Насловна2021-12-13T17:10:59+01:00

Пресуда која је узнемирила синдикалну и стручну јавност: Врховни суд – врхунска неправда У ИШЧЕКИВАЊУ ОБЕЋАНОГ ОНИ КОЈИ СЕ ЗАКЛИЊУ У ПОСВЕЋЕНОСТ ОБРАЗОВНОМ СИСТЕМУ НЕ ДЕЛЕ НАШУ СУДБИНУ ЗАХТЕВИ ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА НА СОЦИЈАЛНО-ЕКОНОМСКОМ САВЕТУ Обећана једнократна финансијска помоћ Тим за школе дугује јавности податке ПРОЦЕНАТ ЗАРАЖЕНИХ УЧЕНИКА НИЈЕ ЈЕДИНИ ИНДИКАТОР IX КОНГРЕС ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ Борба за права запослених Борба за правду, протести и штрајкови
5.04. 2011.

ЂАЦИ НЕЋЕ СУБОТОМ У ШКОЛУ

Categories: Актуелно|

KG16

Више стотина крагујевачких средњошколаца јуче је одбило да присуствује настави, а уместо да седе у школским клупама прошетали су улицама, протестујући због одлуке Министарства просвете да часове изгубљене током двомесечног штрајка просветних радника сада треба надокнадити. Ученици средњих школа, у којима јуче није одржан ниједан час, захтевају да се укине одлука о похађању наставе суботом, као и да школска година не буде продужена за једну радну недељу.Према њиховим речима, школска година је нерегуларна после штрајка професора, због чега су надлежнима предочили захтеве да ове године не буде понављача, то јест да свим ђацима који тренутно имају недовољан успех јединице буду претворене у позитивне двојке.

– Немамо времена да поправимо оцене, а у најтежој ситуацији су они са више „кечева”. Професори само предају градиво и кажу да немају времена да нас питају – тврди Светлана Ђорђевић, ученица Друге техничке школе.

После шетње градским улицама, ученици су се окупили испред седишта локалне управе, захтевајући да их прими градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић, а тражили су и „хитан састанак” и с директорима школа које похађају.

– Знам да протести нису решење, али ми немамо другог начина да искажемо незадовољство. Како да у овом хаосу, када смо изгубили много часова, сада будемо спремни да полажемо пријемне испите на факултетима – запитао се матурант Прве гимназије Ђорђе Стевановић.

Градоначелник Стевановић је објаснио да мере за надокнаду изгубљених часова нису у ингеренцији локалне управе, већ да је тај проблем у надлежности државе, односно Владе Србије и ресорног министарства. Он је позвао све ученике да се врате у школске клупе и да у разговору с директорима нађу решење које би прихватиле обе стране.

Ученички протести и захтеви изненадили су и начелника Школске управе Крагујевац Радојка Дамјановића, који је на јучерашњем састанку код градоначелника тражио да се „сви ђаци врате у школе”, јер је то једино место где овакве проблеме треба решавати.– Ми ћемо брзо реаговати, али ови проблеми треба да се решавају у свакој школи појединачно, будући да нису све изгубиле исти број радних дана и часова – рекао је Дамјановић.

Због најаве ученика да се у школске клупе неће враћати док њихови захтеви не буду испуњени, начелник Школске управе јуче није могао да прецизира када ће у Крагујевцу бити нормализована настава.

Протест ђака изазвао је недоумицу и код директора крагујевачких средњих школа, који су тешком муком направљени план и програм надокнаде часова већ проследили Министарству просвете.

– Нека нам сада неко каже шта да радимо, а ја питам и ученике који протестују како да решимо овај проблем. Директори нису били упознати са захтевима ђака, нити су ђачки парламенти најавили да ће доћи до бојкота наставе. Неко мора да нам каже шта да предузмемо – нагласио је директор Политехничке школе Синиша Којић.

Б. Карталовић

 

5.04. 2011.

ПРОФЕСОР ИНВАЛИД ОПТУЖУЈЕ ДИРЕКТОРА ШКОЛЕ ДА ГА БЕЗ РАЗЛОГА ОТПУШТА

Categories: Актуелно|

 

Bogatic5

Професор Мачванске средње школе у Богатићу Срећко Чупић (34), инвалид друге категорије, писмено је обавештен да остаје без посла у овој установи, а каже да је до тога дошло јер је прошле године спречио директора да на његово место запосли бившег председника општине.Срећко Чупић каже да је тежак епилептичар и да у Мачванској средњој школи од 1. септембра 2009. године предаје патологију и заразне болести. У току прошле године радио је 25 одсто фонда часова, док је ове године добио 95 одсто, да би пре три дана био шокиран обавештењем о престанку радног односа.

– У њему стоји да је школски одбор донео одлуку да на моје место запосли другу колегиницу. Зашто и због чега, нигде не пише. Ја би, наводно, образложење требало да добијем у понедељак, а имам и право на жалбу у року од осам дана од пријема обавештења – каже Чупић.

Према његовим речима, директор школе Милисав Јоксимовић је школском одбору саопштио „да је Чупић увредио њега и школу“.

– Ако се то може назвати увредом, или сукобом, имао сам га са њим у августу прошле године када је он на моје место хтео да доведе бившег председника општине, коме се измакла столица. Тада сам се обратио начелнику Републичке просветне инспекције, који је директору издао наређење да не сме то да ради. Други разлог не постоји – тврди Чупић.

Директор Мачванске средње школе Милисав Јоксимовић демантовао је Срећкове наводе уз образложење да он остаје без посла зато што је „са њим врло тешко сарађивати, да његов однос према деци није на нивоу који се захтева, као и да је лоше урадио тестове Националне службе за запошљавање“.

– На његово место требало је да буде доведен други човек, али то није бивши председник. У целој причи има толико неистина, а Срећка сам прихватио као своје дете – рекао је за Пресс Јоксимовић.

Љ. Р.

Извор: Press

 

5.04. 2011.

ДОБРА СТРАНА РЕФОРМЕ

Categories: Актуелно|

 

zgrada

Недавном анализом Универзитета у Београду, коју је урадио Ректорат, утврђено је да студенти који се школују по болоњском систему имају знатно бољи просек оцена од својих колега који су се школовали „по старом“. Свакако је то вест која радује. Друго питање је колико је оцена меродавно огледало знања дипломаца.

Недавном анализом Универзитета у Београду, коју је урадио Ректорат, утврђено је да студенти који се школују по болоњском систему имају знатно бољи просек оцена од својих колега који су се школовали „по старом“. Свакако је то вест која радује. Друго питање је колико је оцена меродавно огледало знања дипломаца.

Када је реч о Болоњској реформи, ситуација умногоме подсећа на онај виц када (искрени) отац покушава да упосли сина. Пита га будући послодавац: „Је ли завршио неке школе?“ „Није“, одговара отац. „А је ли вредан?“ „Ма, тешка ленчуга.“ „Па је ли макар добар човек?“ „А више је вредан него што је добар човек.“

Другим речима, који год сегмент реформе високошколског образовања у Србији да се процењује, налази се да је он „мање неуспешан“ и „за нијансу применљивији“ од неког другог. Србија је потписница Болоњске декларације од 2003. године. Од тада се факултети, својим темпом, прилагођавају променама.

Но, понекад стижу вести да није све тако црно. Тамо где се „Болоња“ спроводи „по правилу“, студенти успевају да дају скоро све испите у јуну, учење им је знатно олакшано јер је оцена збир рада током целе године. Тачно је прописана количина дозвољене литературе, односно број страница који студент мора да зна (ту се поставља други проблем, односно питање представља ли то „средњошколизацију“ високог образовања).

Болоњски систем спроводи се на целој територији Европе. У Србији је својевремено жељно ишчекиван јер је план био да се повећа број оних који се упишу на факултет али и оних који стекну диплому, као и да не буде више „вечитих студената“. Такође, с тим циљем, Закон о високом образовању ограничио је време студија. Ако факултет траје четири године, мора се завршити за, максимално, осам година. У супротном, на тој високошколској установи губи се статус студента (свакако да је дозвољено „почети наново“ на наком другом факултету).

Анализе које је у последњих годину дана спровео Ректорат Универзитета у Београду говоре да добре стране реформе почињу да се показују.

ОДЛИКАШИ: У јануару ове године објављена је анализа ефикасности студирања генерације које ја факултет уписала 2006/2007. У анализи су приказани подаци о 11.414 студената на 22 факултета у саставу Универзитета у Београду. У податке спадају они који су до краја школске 2009/2010. завршили основне академске студије (или до 2008/2009, ако је у питању трогодишњи програм), као и просечна оцена коју су остварили.

Подаци говоре да су од укупног броја уписаних на четворогодишње студије 14,12 одсто активних студената диплому добили тачно у року (то је нешто више од 10 одсто укупно уписаних, али је одређеном броју престао активан статус, односно исписали су се са студија, искључени су или им је статус студента престао неуписивањем школске године. Занимљиво је да је, рецимо, на Рударско- геолошком факултету статус активног студента изгубило 104 од 189 уписаних, а на Правном 778 од 1812).

МЕЂУ НАЈБОЉИМА: Електротехнички факултет

На овом пољу, најјуспешнији су дипломци Електротехничког факултета где је 42,35 одсто од укупног броја активних студената завршило своје школовање у року. Близу је и Факултет за физичку хемију где је близу 40 одсто оних који су дипломирали у року од четири године, а затим следи Математички факултет. Према анализи ефикасности, на зачељу је Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију (бивши Дефектолошки) где је око 2,5 одсто од 363 активна студента дипломирало у року, што значи да је 2009/10. укупно девет дефектолога „на време“ дало испите. На Факултету спорта и физичког васпитања укупно је троје „осветлало образ“ те високошколске установе, што је у процентима 1,56. На Техничком факултету у Бору (ушао је у анализу јер спада у београдски универзитет, иако се налази ван седишта Универзитета) и Шумарском, од прве болоњске генерације нико није дипломирао у року.

Међутим, иако су само три „дифовца“ завршила студије у року од четири године, њихов просек оцена износи 9,55. Високо на листи је и Православни богословски факултет чијим је дипломцима просечна оцена 9,40. Просечна оцена, када се разматрају сви студенти Универзитета, износи 8,74.

Пре две године она је износила 7,96. Занимљиво је да у том периоду ниједна високошколска установа није имала просечну оцену изнад девет, а сада их је шест. Исто тако, скоро сви факултети подигли су просек за једну оцену.

Што се тиче студената који су 2006/2007. уписали студије у трогодишњем трајању, више од 35 одсто активних завршило је до краја 2008/2009. По овом критеријуму, убедљиво на првом месту налази се Архитектонски, где само 31 активни студент од њих 253 није завршио студије у року, а најлошије стоји Факултет безбедности, на којем ниједан дипломац није на време добио односно заслужио диплому.

Студенти друге болоњске генерације уписане на трогодишње студије 2007/2008. лошији су од својих претходника. Њих око 29 одсто завршило је све како је предвиђено. Један студент Факултета безбедности је у року од три године дао све испите, а са трогодишњег програма на Православном богословском факултету нема никог са „правовременом“ дипломом.

Коначно, несумњиво је да, укупно говорећи, академци имају знатно бољи просек оцена од студената који су учили по старом систему. Но, питање које би се могло поставити односи се на „подударност“ знања и оцене. Оцена, сама по себи, не може говорити о квалитету наученог нити о примени истог. Колико је „комплетно“ знање које се добија, колико је адекватна (савремена) литература без правог осврта на основе, и да ли је ипак дошло, захваљујући Болоњи, до веће оспособљености дипломаца? Све су то теме које морају доћи на дневни ред. За сада је добро што су студенти, барем судећи по анализама, вреднији него раније.

Јелена Јоргачевић

Извор: „Vreme“

 

4.04. 2011.

ПРОТЕСТ СРЕДЊОШКОЛАЦА ЗБОГ РАДНИХ СУБОТА

Categories: Актуелно|

KG_PROTEST_STUDENATA

Više od 1.000 srednjoškolaca u Kragujevcu protestovalo zbog odrađivanja nastave subotom. Razišli se posle razgovora sa predstavnicima škola i grada, koji su obećali da će razmotriti njihove zahteve.Kragujevački srednjoškolci obustavili su protest koji su danas započeli u Velikom parku u tom gradu, pošto su s predstavnicima škola i grada postigli dogovor da se razmotre njihovi zahtevi.

Taj dogovor je delegacija učenika postigla na sastanku s načelnikom školske uprave za Šumadiju Radojkom Damjanovićem, gradonačelnikom Veroljubom Stevanovićem i direktorima srednjih škola, pa su se, oko 14 sati, razišli sa platoa ispred Skupštine grada Kragujevca.

Učenici kragujevačkih srednjih škola traže da ne idu na nastavu subotom kako bi nadoknadili izgubljene časove koje su propustili za vreme štrajka prosvetnih radnika, kao i smanjenje gradiva.

Oni su se oko podneva okupili u Velikom parku, a potom prošetali gradskim ulicama do Skupštine grada, gde su istakli svoje zahteve.

„S obzirom na to koliko je dug bio period štrajka prosvetnih radnika, nastavni proces je bio neregularan pa učenici sa nedovoljnim ocenama nisu imali mogućnosti da kroz vidove nastave pokažu svoje znanje i poprave ocene“, naveli su u peticiji učenici Trgovinsko-ugostiteljske škole „Toza Dragović“.

Oni ističu da „s pravnog stanovišta, školška godina 2010/2011. nije imala regularan tok, a učenici nisu regularno ocenjeni“, zbog čega traže da školska uprava naloži rukovodstvima šrednjih škola da se nedovoljne ocene učenika poprave.

Na zajedničkom sastanku u gradskoj upravi, direktori srednjih škola su rekli da su učenici svoje zahteve trebalo prvo da dostave rukovodstvu svojih škola i da nije trebalo da izađu na ulice.

Kragujevački srednjoškolci su, u šetnji ulicama Kragujevca, nosili transparent „Ako se može njima, može se i nama“.

Dok su bili okupljeni u Velikom parku, učenici su rekli novinarima da će nastaviti proteste i narednih dana, i da će se o tome dogovarati na svojoj internet strani, koju su otvorili na Fejsbuku pod naslovom „Štrajk svih škola u Kragujevcu“.

U Kragujevcu ima 11 srednjih škola, sa oko 8.000 učenika, među kojima su i dve specijalne škole.

(Tanjug)

 

4.04. 2011.

ДАНАС СЕ ОБЕЛЕЖАВА ДАН СТУДЕНАТА, 4. АПРИЛ

Categories: Актуелно|

 

Studenti_Protocollo_USR-Consiglio

Danas se obeležava Dan studenata, 4. april

BEOGRAD – Dan studenata, 4. april, Univerzitet u Beogradu obeležiće danas koncertom Omladinskog orkestra Evropske unije u Centru Sava, u prisustvu predstavnika javnog, kulturnog i političkog života zemlje, rektora univerziteta u Srbiji, kao i studenata i studentskih organizacija.

Student prorektor Milan Popović ocenio je, povodom studentskog dana, da reforma visokog obrazovanja još nije u potpunosti sprovedena, a da studenti, kada je reč o standardu, „dele sudbinu” svih koje je pogodila ekonomska kriza.

On je Tanjugu rekao da je sprovođenjem Bolonjske reforme vreme prosečnog studiranja delimično skraćeno, ali da još uvek nije dostignut cilj – a to je da oko 80 odsto akademaca studije završava u roku.

Popović je kazao i da je veoma značajno olakšati mobilnost studenata, jer veoma mali broj njih iz Srbije svoje studije nastavlja u inostranstvu.

Predsednik Studentskog parlamenta Aleksandar Tolić kazao je Tanjugu da nisu svi fakulteti u istom položaju kada je reč o tehničkoj opremljenosti.

„U zavisnosti od prihoda, fakulteti izdvajaju sredstva za opremanje laboratorija, učionica, a oprema na kojoj rade studenti je često starija od 20 godina”, rekao je Tolić.

Dan studenata, 4. april, obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije koje su studenti u Beogradu organizovali 4. aprila 1936. godine, kada je u protestu, zbog jačanja fašizma u Nemačkoj, ubijen student prava Žarko Milanović. Univerzitet u Beogradu obeležiće Dan studenata koncertom Omladinskog orkestra Evropske unije, jednog od najprestižnijih i najdinamičnijih orkestara u svetu, koji ujedinjuje najtalentovanije mlade muzičare iz 27 zemalja EU, pod dirigentskom palicom najpoznatijih svetskih dirigenata, objavljeno je na sajtu Univerziteta u Beogradu.

Koncert će biti održan u Centru Sava, sa početkom u 20 časova, a, kako je najavljeno, prisustvovaće i ambasadori zemalja članica EU i drugih zemalja sveta, predstavnici evropskih institucija u Srbiji, javnog, kulturnog i političkog života zemlje, rektori univerziteta u Srbiji, kao i predstavnici studenata i studentskih organizacija, a na programu su dela Vagnera i Lista.

Univerzitet u Beogradu u svom sastavu ima 31 fakultet, organizovane u četiri grupacije – društveno-humanistički, medicinski, prirodno-matematički i tehničko-tehnoloških nauka, 11 naučnih instituta, Univerzitetsku biblioteku i sedam centara.

Na fakultete Univerziteta u Beogradu svake godine upiše se blizu 15.000 novih studenata, a akademcima je na raspolaganju 11 studentskih domova, restorani, zdravstvena ustanova, sportski centar, dom kulture, dva kulturno-umetnička društva i razne studentske organizacije.

Politika

3.04. 2011.

КГ: УЧЕНИЦИ ПРОТЕСТУЈУ ЗБОГ ШТРАЈКА

Categories: Актуелно|

Izvor: B92 

Djacki-protesti

Kragujevac — Preko 2000 kragujevačkih srednjoškolaca najavilo je da će prisustvovati sutrašnjem okupljanju u znak protesta zbog najave ministarstvo o nadoknadi gradiva.

Okupljanje kragujevačkih srednjoškolaca zakazano je sutra u podne u Velikom parku.

Đaci nekoliko kragujevačkih škola nezadovoljni su činjenicom da će časovi izgubljeni tokom štrajka profesora morati da budu nadoknađeni subotom, kao i mogućnošću da školska godina bude produžena.

Učenici Druge kragujevačke gimnazije kao i gotovu svih drugih srednjih škola u petak su se spontano na odmoru dogovorili da se toga dana ne vraćaju na nastavu, nakon čega su se uputili ka Velikom parku i zakazali novi susret za danas.

Na Fejsbuk stranici događaja nazvanog „Štrajk svih škola u Kragujevcu“ preko 2 200 đaka se prijavilo da će prisustvovati skupu u znak protesta zbog nadoknade časova.

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović i predstavnici tri reprezentativna sindikata u prosveti potpisali su Sporazum kojim su stvoreni uslovi da se nastava u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji obavlja u punom obimu, ali i da se izgubljeni časovi nadoknade.

„Svi radnici u prosveti, kojima je plata umanjena zbog štrajka, dobiće nadoknadu kada dostave izveštaj o nadoknađenim časovima“, rekao je Obradović na konferenciji za novinare u Vladi Srbije posle potpisivanja Sporazuma.

Prema njegovim rečima, to bi trebalo da se desi u najkraćem roku, ali odgovornost za nadoknadu časova je sada na direktorima škola.

 

3.04. 2011.

СИНДИКАТИ ИЗ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОСНОВАЛИ РЕГИОНАЛНИ САВЕТ

Categories: Актуелно|

 

Sindikati-iz-bivse-Jugoslavije-osnovali-regionalni-savet

Beta

Sindikati sa područja bivšeJugoslavije osnovali su regionalni sindikalni savet, saopšteno je danas u Ljubljani.Pod pokroviteljstvom nemačke fondacije Fridrih-Ebert-Stiftung krajem nedelje je održana konferencija sindikanih centrala sa područja bivše zajedničke države.

„Sindikalne centrale su osnivanjem regionalnog saveta želele da potvrde dosadašnju dobru saradnju i dogovorile su se da će redovno razmenjivati iskustva i dobre prakse u rešavanju pojedinih problema u cilju poboljšanja radnih, materijalnih i socijalnih uslova radnika čije interese zastupaju“, navodi se u saopštenju.

 

3.04. 2011.

ОБРАДОВИЋ ЧЕСТИТАО ДАН СТУДЕНАТА

Categories: Актуелно|

Tanjug

zarko_sad

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović čestitao je danas svim studentima i studentskim organizacijama 4. april, Dana studenata Beogradskog univerziteta, uz poruku da je strateški prioritet Srbije da poveća broj visokoobrazovanih ljudi koji raspolažu savremenim, modernim znanjima.

Podsećajući da se Dan studenata obeležava u znak sećanja na demonstracije koje su protiv jačanja fašizma u svetu studenti u Beogradu organizovali 4. aprila 1936. godine, ministar Obradović je istakao da su studenti oduvek bili nosioci progresivnih ideja i slobodarske misli, navedeno je u saopštenju ministarstva.

Obradović je naveo da Srbija, obezbeđenjem uslova za povećanje dostupnosti studiranja mladima iz svih socijalnih slojeva društva, nastoji da iz godine u godinu stalno uvećava broj studenata.

„Želja nam je da visokim nivoom kvaliteta studija u kome će studenti aktivno učestvovati u samom procesu nastave i učenja naše nove generacije steknu znanja koja će primeniti u praksi. Mladi visokoobrazovani ljudi treba da ostaju u Srbiji i da svojim znanjima obezbede našoj zemlji brži razvoj i ravnopravno učešće u zajednici sa drugim evropskim narodima“, kaže se u čestitki ministra Obradovića.

 

3.04. 2011.

КО ПОСЛЕДЊИ ОДЕ НЕКА УГАСИ СВЕТЛО

Categories: Актуелно|

diploma_0.thumbnail

TVOJ PORTAL

Odliv mozgova prestaće čim svi odu”, „Odliv mozgova a država gleda i ćuti”, „Odliv mozgova ne prestaje”, „Otišao veliki broj naučnika, neophodne mere države”, „Samo Gvineja Bisao ima veći odliv mozgova od Srbije”… ovo su samo neki od naslova tekstova koji su ovih dana preplavili srpske medije, a „šlagvort” im je bila izjava zamenice direktora američke vladine agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji Merlin Šmit da je Srbija po „odlivu mozgova” druga u svetu, te da je od nas gora samo Gvineja Bisao. Američka zvaničnica to je saopštila pozivajući se na podatke iz svetskog izveštaja o poslovanju. Ona je takođe upozorila na to da imamo enormnu nezaposlenost mladih, jer od njih pet, starosti od 18 do 25 godina – dvoje nemaju posao!

Iako svako od nas zna bar jednu mladu osobu koja bezuspešno traži zaposlenje ili razmišlja da napusti zemlju zauvek, kad se ovako suočimo s egazaktnim i nemilosrdnim brojkama – nije nam dobro. I mada je „raspamećivanje Srbije” hronična boljka, pokazalo se da nam ovaj virus povremeno opasno podigne temperaturu. A to se događa i poslednjih godinu – dve. Istina, nemamo preciznih podataka o tome koliki je stvarni odliv mozgova (brain drain), dakle trajni odlazak naše pameti, a koliko je stručnjaka samo privremeno migriralo radi usavršavanja, ali nesporno je da se u poslednjih dvadesetak godina naša zemlja suočila s dva udarna talasa iseljavanja, u kojima zemlju napušta veliki broj visokoobrazovanih.

Iseljavanje iz Srbije devedesetih godina prošlog veka bio je pravi „egzodus” i tada nam je otišlo najviše radno sposobnog stanovništva mlađeg uzrasta. Najžešće su bile migracije 1994. i 1999. Prema podacima iz ankete Instituta za sociološka istraživanja beogradskog Filozofskog fakulteta, izrazitu većinu, čak 91 odsto, činile su osobe mlađeg i srednjeg uzrasta (do 40 godina) i to najčešće studenti i ljudi s visokim obrazovanjem.

Na osnovu istraživanja koja su tokom 1993, 1994. i 1995. godine sproveli Ministarstvo za nauku i tehnologiju Srbije i Institut za međunarodnu politiku i privredu, u periodu od 1979. do 1994. godine u inostranstvo je otišlo blizu 1.300 istraživača (najviše diplomiranih i dotora nauka iz oblasti prirodnih nauka) koji su bili zaposleni u naučnoistraživačkim ustanovama. Najčešće u prekookenaske zemlje: SAD, Kanadu, Australiju. Tih tužnih godina naše istorije događalo se da „preko noći” ugledni naučni institut u prestonici ostane bez i jednog doktora nauka ili da na fakultetskoj katedri ostane samo jedan asistent.

I tada su, baš kao i sad, najbolju „prođu” imali inženjeri, naročito elektronci, informatičari, matematičari, stručnjaci iz prirodnih nauka. Posle kraćeg perioda (od 2000. do 2003) donekle smanjenog iseljavanja, pa čak i povratka stručnjaka iz dijaspore, za šta je zaslužna probuđena nova nada i primarna postpetooktobarska stvaralačka energija, odlazak naše pameti opet se počeo zaukavati. A kulminacija se beleži u poslednjih godinu-dve, čemu su svakako kumovale tranzicijske nedaće, gašenje radnih mesta, siromašenje… Srbiju danas masovno napuštaju diplomci, poslediplomci, postdoktoranti, a odlaze zato što ovde ne vide nikakvu perspektivu. Nezaposlenost je sve veća, životni standard sve jadniji, a mnogi su se uverili da partijska knjižica više vredi nego indeks s najboljim ocenama.

– Devedestih godina odlazili su ne samo završeni studenti nego i naši asistenti, saradnici i profesori… Imali smo odliv kompletnog kadra – priseća se prof. dr Vladimir Katić, prodekan Fakulteta tehničkih nauka i rukovodilac Katedre za energetsku elektroniku i pretvarače. – I danas mladi odlaze, ali sad iz drugih razloga, jer se strani univerziteti otimaju za kvalitetne stručnjake i nude tako dobre uslove da mnogi ne mogu da odbiju. Upravo su dve naše asistentkinje vratile stipendije Ministarstva nauke i otišle u Holandiju, odnosno Nemačku. Dobro je to što mi možemo nadalje s njima da sarađujemo i one će nam biti dragocena veza s tim institucijama, ali bi bilo mnogo bolje da smo ovde mogli da im ponudimo takve vrhunske uslove.

Profesor Katić objašnjava da se strani univerziteti “stalno raspituju da im preporučimo neke kvalitetne ljude”, što ukazuje na to da im nedostaje kvalitetnog istraživačkog kadra. Ali, šta će se nama dogoditi ako nam se ti mladi kvalitetni stručnjaci raspu na sve strane?

– Ako hoćemo da konkurišemo za evropske projekte, u čemu smo potpuno ravnopravni još od 2008, moramo imati kvalitetne istraživače, u čemu smo još uvek dobri. I, naravno, kvalitetnu opremu, što baš i nemamo i to nam je veliki minus. Ali ovaj novi odliv istraživača može nas dovesti dotle da ne budemo konkurentni za te evropske projekte. Smanjićemo, u stvari, svoj potencijal za budući naučni razvoj. I to je veliki problem.

Dekan FTN-a prof. dr Ilija Ćosić ukazuje da evropski indeks konkurentnosti podrazumeva četiri kriterijuma: ekonomiju, infrastrukturu, inovacije i obrazovanje. A i inovacije i obrazovanje su apsolutno vezani za kadrove.

– Obrazovanje je pokazatelj koji govori o potencijalima. Zato kada govorimo o obrazovanju, moramo videti koliko imamo srednjoškolaca i studenata na određeni broj stanovnika. Po tim pokazateljima Srbija je dosta dobra u odnosu na neke druge evropske zemlje. E, sad je problem da se taj dobar potencijal ne raspe ponovo po svetu – objašnjava dekan Ćosić. – Ja se slažem da treba podsticati mlade ljude da idu da se usavršavaju, nauče nešto novo, ali treba da obezbedimo da se vrate. Mi smo sada na FTN iz sveta vratili sedam naših ljudi i oni će ovde raditi projekte, ali moramo obezbediti i to da ostanu. Takođe smo za gostujuće profesore izabrali preko 30 naših nekadašnjih asistenata i dotoranata koji su otišli 90-tih godina a u međuvremenu postali uspešni profesori na vrlo prestižnim univerzitetima u svetu. Ali moramo obezbediti da se još neki vrate.

A, rečima profesora Ćosića, stručnjaci i naučnici će nam se vratiti kada budemo imali proizvodnju.

– Ne može društvo da živi na trgovini i uslužnim delatnostima. Mora da postoji ozbiljna proizvodnja, jer samo ona znači i mnogo novih radnih mesta, ne samo u industriji već i u drugim delatnostima. Onda će se stvoriti uslovi da se više izdvaja za nauku i obrazovanje i tako ćemo moći da zadržimo naše istraživače, a i ostale visokoobrazovane stručnjake koji ne žele da se bave naukom. Nažalost, sada nam gotovo svakodnevno dolaze dobri studenti i traže da im damo preporuku, jer se spremaju negde u inostranstvo. Sve koje možemo, mi zapošljavamo na fakultetu ili u preduzećima osnovanim pod krovom FTN-a. Ali ne možemo da ne damo preporuku dobrom studentu.

Vesna Čekić

ONA SE VRATILA: Dr TIJANA PRODANOVIĆ

dr-Tijana-Prodanovic-RHA

Čeka nas dalek put

Rođena Novosađanka, dr Tijana Prodanović, astrofizičarka, docentkinja na Departmanu za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, pet godina provela je u SAD , na Univerzitetu Ilinois u Urbana-Šampejnu , gde je i doktorirala. Nuđeno joj je da ostane, ali se vratila u svoj rodni grad jer je imala osećaj da ovde može mnogo više da doprinese, u smislu generalnog unapređenja nauke u Srbiji, jer čeka nas dalek put da bismo se vratili u svetske tokove.

– S jedne strane, mislim da sada mladi odlaze jer za to imaju više mogućnosti: što zbog pojačane saradnje naših institucija s inostranim, što zbog usklađivanja naših programa studija s evropskim standardom. Takođe, postoje i brojni programi razmene i mobilnosti studenata nauka – kaže dr Tijana Prodanović za „Dnevnik”. – Ali, na kraju krajeva, odlaze i zato što je postalo jako teško doći do zaposlenja. Privreda je u dosta lošem stanju i, jednostavno, ako pogledate oglase za posao, jako ih je malo za poslove koji traže neke stručne diplome, pogotovo iz prirodnih nauka.

Naša sagovornica ipak tvrdi da mnogi mladi ne žele da odu u inostranstvo zauvek, jer je ovde njihov dom, tu su im porodice, prijatelji…

– Oni bi se verovatno zadovoljili bilo kakvim poslom u struci, čak i prihvatili da budu mnogo manje plaćeni nego u inostranstvu, ali ni takav posao ne mogu da nađu! I to je glavni razlog što mladi i dalje masovno odlaze s namerom da ostanu u inostranstvu – kaže Tijana Prodanović. – Kad sam ja otišla iz zemlje, bilo je puno naših postdiplomaca u inostranstvu. Hteli smo bolji posao, bolje uslove, diplome prestižnih svetskih institucija… Većina mojih prijatelja je tamo i ostala. Neki od njih i dalje žele da se vrate, samo što, i pored prestižnih diploma, dragocenog iskustva i svega što ovde mogu da ponude, ne mogu ovde da nađu posao. I, na njihovo veliko iznenađenje, pored sve priče kako treba da podstaknemo naše mlade naučnike da se vrate – ne nailaze na otvorena vrata. S druge strane, i oni koji su se vratili, često odmah naiđu na gomilu problema, jer se, generalno, na nauku ovde gleda drugačije nego na Zapadu.

 

3.04. 2011.

КОНКУРС ЗА УПИС У СРЕДЊУ ШКОЛУ ПОЧЕТКОМ МАЈА

Categories: Актуелно|

DANAS kuvari

Konkurs za upis učenika u srednju školu biće objavljen u prvoj nedelji maja, a tada će izaći i informator, u kome se nalaze minimalan i maksimalan broj bodova koji je prethodnih godina bio potreban za upis u sve srednje škole u Srbiji, izjavio je za Danas Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje.

 

Prema njegovim rečima, od iduće školske godine još pet oglednih obrazovnih profila biće prevedeni u redovan obrazovni sistem. To su kuvar, konobar, poslastičar, poslovni administrator i finansijski administrator. Lazarević navodi i da Ministarstvo priprema tri nova programa u područjima rada ekonomija, pravo i administracija , poljoprivreda i građevina, ali nije precizirao o kojim obrazovnim profilima je reč. Upitan da li će neki profili biti ukinuti, on podseća da „škole menjaju profile u skladu sa lokalnim prilikama tako da se neki profili uvode, a drugi gube“ i da „nema potrebe za ukidanjem, odnosno nekom vrstom administrativne zabrane upisa“.

Prema najavama iz Ministarstva prosvete, tokom ove nedelje trebalo bi da bude utvrđen datum polaganja završnog ispita i kalendar ostalih upisnih aktivnosti. Kako je Danas već pisao, procedura upisa u srednje škole se neće mnogo razlikovati od dosadašnje. Učenici će se upisivati na osnovu uspeha iz šestog, sedmog i osmog razreda i rezultata završnog ispita, odnosno testiranja iz maternjeg jezika i matematike. Nakon polaganja završnog ispita i objavljivanja konačnih rang lista, đaci će popunjavati liste želja, u koje će moći da navedu najviše 20 obrazovnih profila koje bi voleli da upišu. Rangiranje će biti izvršeno na bazi ukupnog broja osvojenih poena u dva kruga, kao i ranijih godina.

– Prijemni ispit ostaje obavezan za upis u škole koje su ga i do sada sprovodile. Ne očekuje se nikakvo značajnije menjanje procesa prijemnih ispita. Rokovi i postupak biće precizno definisani u konkursu. Može da se desi da rokovi budu donekle pomereni u odnosu na dosadašnje uobičajene termine, zbog nadoknade časova izgubljenih tokom štrajka – napominje Lazarević.

 

 

Go to Top