Beograd — Pravne poslove u državnim organima treba da obavljaju samo diplomci državnih pravnih fakulteta, smatra Konferencija zajednica državnih pravnih fakulteta.
Oni su zatražili da država nastavi sa donošenjem po hitnom postupku Zakona o rezervisanim zanimanjima po kojem se, kako se ističe, obavljanje pravnih poslova u državnim organima poverava isključivo licima koja su završila državne pravne fakultete.
Uz opasku da takav zakon ima većina zemalja Evropske unije, u zaključku Konferencije se objašnjava da „država ima posebnu odgovornost za obrazovanje kadrova koji će raditi u državnim organima“.
Slični zahtevi i alarmantne tvrdnje koje su iznošene u javnosti i ranijih godina su se mogle čuti od predstavnika državnih fakulteta, naročito pred upis novih studenata, ističe Vladimir Vodinelić, dekan Pravnog fakulteta privatnog Univerziteta Union. „Najkraće, takvo rešenje, koje, siguran sam, nikada neće postati zakon, bilo bi protivno Ustavu koji ne poznaje razliku u pogledu pristupa zanimanja koja bi se zasnivala na tome da li je neko diplomu dobio na privatnom ili državnom fakultetu“, rekao je Vodinelić i dodao da je ovakva inicijativa „van savremenosti”, podsećajući da se Ministarstvo prosvete i nauke prošle godine nije složilo sa sličnim idejama.
Dok jedni ističu da se nije privatni pravni fakultet našao upetljan u aferu zbog „prodavanja diploma“, već državni, drugi navode da se na privatnim fakultetima masovno „kupuju diplome“, odnosno da su zahtevi koji se stavljaju pred studente mali ili nikakvi.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i nekadašnji ministar prosvete Gašo Knežević kaže da se taj zahtev bazira na pojmu kvaliteta, tvrdeći da „oni koji su završili državne fakultete imaju po definiciji viši nivo znanja nego što imaju oni sa privatnih fakulteta. U ovoj fazi je to najverovatnije istina, jer ja osim državnih fakulteta znam samo dva ozbiljnija pravna fakulteta, dok ostali služe za izdavanje diploma“.
„S druge strane, ukoliko je država otvorila mogućnosti privatnog studiranja, nije ukinula ni jedan fakultet kroz proces akreditacije, onda ne vidim nikakav osnov da se traži da samo sa državnih fakulteta mogu lica da se zapošljavaju u državnom sektoru“, kaže Knežević.
On ističe da tržište rada može donekle da reguliše ono što se traži ovakvim zahtevom: ako oni koji odlučuju o zapošljavanju prepoznaju kvalitet na državnim fakultetima, daće prednost mladima koji ih završavaju u odnosu na one koji imaju diplomu privatnog fakulteta.
„Svako veštačko isključivanje privatnih fakulteta, naredbom ili bilo čime od strane države bilo bi protivno osnovnim slobodama, ali bilo bi protivno i aktima same te države, Zakonu o visokom obrazovanju. Podnosioci zahteva, naročito kao pravnici, ne smeju da nipodaštavaju akta sopstvene države“, ističe Knežević.
Budući da je i pri zapošljavanju često važnije ko je čiji, a ne sa kog fakulteta ima diplomu, Knežević kaže da će vreme i činjenica da su Srbiji neophodni stručni kadrovi, čiji se manjak itekako oseća, najviše uticati na podizanje nivoa visokog obrazovanja.
B-92
