Sindikati u Srbiji ove godine neće 1. maj provesti na roštilju, već na ulicama zbog, kako kažu, urušavanja radničkih prava i ekonomske krize koja ih dovodi u situaciju beznađa.
Prosečna neto zarada u Srbiji isplaćena u martu ove godine iznosi 43.121 dinar što je 330 dinara manje nego u martu prošle godine, ali i oko 1.500 dinara više nego pre dve godine.
I radnička prava u međuvremenu su i zakonima smanjena. Olakšano je otpuštanje radnika, ali je i dalje za to potrebno obrazloženje, produžen je rad na određeno sa jedne na dve godine, otpremnine i minuli rad računaju se samo za vreme provedeno kod poslednjeg poslodavca, ukinuta je naknada za smenski rad a izmenio se i način obračuna, a i plate su umanjene u vreme korišćenja godišnjih odmora.
Zato su dva sindikata radnika otpočela dvodnevnu kampanju za dostojanstveni rad u šest gradova širom Srbije.
Sve gori standard i sve manja prava u Srbiji nije dovoljno da radnici „ustanu“ ili, barem, zastanu s nekim od članova sindikata. I možda je upravo to dokaz da je način sindikalne borbe u Srbiji prevaziđen
„Protest može biti humorniji, može biti modernizovan, može biti neka vrsta performansa na ulicama, ali nespremnost ljudi da u tome učestvuju i neverica da se time nešto može promeniti – neće otkloniti“, objašnjava Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Mnogo je razloga zašto radnici baš i neće na ulice. Stojiljković kaže da su to strah od gubitka već klimavih radnih mesta, neverica da su promene moguće i neverovanje u obećanja da će na sutra, ipak, biti bolje.
Osim u Beogradu i Nišu kampanja za dostojanstveni rad se istovremeno održava i u Subotici, Novom Sadu, Kruševcu i Kragujevcu, a sve sa ciljem da se građani pozovu na protest 1. maja u 10.30 u centru prestonice.
