БЕОГРАД – На данашњој седници Конференције универзитета Србије, која окупља ректоре високошколских установа, биће расправе о лакшим условима за упис студената на следећу годину студија, већим буџетским квотама и прихватљивијим школаринама.

Ректор Београдског универзитета Бранко Ковачевић најавио је да ће на седници, осим ректора, учествовати и министар просвете и науке Жарко Обрадовић, као и представници Студентске конференције универзитета Србије.

Подршка министра

Миша Живић, председник СКОНУС-а, каже за „Правду“да је данашња седница добра шанса да студенти размене ставове са министром и ректорима, и да виде какве су њихове реакције на захтеве студентске кампање „Десетка за Србију“.

– КОНУС не може да донесе одлуке које ће испунити наших 12 захтева, јер је за то неопходно да дође до измене Закона о високом образовању. Знамо да имамо подршку КОНУС-а, а данас ћемо имати прилику да разговарамо и са министром Обрадовићем и чујемо да ли ће нас и у којој мери подржати – каже Живић, и додаје да чињеница да је више од 50.000 студената током марта потписало петицију којом се захтева реформа високог школства сведочи о томе да је иницијатива СКОНУС-а крајње озбиљна и да значај и оправданост захтева препознаје велики број студената.

За буџет 48 бодова

Њихов основни захтев је да сви студенти који су стекли 48 ЕСПБ бодова могу да се упишу у наредну годину студија као буџетски, односно да услов не буде освојених 60 бодова. Међу захтеве спада и враћање апсолвентског стажа, формирање фонда за развој високог образовања и доношење новог шифрарника занимања, будући да око 60.000 младих није препознато на тржишту због тога што стара класификација занимања није усклађена са болоњским звањима. Такође, тражи се и увођење социјалне димензије у систем финансирања, како не би били „блокирани“ одлични студенти који су слабог материјалног стања.

– Предају потписа планирамо за 24. април, а очекујемо да ће измене и допуне закона бити усвојене до јуна – каже Миша Живић.

Академци истичу и да не траже да уче мање, већ да свако ради свој посао, да факултети коначно реформишу наставне садржаје и студијске програме и да смање степен оптерећења.

Правда