Sve više roditelja i škola zainteresovano za celodnevnu nastavu. Škola „od jutra do popodneva“ znači učenje, redovan obrok, druženje…
SVAKE godine sve je veći broj zahteva roditelja da se u osnovnim školama osnivaju odeljenja sa celodnevnom nastavom za prvake i učenike drugog razreda. Samo u Beogradu, u ovom trenutku, 15 škola čeka odobrenje Ministarstva prosvete, potvrđeno je za „Novosti“ u ovom ministarstvu.
Po rečima Gordane Cvetković, načelnika Školske uprave za Beograd, ne zna se tačan broj škola u Srbiji koje organizuju ovakvu vrstu boravka, ali gotovo u svim većim mestima postoji bar jedan takav razred.
– Radno vreme roditelja je drugačije nego ranije, pa su, drugačije i potrebe. Sada se odeljenja sa celodnevnom nastavom formiraju i na periferiji, ne samo u centru grada, pa ih imamo i u Borči i Železniku – kaže Cvetkovićeva.
Mišljenja su, međutim, podeljena koliko je dobro to što su deca po ceo dan u školi. Pobornici pravdaju svoj stav činjenicom da roditelji svakako rade do 17 časova, pa je bolje da njihova deca budu bezbedna u školi, gde će završiti domaće zadatke pod nadzorom učitelja.
EVROPSKA PRAKSA CELODNEVNA nastava je dominantan obrazac obaveznog obrazovanja u gotovo svim evropskim državama, a uvedena je da bi se uskladilo radno vreme roditelja i škole. Nastava počinje u osam ili devet, i traje do četiri ili pet popodne. Slobodno vreme se koristi za ručak u školskoj trpezariji, društvene aktivnosti, kreativne radionice, sport. Knjige i školski pribor deca donose u školu ponedeljkom, a kući odnose petkom.
Кritičari ističu da, ma koliko ideja bila lepa, u praksi se ona često pretvara u svoju suprotnost. Jer, i pored toga što su deca celog dana u školi, njih opet kada dođu kući sačekaju domaći zadaci.
– Gotovo da nema dana kada sa sinom nešto ne moram da učim, bez obzira na to što svakog dana dolazi kući oko 16 sati. Uvek moramo da završavamo domaće koje tamo nije stigao da uradi, vežbamo čitanje… Oboje smo očajni, on više nema vremena ni za igru, ni za sport – priča B. D., majka jednog drugaka koji pohađa osnovnu školu na Bežanijskoj kosi u Beogradu.
Zato su se roditelji u ovom razredu već žalili upravi škole.
Goran Vilotijević, direktor OŠ „Banović Strahinja“ iz Beograda, kaže da u normalnim okolnostima deca do polaska kući uspevaju da završe domaće.
– Dešava se, međutim, da učiteljica ima 25 učenika i da ne stignu sve da urade. Ako su te situacije česte, znači da nešto ne valja. Ili učiteljica zadaje previše zadataka ili je gradivo preteško za dete – kaže Vilotijević.
I on se slaže da ponekad mališanima ne ostaje prostora za igru.
– Đaci u tom uzrastu moraju da se kreću, jer ispada da provode više vremena sedeći nego ljudi koji rade u kancelariji!
Radmila Dodić, predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola, nema, međutim, primedbe na celodnevnu nastavu.
– Prvaci imaju individualnu koncentraciju i brzinu rada, pa je potrebno vreme da se uhodaju. Veoma redak je slučaj da nastavnik ne radi dovoljno sa decom. Njihov rad kontroliše pedagog-psiholog, odnosno direktor škole.
U Ministarstvu prosvete ističu da nije bilo većih primedbi na celodnevnu nastavu, već samo individualnih i da je pravi put, ako roditelji nisu zadovoljni, da se prvo obrate školi.
„Večernje novosti“
