У Србији не постоји национални оквир квалификација, тако да послодавци често не препознају многа занимања, а око 60.000 младих људи не може да нађе посао. На проблем указују студенти и професори, а требало би да га реши држава променом закона.
Ректорски савет Конференције универзитета Србије упозорио је да у Србији још не постоји национални оквир квалификација и да га што пре треба усвојити како би млади могли да се запосле. Такође, подржана је студентска иницијатива за измену и допуну Закона о високом образовању.
Процењује се да због непостојања националног оквира квалификација око 60.000 људи нема своје место на тржишту рада, јер их послодавци не препознају. Универзитет у Новом Саду предложио је да се измене одређени стручни и академски називи.
Ректор Универзитета у Новом Саду Мирослав Весковић сматра да је проблем настао много раније.
„Ми смо, заправо, ушли у реформу пре него што смо донели национални оквир квалификације а да између Закона о основама система образовања и васпитања и Закона о високом образовању није извршено одређено усаглашавање“, сматра професор Весковић.
„За сада највећи проблем имају они који се запошљавају у државним институцијама и они који се запошљавају у школама из разлога што школе имају прецизне правилнике по којима се запошљавају наставници по старом систему и не садрже ништа од нових образовних профила“, сматра Вера Дондур, председник Националног савета за науку.
Професори кажу да у посао треба да се укључе и ресорна министарства, да није довољно да се тиме бави само академска заједница.
„То је проблем законске регулативе, а ми га нисмо ставили у закон. Зашто нисмо не знам. Национални савет је донео неку листу звања који треба да постоји у прелазном режиму док се не донесе национални оквир квалификација. Код нас је прелазни режим од 2005. до данас. То је недозвољено дуго“, истиче Бранко Ковачевић, председник Конференције универзитета Србије.
Професори подсећају и на то да би реформу високог образовања требало довести до краја и обезбедити више средстава за ту област. Код нас се издваја 0,9 одсто бруто домаћег производа, а у свету од седам до двадесет одсто. А да би били конкурентни на светском тржишту, до 2020. године требало би да имамо 40 одсто високообразованог становништва.
РТС
