Брже, суштинске реформе у систему високог образовања, које ће бити одрживе у дужем временском периоду, више новца у високо образовање, неки су од захтева студентских организација.
Како ове године истичу многе прелазне одредбе које су важиле изменама и допунама Закона о високом образовању, студентске организације су сачинили списак онога шта ваља урадити у наредном периоду.
Академци окупљени у Студентску конференцију универзитета Србије (СКОНУС), студентске парламенте и студентске организције покренули су акцију „Десетка за Србију“ којом траже измене и допуна Закона о високом образовању.
Кажу да је Закон донет пре шест година претрпео неколико измена, али да систем није суштински реформисан до краја.
Миша Живић, председник СКОНУС-а, наводи да је неопходно да се закон поново мења. „Не само број бодова потребан за упис, него је потребно увести нови фонд, можда нови систем финансирања и неке друге ствари које сада закон није препознавао“, истиче Живић.
Владимир Смуђа из Савеза студената Београда каже да просечно оптерећење студената треба да буде између 1.500 и 1.800 сати. „Код нас је то оптерећење до 2.000, па чак на неким факултетима и до 2.200 сати“, наводи Смуђа.
Захтеви студената формулисани су у 12 тачака. Међу захтевима су да студенти који у текућој школској години остваре 48 бодова имају право да се финансирају не терет буџета, да се усвоји шифрарник занимања и усклади са Националном службом за запошљавање.
Студенти траже и да се законски одреди максимална висина школарине и административне таксе, да студенти са завршеним основним студијама могу да се запосле као наставници, да се укину законске границе од 26 година за бенефиције академаца. Захтеви су већ упућени Министарству просвете и науке.
РТС
