских аналитичара тврди да ће и следеће године инфлација наставити да расте, чак и преко 15%, што значи наставак тренда пада плата и погоршавање материјалног положаја запослених у образовању и агоније просвете у Србији, те је неопходно ставити до знања свим запосленим и позвати их и организовати у борби за елементарна људска права, као што су право на рад и адекватну зараду. Запослени у образовању са правом очекују да после одмрзавања плате буду враћене бар на ниво из октобра 2008. године.

Да побољшања материјалног положаја запослених у образовању неће бити говоре и други чланови Закона о буџету: чланом 13. се продужава мораторијум на финансијски део Општег колективног уговора и суспендује могућност исплате свих врста награда предвиђених Посебним колективним уговором, осим јубиларних награда које су стечене у 2011. години, те је на тај начин још једном Влада прибегла дискриминацији запослених, а све у циљу поделе и прављења раздора у бићу просветара и покушаја рушења ИНСТИТУЦИЈЕ СИНДИКАТА. Чланом 8. Закона о буџету Влада је дефинитивно утврдила повећање плата у следећој години и на тај начин потпуно елиминисала синдикате и потпуно угасила социјалних дијалог који је и пре тога једва тињао.

Предвиђено повећање Буџета није довољно ни за какво повећање плата, чак ни за оно које је Влада дефинисала, нема никаквог инвестирања у образовање, те је логично да се врши притисак на запослене да раде преко норме без плаћања или доношење новог правилника о нормативима итд. Истовремено Влада је донела Закон о платама државних службеника и намештеника и прописала могућност повећања плата до 50% на основу „резултата рада“ и лепе речи надлежног начелника, а просветне раднике неће да плате ни за посао који су реализовали.

Драге колеге, чланови ГСПРС „Независност“, запослени у образовању, следећи корак је гашење образовања, угроженост нашег опстанка, наше гашење, па да ли ћемо им то дозволити. Из тих разлога ГСПРС „Независност“ уместо да свим члановима и просветним радницима у образовању пожели срећну Нову годину, у ситуацији је да после свега донесе одлуку о ступању у штрајк и позове све запослене да се беспоштедно боре за своја права и остварење својих интереса који су угрожени од стране бахатог понашања социјално неодговорне Владе до потпуне обуставе наставе у свим школама. Надамо се да ће слична одлука уследити и од стране других синдиката у образовању Србије.

Београд, 27. 12. 2010.                                               ГО ГСПРС „Независност“

 

проф др Томислав Живановић, председник