БЕОГРАД – Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године треба да буде усвојена током марта и тај документ предвиђа бољу усклађеност с потребама привреде, обавезно средње образовање, квалитетније, обухватније и ефикасније образовање на свим нивоима.
Пре усвајања биће организована јавна расправа, уз учешће представника САНУ, националних савета у просвети, удружења и струке, рекао је координатор водећег тима за израду стратегије проф. др Властимир Матејић.
Он је на форуму „Аргументи“, у организацији Фондације „Конрад Аденауер“ и Бизнис инфо групе, навео да стратегија предвиђа флексибилније образовање, могућност да се млади образују тако да и у условима неизвесности и криза могу сами себе да запосле.
Идеја је да до 2020. године имамо 38 одсто младих са високим образовањем, да факултети и професори буду одговорнији, да раде на факултету пуно радно време, а не да долазе на посао кад хоће, рекао је Матејић.
Документ предвиђа и већа издвајања за образовање и механизме који стимулишу ефикасност студирања, рекао је Матејић на форуму одржаном у агенцији Танјуг.
„Наставници морају бити оспособљени за свој посао, да знају да пренесу знање“, рекао је Матејић и нагласио да је основна идеја да се и у средњем и високом образовању стимулишу креативност и идеја да млади не чекају да их држава или неко други запосли.
Биће и даље „буџетских“ студената, али ће имати јаче мотиве да заврше студије, а социјално порекло, према Матејићевим речима, не сме бити забрана највећим достигнућима.
„То значи да ће код доделе стипендија бити вреднован успех на студијама, али и социјално порекло“, рекао је он, уз очекивање да ће отпори реформи образовања и „промени онога што мора да се мења“ бити велики.
Планирано је и увођење мастера на струковним студијама, као и да се више младих уписује у гимназије.
Стручна матура након завршене средње стручне школе треба да омогући проходност на коресподентне факултете, рекао је Матејић и позвао привреднике да учествују у јавној расправи.
Представник Националне службе за запошљавање Драган Ђукић указао је на застареле програме у средњим стручним школама и лошу уписну политику, јер се квоте на факултетима из године у годину преписују, без консултовања тржишта рада.
„Није ми познато да ли се привредници консултују када се одлучује о уписним квотама“, рекао је Ђукић и указао на недостатак практичних знања за ђаке, курсева за усавршавање.
Директор Фондације „Конрад Аденауер“ у Србији Хенри Бохнет и немачки експерт за стратегијре запошљавања омладине Ханс Вернер Клајндик указали су на искуства те земље у повезивању привреде и образовних институција, а на форуму су учествовали и директор Центра за образоване политике Предраг Лажетић и стипендиста Фондације Натан Албахари.
На скупу је указано да су подизање образованог нивоа нације и пружање што квалитетнијег образовања кључни за друштвено-економски развој, због чега је, како је речено, неопходно успостављање боље везе студија и тржишта рада, стеченог знања и савремених потреба привреде.
РТВ
