Објава на сајту Уније синдиката просветних радника Србије у којој се наводи да су се „представници Савеза самосталних синдиката Србије и УГС НЕЗАВИСНОСТ на Социјално-економском савету Републике Србије, сложили да се просветним радницима ограничи право на штрајк“ је апсолутна лаж, а објављивање наведене лажи показује злу намеру колегиница и колега из Уније СПРС јер су у супротном могли учинити напор и проверити код својих колега просветних радника у УГС НЕЗАВИСНОСТ да ли је то тачно. На седници Социјално-економског савета Републике Србије није био Нацрт закона о штрајку на дневном реду и то је непобитна чињеница. Када Нацрт закона о штрајку буде на дневном реду седнице Социјално-економског савета, УГС НЕЗАВИСНОСТ ће се према том документу одредити. Оно што је и сада јасно јесте, да Нацртом Закона о штрајку, који је отишао у јавну расправу, није испуњен основни циљ због којег су УГС НЕЗАВИСНОСТ ушли у Радну групу, а то је да овај закон буде системски/кровни закон и да само он уређује штрајк. Желели смо да избегнемо да се читавим низом закона из области енергетике, образовања, здравства…ограничава право на штрајк што је до сада био случај. Предлагач закона, очигледно жели да задржи овакво стање јер је у образложењу навео да се закон доноси због „међусобног усклађивања Закона о штрајку и посебних закона“.
Радна група није постигла договор око једног од најважнијих питања, а то су делатности од општег интереса, већ је предлагач само преписао члан 9. важећег Закона о штрајку. За нас је неприхватљиво предложено решење у којем се предвиђа да се штрајк упозорења и штрајк солидарности у делатностима од општег интереса мора најавити десет дана пре почетка штрајка, јер се на тај начин губи сврха самог штрајка.
Коначно, неприхватљив је начин на који је прекинут рад Радне групе, без утврђивања текста нацрта који иде на јавну расправу, без утврђивања питања о којима није било могуће постићи консензус, а која нису техничка већ суштинска. Свођење јавне расправе на три двочасовне дебате у Нишу, Београду и Новом Саду за један од најванијих закона из области радног законодавства је пример како не треба водити социјални дијалог и због тога као одговоран синдикат не желимо да учествујемо у симулацији социјалног дијалога који ће за крајњи резултат имати умањење права запослених у Србији.
Чеданка Андрић, извршна секретарка Уједињних гранских синдиката „Независност“
