Насловна2021-12-13T17:10:59+01:00

Пресуда која је узнемирила синдикалну и стручну јавност: Врховни суд – врхунска неправда У ИШЧЕКИВАЊУ ОБЕЋАНОГ ОНИ КОЈИ СЕ ЗАКЛИЊУ У ПОСВЕЋЕНОСТ ОБРАЗОВНОМ СИСТЕМУ НЕ ДЕЛЕ НАШУ СУДБИНУ ЗАХТЕВИ ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА НА СОЦИЈАЛНО-ЕКОНОМСКОМ САВЕТУ Обећана једнократна финансијска помоћ Тим за школе дугује јавности податке ПРОЦЕНАТ ЗАРАЖЕНИХ УЧЕНИКА НИЈЕ ЈЕДИНИ ИНДИКАТОР IX КОНГРЕС ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ Борба за права запослених Борба за правду, протести и штрајкови
3.04. 2011.

СА ЂАЧКОМ КЊИЖИЦОМ У ПЕДЕСЕТ И НЕКОЈ

Categories: Актуелно|

DRUGA_SANSA

Бивши радници „Заставе” у учионици

Понижење је осећај који боли, реч која се тешко изговара, кажу отпуштени инжењери, економисти и правници некадашње „Заставе”, који су одлуком Владе Србије проглашени технолошким вишком, пошто за њих није било места у „Фијату”

После 20 година школовања, током којег су завршили тешке факултете, и то у време када није било једноставно дипломирати, када се испити и дипломе нису куповали, отпуштени радници „Заставе“ поново су у ђачким клупама. Похађају наставу у оквиру програма дообуке и преквалификације, који је осмислила Национална служба за запошљавање, а спроводи Транзициони центар „Застава“ у сарадњи са средњим школама и факултетима у Крагујевцу.

Након 15, 20 или 25 година рада, отпуштени су истог дана, петог јануара 2011, после одлуке Владе Србије, односно Министарства економије и регионалног развоја да их, пошто за њих није било места у „Фијату“, прогласи технолошким вишком и пошаље на „биро рада“.

Понижење или не, тек они сада, уместо радних, поново носе ђачке књижице.

– Није ми проблем да учим, да научим нешто више, али чему све то. Рекреације и разоноде ради. Требало је да буде овако: од неколико хиљада радника „Заставе“, ти спадаш у групу од стотинак најобразованијих и нема места секирацији, сигурно ћеш добити посао у „Фијату“. Тако су нам, бар, причали, пре свега људи из синдиката. И пре него што смо поново сели у ђачке клупе, говорили су исто. Завршићеш обуку и наћи ћеш посао, можда код неког од „Фијатових“ коопераната, можда на неком другом месту. Слушао сам, а знао сам да то није истина. Ко данас у Србији може да добије посао, а да нема неку везу или не припада некој странци – прича за „Политику“ четрдесетшестогодишњи машински инжењер Драган Јелић, који се у „Застави“ запослио 1997.

И његова колегиница Љиљана Ђорђевић, дипломирани економиста, у 54. години остала је без посла на исти начин. Пребродила би кризу, каже, да је крагујевачка привреда на вишем нивоу, да може негде да се запосли. Али у Крагујевцу мало где да за њу има места.

– Пуних 26 година радила сам у „Застави“, поштено и вредно. Волела сам свој посао. Сада не знам шта да очекујем. Али не предајем се, ићи ћу и на десет курсева ако треба, мада знам како се у Србији долази до посла. Потребна је веза, а ја нисам члан ниједне политичке партије – каже наша саговорница.

Она је, осим енглеског, одабрала курс рачуноводства.

– Грозно се осећам. Како бих се осећала када сам поново у школи. Једино ми је било теже када ми је мајка умрла. Много ми је тешко, јер у педесетој се подвлачи црта, а ја као треба да почнем из почетка, преда мном је као живот. Ко ће да ме прими у мојим годинама и шта ће рећи „Фијатови“ кооперанти, кад ме већ „Фијат“ није примио. Све је било фарса, пре свега тестови које смо полагали за посао у „Фијату“. То није имало никаквог смисла, ни утицаја на одлуку хоћемо ли бити ангажовани или не. Грешка је наша што смо потписали да нећемо тражити резултате тестирања. Сад сам, практично, на улици, односно постала сам права домаћица, кувам, перем, пеглам, спремам ручак и гледам телевизију – јада се Љиљана, мајка два студента.

Гордана Милошевић има 52 године, дипломирани је правник, а у „Заставу“ је дошла давне 1982.

– Све су учинили да нас отерају из фабрике: политичари, руководство фирме и синдикат, сви заједно. Али није ми било жао кад сам одлазила. Хтела сам једном да се оконча агонија која је почела онда када је „Фијат“ дошао. Видела сам шта ће бити. Нисам седела скрштених руку, тражила сам посао, али све што сам могла да нађем било је то да сређујем туђе куће. Једном сам зарадила 7.000 динара и била сам срећна. Имала сам чиме да прехраним своја два сина. Пре двадесетак година, рекла сам себи да моја деца више никад неће бити гладна. Сада су поново гладна, у време демократије за коју сам се борила, шетала улицама и лупала у шерпе и лонце – прича наша саговорница.

Она данас похађа курсеве на Природно-математичком факултету:

– Политичари су говорили да смо нерадници, да треба да се вратимо у село, на њиву. Да, бар, имам земљу, па да имам где да се вратим. Нисмо ми нерадници, ми смо заморчићи. Није ми тешко што сам поново у ђачкој клупи, али да ли ћу када завршим све обуке постати бољи правник. Нећу. Тешко ми пада сва та обмана и преваре којима смо били изложени. Полагали смо тестове за посао у Фијату“, али то није било важно, било је важно само да ли имаш или немаш везу. Осећам страшно понижење, то ме боли и једва у себи изговарам ту реч. И где сада да се запослим. Можда ми није преостало ништа друго него да постанем избеглица из свог родног града…

Инжењер Јелић је, такође, положио све тестове у „Фијату“, али то, ипак, није било довољно да избегне одлазак на „биро рада“:

– Сад треба жена да ме издржава, а знате како је мушкарцу у Србији који је остао без посла. И при том има стамбени кредит. Молим само све оне које је „Фијат“ примио на посао да се не позивају на тестове. На стотине њих је примљено, а да нису положили тестове. Критеријум приликом запошљавања у „Фијату“ је био да нема критеријума. Али, добро, то је прошло кажем себи и мислим како ићи даље. Само куд, то још не знам…

Бране Карталовић

 

3.04. 2011.

ОД ПОТРЕБЕ ДО ЛУКСУЗА

Categories: Актуелно|

Ваннаставне активности често побољшавају успех ученика фокусирајући њихову пажњу на школу и доприносећи њиховом самопоуздању. То их, истовремено, држи даље од малолетничке деликвенције и злоупотребе недозвољених супстанци.Тако барем тврде стручњаци, али да ли средњошколци код нас заиста иду у приватне школе или на школске секције? Са друге стране родитељи све више новца остављају приватним школицама певања, глуме, чак се и задужујући. Да ли је реч о помодарству или недостаје више квалитетних секција у основним и средњим школама?

РТВ

3.04. 2011.

ПОСЛАНИЦИ РУЧАЈУ ЗА САМО 180 ДИНАРА

Categories: Актуелно|

Izvor: B-92

VLADIN_RUCAKorig

Nakon talasa poskupljenja gotovo svih životnih namirnica mnogi građani su izgleda prinuđeni da pazare veknu od prethodnog dana, po duplo nižoj ceni…Bajat hleb postao je hit u Srbiji. Kriza i siromaštvo, očigledno, uzimaju sve veći danak, a odlazak u restoran za mnoge će još dugo ostati neostvaren san. Ali, ne za sve.

Postoji, naime, jedna „kafana“ u Srbiji koja je gotovo stalno puna, u kojoj je sve od hrane taze, ali su cene bajate. Radi se o restoranu u Narodnoj skupštini Srbije.

Ne zna se baš da li je najjeftiniji u zemlji, ali je izvesno da neke cene u jelovniku nisu menjane duže od dve godine. To je verovatno jedina uslužna ustanova u državi gde cene ne diktiraju ni inflacija, ni poskupljenja, ni kurs dinara. Kolaju šale da je taj restoran jeftiniji i od narodnih kuhinja. Neko će reći možda bi i trebalo, jer je i Skupština – narodna.

ODALOVIĆ: CENE ODREĐUJE VLADA

Ne želim da procenjujem kakve su cene u skupštinskom restoranu, rekao je Veljko Odalović, sekretar Skupštine Srbije. „Mi samo izdajemo prostor za restoran, a cene hrane određuje Uprava za zajedničke poslove Vlade Srbije, u čijoj ingerenciji su i zaposleni u skupštinskom restoranu i bifeu“, naveo je Odalović.

Najjeftiniji, kompletan, ručak u restoranu u Skupštini, dakle od predjela do kolača, košta samo 180 dinara. Za te pare poslanik može da pojede goveđu supu (30 dinara), musaku od krompira (95 dinara), kupus salatu (15 dinara) i kolač „interkontinentalni šnit“ (40 dinara). Identičan ručak u restoranima sa „skromnijim“ cenama u prestonici koštao bi najmanje tri puta više.

Za najskuplji ručak poslanik bi morao da izdvoji 395 dinara. U parlamentarnoj „kafani“ može i da se doručkuje. Viršle sa senfom ili španska pita su 65 dinara, a pečurke na žaru 55. Osim goveđe supe, poslanici mogu da naruče teleću srpsku čorbu, koja košta 50 dinara, ili nešto jeftiniji posni potaž od celera (35 dinara).

Ko posti, može da pojede špagete sa tunjevinom za 100 dinara. Od gotovih jela po istoj ceni u ponudi je pilav sa pilećim mesom ili svinjski ribić na kajmaku (155 dinara), juneća kapama (160 dinara), te kuvana junetina sa renom (165 dinara).

Ljubitelji roštilja kao prilog mogu da naruče jeftina variva: šargarepu, pire krompir, dinstani pirinač ili boraniju, koji koštaju svega 35 dinara. Porcija prebranca je 40 dinara, seljačkog krompira 45, a dalmatinskog variva 55 dinara.

Ko ne voli kupus, za salatu može da uzme kiseli krastavac ili cveklu po 20 dinara. Vitaminska salata je 35 dinara, dok su paradajz sa sirom ili šopska salata – 45 dinara. I na kraju – kolač. Protekle nedelje poslanici su, osim „interkontinentalnog šnita“, mogli da jedu i baklavu, za 50 dinara.

Imajući u vidu ovakve cene u skupštinskom restoranu, nije ni čudo što su mladi na „Fejsbuku“ osnovali grupu „Hoćemo i mi ovakav kafić!“, sa zahtevom da se otvori „objekat“ u kojem će i običan narod moći da se gosti po skupštinskim cenama.

 

 

3.04. 2011.

МИНИМАЛАЦ 18. 000, КОРПА ТРОСТРУКО

Categories: Актуелно|

Izvor: B-92

MINIMALAC_PROTEST

Beograd — Najmanje 100.000 radnika u Srbiji sa nestrpljenjem iščekuje da im vlada podigne minimalnu cenu rada. Kolika će ta povišica biti još nije izvesno.Međutim, sva tri tela u Socijalno-ekonomskom savetu – gde se i odlučuje o njenom budućem iznosu – imaju sasvim različite vizije.

Predstavnici poslodavaca tako ocenjuju da se sadašnja cena minimalca od 95 dinara može povećati za svega – dinar. Sindikalci računaju da bi jedina realna povišica bila ona od deset dinara, dok u Vladi kažu da je prava cena „negde na sredini“.

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić kaže da se „o minimalnoj ceni rada se upravo raspravlja. A koliko će ona biti znaće se najkasnije do 8. aprila, kada se očekuje da članovi Socio-ekonomskog saveta napišu sporazum sa detaljnim planom izlaska iz krize. U njemu bi bio upisan i fiksni iznos minimalca“.

SRBI NA ZAČELJU

Srbija ne može da se pohvali svojim minimalcem. Sa 16.530 dinara mesečno na začelju smo liste evropskih zemalja. Od nas su lošiji Albanci i Bugari, koji rade za 123 evra, Crnogorci sa 130 evra, Bugari za 122. U rangu smo sa Rumunima. U susednoj Hrvatskoj je situacija znatno bolja. Minimalna zarada iznosi 387 evra. A u Sloveniji je još veća. Tamo je najniža cena rada 562 evra. Najbolje su plaćeni radnici u Luksemburgu. Zagarantovni iznos u ovoj zemlji je čak 1.641 evro. Prati je Irska, gde radnik zarađuje najmanje 1.462 evra, a treća je Belgija sa 1.387 evra.

Pošto će ova cena biti „zakucana“ do kraja godine, Ljajić smatra da bi trebalo da bude veća od one koju nude poslodavci, ali ne sasvim po meri sindikata. Prve naznake su da bi mogla da iznosi 100 dinara, jer je Vlada već sada spremna da „pokrije“ onu od 98 dinara. Sindikalci ocenjuju da je i ta projekcija – nepovoljna.

„Cena rada se utvrđuje na svakih šest meseci i to na osnovu privrednog rasta, inflacije i ostalih parametara“, kaže Dragan Zarubica, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, i dodaje da „ako je u prošloj godini zvanična inflacija bila 10,5 odsto, onda je sasvim logično da se za bar toliko podigne i minimalac“.

Zarubica dodaje da je čak i ovakva povišica nedovoljna jer su sve cene „koje kontroliše država“ porasle između 20 i 30 odsto, a potrošačka korpa je dostigla 54.000 dinara.

„Ko može da preživi sa tih 18.270 dinara koliko bi iznosila minimalna zarada po našoj projekciji? Osnovne prehrambene namirnice su poskupele za 40 odsto, gorivo za najmanje 30, struja upravo za 15, a sve su plate bile zamrznute! Pri tom nas iz države neprestano uveravaju da bruto društveni proizvod raste. Pa zašto onda da se neki dinar ne prelije i u džepove radnika?“, kaže on

U Savezu samostalnih sindikata Srbije sumnjaju da ovakvo opiranje podizanju minimalca proizilazi iz pretpostavke da mnogi državni službenici rade ispod cene, iako se to ne očekuje. A kalkulišu i da u realnom sektoru najmanje 50 odsto radi za najmanju zakonsku satnicu.

„U suprotnom ne bi bilo razloga za ovoliki otpor, a ni izdvajanja ne bi bila velika. Poslodavci pak ne žele značajnije uvećanje jer im to znači i dodatne rashode. A u realnom sektoru najmanje 50 odsto prima minimalac, pa i manje od toga“, nastavlja Zarubica.

STALNO NATEZANjE

Minimalna cena rada trebalo je da bude promenjena još 1. januara, ali će se odluka doneti tek u aprilu. Da ovo nije izuzetak pokazuju i prethodna usklađivanja. Poslednje povećanje minimalne zarade bilo je u novembru, iako mu je kalendarski rok padao još u junu. Tada je zbog blokade Socio-ekonomskog saveta cenu presekla država. Ni povećanje pre toga nije proteklo kako zakon nalaže. Iako su ga radnici iščekivali u januaru 2010. godine, dobili su ga tek u aprilu.

Da poslodavci zaista ne žele dodatna opterećenja potvrđuju i u Uniji poslodavaca i podsećaju da su, samo u prošloj godini, dobili 17 novih nameta! Novi bi im, kako ocenjuju, bili pogubni.

„Činjenica je da ljudi teško žive, ali u Srbiji je raditi postalo luksuz upravo zato što je radno mesto skupo za poslodavce i dok se neoporezivi deo zarade ne bude povećao na iznos minimalne zarade nema prostora za njeno dalje povećavanje, bez štete za sama radna mesta“, kaže Dragoljub Rajić, iz UPS.

On navodi da će se „privreda Srbije tek u drugoj polovini godine vratiti na nivo iz 2009. godine i može se očekivati da zarade počnu da se podižu tada sa realnim rastom, a ne u trenutku kada smo još na nivou ispod jeseni 2008. godine“.

Zato je je Nebojša Anatancković, predsednik UPS i član Socio-ekonomskog saveta, predložio svojim kolegama u ovom telu računicu po kojoj bi cena rada mogla da bude najviše 97 dinara.

„Zbog trenutne situacije u zemlji zarade se mogu povećati samo za razliku između godišnje inflacije. Pošto je na početku 2010. minimalni radni sat iznosio 87 dinara, a na kraju godine 95, znači da je cena rada uvećana za 9,2 odsto. Ukupna godišnja inflacija je, međutim, bila 10,3 odsto. Dakle, razlika za koju treba podići zarade zaposlenima je 1,1 odsto, što na sadašnji iznos od 95 dinara po radnom satu iznosi 1,045 dinara“, navodi on.

Radnicima, opet, preostaje samo strpljenje. Dok država ne preseče.

 

 

3.04. 2011.

МАНДАРИНСКИ КАО МАТЕРЊИ

Categories: Актуелно|

VEČERNJE NOVOSTI

-kineski_310x186

Sve je više mladih u Srbiji koji su zainteresovani za učenje kineskog jezika, iako im je zato potrebno puno truda. Učenici moraju da uvežbaju minimum 3.000 karaktera.ŽELJA i ambicija đaka da rade kao prevodioci, u diplomatiji i da putuju po svetu. Specifičnost kineske kulture i jezika. Drevna civilizacija i moćna savremena država. Tako Ljubica Čudanov, profesorka kineskog u Karlovačkoj gimnaziji, objašnjava motive većine naših sunarodnika koji su se odlučili da pokušaju da nauče ovaj jezik.

 

Kineski je u Karlovce „stigao“ prošlog septembra – upisano je jedno odeljenje od 13 đaka. Do sada se izučavao u beogradskoj Filološkoj i Osmoj gimnaziji i na Filološkom fakultetu. U poslednje vreme i privatne škole stranog jezika oformile su grupe za ove kurseve.

– Đaci u školi izučavaju standardni jezik naroda Han, na zapadu poznat kao mandarinski – priča profesorka Čudanov. – Savladavanje izgovora i pisanja traje duže i može se usavršiti uz puno vežbe i rada. Zbog toga mnogi govore da ga je teško ili nemoguće naučiti, a Kinezi smatraju strance koji govore kineski pametnim ljudima.

ČETIRI TONA KOD učenja kineskog najteži deo predstavlja pisanje karaktera i izgovor – objašnjava profesorka Čudanov.- Imaju četiri tona koja se različito izgovaraju i bitna su za smisao reči. Takođe, postoje i osnovni potezi pri pisanju karaktera, kao i pravila pisanja koja se uče u samom startu – prvo ide vodoravan potez pa uspravan, ili sleva na desno.

To potvrđuje i lektor Fang Juen, koji je završio trening u Konfučijevom institutu u Pekingu i došao u Srbiju da obučava karlovačke đake.

– Učenici su veoma motivisani, vredni i zainteresovani i zadovoljni smo dosadašnjim napretkom – priča Fang Juen. – Cilj nam je da im pružimo dobru osnovu za studiranje kineskog jezika ukoliko se za to odluče, odnosno da ih opismenimo. Da bismo to postigli potrebno je da nauče minimum 3.000 karaktera. Osim govornog i pisanog jezika, u okviru programa izučava se i kineska civilizacija – istorija, osnovne odlike dinastija… Trudimo se da im damo širu sliku o savremenoj Kini, kao i o njenoj prošlosti.

Lektor napominje da je u početnom nivou učenja kineskog lakše progovoriti nego naučiti pisanje karaktera, jer ako bi se skupili drevni i savremeni ima ih 60.000 do 70.000. Uporedite to sa našom azbukom od 30 slova…

Prva generacija učenika koji su davne 1994. godine upisali Filološku gimnaziju u Beogradu bili su prava atrakcija, dok su danas svi saglasni da je kineski, zbog privrednog uspona ove zemlje, jedan od jezika budućnosti.

ZAPOŠLJAVANJE NA evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeno je 29 profesora kineskog, a od toga njih 12 je bez radnog iskustva. U prva dva meseca sa biroa se zaposlilo troje diplomaca. Sem poslova u školama, oni mogu raditi i u multinacionalnim kompanijama, predstavništvima stranih preduzeća, ali i u domaćim firmama koje sarađuju sa privrednicima iz Kine i koji ove ljude angažuju na poslovima prevodilaca ili inokorespondenata.

– Mi smo lideri na Balkanu, jer smo prvi počeli. Nikada nismo imali problema da napravimo grupu, jer interesovanje je veliko – priča Duško Babić, direktor Filološke gimnazije. – Naši đaci najčešće nastave studije, a mnoge sam prethodnih godina sretao u Kini. Uglavnom odu tamo, rade kao profesori, otvore svoje firme. Snalaze se kao i svi drugi. Mnogi dolaze u školu i pitaju da li mogu ovde da rade. Da je naša privreda „zdravija“ bilo bi dovoljno posla za sve, ali kada je ovakva niko joj nije potreban, pa ni mladi ljudi koji znaju jezike.

Kina, međutim, veoma vodi računa o strancima koji uče kineski. Zahvaljujući pomoći i saradnji kineske ambasade i centrale Konfučijevog instituta u Pekingu, naši đaci su dobili udžbenike, rečnike, digitalne senzorske panoe sa slikama… Profesori iz Srbije bili su lane i na seminaru na kojem su učestvovali predavači iz 15 zemalja. Cilj treninga je bio upoznavanje sa načinima i metodama podučavanja kineskog jezika i promocija nastavnog materijala.

Valja reći da je uvođenje stranog jezika u školama često je posledica međudržavnih sporazuma, na osnovu kojih, ako mi osnujemo neko odeljenje u našim školama, onda se i u toj državi, sa kojom se sklapa ugovor, izučava srpski jezik – kažu u Ministarstvu prosvete i nauke. – Tako na univerzitetu u Pekingu postoji katedra za srpski jezik, gde predaje naš lektor. Sa njim rade asistenti, Kinezi koji su diplomirali srpski jezik.

 

3.04. 2011.

У ШКОЛУ КРЕЋЕ 70. 000 ПРВАКА

Categories: Актуелно|

-upis-prvaci-f

BLIC – Budući đaci prvaci će na testovima prilikom upisa u škole pokazati kako razmišljaju i zaključuju i sa kojim osnovnim znanjem ulaze u školske klupe. Osim sa decom, psiholozi će razgovarati i sa roditeljima i od njih dobiti osnovne podatke, kako o detetu tako i o porodici. Upis đaka u prvi razred osnovne škole počeo je juče i trajaće do 1. septembra.

U narednu školsku godinu upisaće se deca rođena od 1. marta 2004. do 28. februara 2005, a prema procenama Ministarstva prosvete, očekuje se da će u škole krenuti nešto više od 70.000 đaka, što je za oko 7.000 manje nego prošle godine. Od ovog broja 15.000 prvaka će školu upisati u Beogradu. „Test je podeljen od opšteg znanja do logičkih testova. Uključeno je sve što ulazi u intelektualni koeficijent deteta. Utvrđuje se i kako zaključuje, pa se proverava i verbalna sposobnost. Na kraju se rade logičke operacije“, kaže Anđelko Kunarac, direktor beogradske Osnovne škole “Skadarlija”.

 

3.04. 2011.

СТУДЕНТИ ИЗ СРБИЈЕ ПОБЕДНИЦИ МЕЂУНАРОДНОГ ТАКМИЧЕЊА

Categories: Актуелно|

pravni

POLITIKA      Studenti iz Srbije pobednici međunarodnog takmičenja

Studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu osvojili su prvo mesto na međunarodnom takmičenju iz međunarodnog medijskog prava, kao i nagradu za najbolje pismene podneske održanom na Univerzitetu Oksford.Kako je navedeno u saopštenju Univerziteta u Beogradu, na takmičenju je učestvovalo 26 timova iz 19 zemalja – Amerike, Afrike, Azije i Evrope, a petočlani tim iz Srbije u finalu takmičenja pobedio je tim američkog Univerziteta Kardozo iz Njujorka.

U timu beogradskog pravnog fakulteta bili su Adriana Minović, Stefan Dragojević, Sava Pavlović, Petar Radosavljev, Nevena Krivokapić i Milica Janačković.

Takmičenje je održano u organizaciji Centra za sociološko-pravne studije, Programa za uporednu analizu medijskog prava i politike u saradnji sa Međunarodnom asocijacijom advokata iz oblasti medijskog prava.

Uspesi naših studenata prava najbolje govore o visokom nivou obrazovanja na Univerzitetu i o uspešnoj realizaciji modernog pristupa u radu sa studentima koji se na Pravnom fakultetu odvija kroz popularizaciju praktičnih oblika rada – moot court takmičenja, pravnih klinika, kurseva pisanja pravnih dokumenata i drugih oblika stručne prakse, navedeno je u saopštenju.

Tanjug

 

3.04. 2011.

НА МАТУРИ ДУПЛА ЗАШТИТА ОД ПРЕПИСИВАЊА

Categories: Актуелно|

-polaganje-prijemni-srpski-f

BLIC             Kako će ubuduće izgledati polaganje ispita za osnovce

Za oko tri meseca prva generacija osmaka sešće u klupe i na završnom ispitu ili maloj maturi pokazati kakvo znanje iz matematike i srpskog, odnosno maternjeg jezika, nose iz osnovne škole. Specijalni supervizori će kontrolisati i nastavnike i đakeOvaj ispit trebalo bi da pokaže stepen usvojenog znanja, a da bi svi imali iste uslove, pravila će biti promenjena. Tamo gde je moguće, ispit će se polagati u sportskoj ili svečanoj sali ili holu, a dežurni nastavnici više neće smeti da pomažu učenicima, jer će i oni biti kontrolisani. Prepisivanja će uvek biti, ali će ono ove godine biti dodatno otežano. Naime, prethodnih godina, kako za „Blic” kaže pomoćnik ministra prosvete Bogoljub Lazarević, dežurstvo je pominjano kao slabija karika u lancu procedura prilikom ispita, pa će zato ove godine biti drugačije organizovano.

– Dežuraće, kao i do sada, nastavnici iz neke druge škole, ali ćemo ove godine uvesti i supervizora koji će imati posebna ovlašćenja koja će se definisati posebnim uputstvom. Supervizori će kontrolisati rad dežurnih nastavnika, a imaće ovlašćenja da s ispita odstrane nastavnika koji na bilo koji način krši pravila – kaže Lazarević.

Druga promena je to da će se ispit polagati u sportskim ili svečanim salama ili holovima, a sve to kako bi se postigli objektivni uslovi za sve učenike i kako bi i samo dežurstvo bilo lakše organizovano.

– Ukoliko škole nemaju prostora da smeste sve učenike na jedno mesto, grupisaće ih u grupe onoliko velike koliko im objektivno postojeći prostor omogućava – kaže Lazarević.

On dodaje i da će se učenicima pre ispita oduzimati mobilni telefoni i sva druga elektronska pomagala, kao i jakne ili bilo šta što može da se zloupotrebi, pa će tako na ispit iz matematike moći će da unesu samo šestar, trougao, grafitnu i hemijsku olovku.

Novi testovi

Školske 2013/2014. godine biće uveden i treći ili kombinovani test sastavljen od pitanja iz istorije, geografije, biologije, fizike i hemije.

Broj poznatih zadataka će se smanjivati, pa će za tri godine svi zadaci bili nepoznati.

 

1.04. 2011.

ШКОЛСКИ ЧАС ПОНОВО 45 МИНУТА

Categories: Актуелно|

TANJUG

 

DJACI

Posle više od dva meseca, nastava u školama u Srbiji danas će biti normalizovana i časovi će trajati 45 minuta, pošto su sva tri reprezentativana sindikata prosvete donela odluku o prekidu štrajka.Sindikati prosvete i ministar Obradović potpisali sporazum.

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović i predstavnici tri reprezentativna sindikata u prosveti potpisali su danas sporazum kojim su stvoreni uslovi da se nastava u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji obavlja u punom obimu, ali i da se izgubljeni časovi nadoknade.

„Sporazumom su se stekli uslovi da se nastava nadoknadi, da se nadoknade umanjene zarade prosvetara kada se ispuni plan rada škola, ali i da od danas sve škole rade, tako da deca mogu da se posvete učenju“, rekao je Obradović na konferenciji za novinare u Vladi Srbije posle potpisivanja Sporazuma.

Sporazum su potpisali predsednici Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Leonardo Erdelji, Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković, Sindikata prosvete „Nezavisnost“ Tomislav Živanović i ministar Obradović, a prethodno i premijer Srbije Mirko Cvetković.

„Svi radnici u prosveti, kojima je plata umanjena zbog štrajka, dobiće nadoknadu kada dostave izveštaj o nadoknađenim časovima“, precizirao je Obradović dodajući da „nema mesta za nervozu“ ni roditelja ni dece, jer će svi časovi biti nadoknađeni.

Obradović je ukazao da će resorno ministarstvo školama koje su bile u štrajku uputiti precizno uputstvo o nadoknadi časova, dodajući da bi časovi trebalo da budu nadoknađeni u najkraćem roku, ali da je odgovornost za to pre svega sada na direktorima škola.

On je rekao da su sporazumom stvoreni i uslovi da đaci obrade svo gradivo koje je deo nastavnog programa kako bi se spremili za polaganje velike i male mature.

Ministar je dodao da će se voditi računa i o datumu zakazivanja prijemnih ispita i održavanja male mature, a da će, kada je reč o održavanju prijemnih ispita na fakultetima, razgovarati i sa rektorima univerziteta.

„Novac jeste bio važan, ali nije bio jedini motiv štrajka. Ovaj sporazum sadrži devet tacaka, koje su vezane za unapređenje obrazovanja, izmene i dopune zakona o osnovama sistema obravozanja i vaspitanja, a radićemo i na posebnom kolektivnom ugovoru“, precizirao je ministar.

Predsednici sindikata prosvete napomenuli su da je u pitanju samo privremeni prekid štrajka u školama i da će biti formirana zajednička komisija koja će pratiti sprovođenje Sporazuma.

Komisija će se sastajati najmanje jednom mesečno, a prvi put verovatno već sledeće sedmice.

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Leonardo Erdelji istakao je da će ta komisija raditi i na izmenama i dopunama Zakona o obrazovanju, kako bi se u novu školsku godinu ušlo sa novim zakonskim rešenjima.

„Kada je reč o platama prosvetara, u aprilu ćemo videti kako se puni budžet“, dodao je Erdelji.

Predsednik Sindikata prosvete „Nezavisnost“ Tomislav Živanović je napomenuo da je dogovor sa predstavnicima Vlade Srbije postignut posle oko 70 dana ističući da je budućnost obrazovanja u rukama resornog ministarstva, ali i prosvetnih radnika.

Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković istakao je da će se pratiti realizacija sporazuma i da će na osnovu toga biti dogovorene dalje aktivnosti sindikata.

Sporazum, koji su predstavnici sindikata prosvete i ministar Obradović usaglasili u ponedeljak, predviđa da plate prosvetnih radnika budu povećane za prvi kvartal ove godine više od planiranih 2,95 odsto, a za celu godinu više od 7,2 odsto.

Povećanja plata biće precizno definisana aneksima Sporazuma koji će biti potpisani od 20. do 30. aprila, odnosno od 20. do 31. oktobra 2011. godine.

Kragujevački učenici protestuju zbog radne subote

Deo učenika prve smene u osam od ukupno devet srednjih škola u Kragujevcu napustili su danas nastavu u znak protesta zbog najave da će morati da idu subotom u školu kako bi nadoknadili časove koje nisu pohađali u vreme štrajka prosvetnih radnika.

Srednjoškolci traže da ne bude nastave subotom kako bi se nadoknadilo gradovi, zatim da se smanji gradivo i da časovi do kraja školske godine traju 30 minuta.

U Odeljenju za prosvetu Šumadijskog okruga Tanjugu je rečeno da nastavu nisu napustili samo učenici prve smene Prve kragujevačke gimnazije, kao i da u preostalih osam srednjih škola, nastavu nisu napustili svi srednjoškolci, već njih oko pet stotina.

Nastavu su učenici napustili za vreme odmora posle drugog časa kada su i doneli odluku da se ne vraćaju u škole posle čega su se uputili ka Velikom parku gde su protestovali jedan sat i za ponedeljak 4. april u podne najavili okupljanje svih srednjoškolaca.

„Previše je gradiva i profesori koji su štrajkovali sada su prema nama strogi, a vremena je malo i nije moguće naučiti za dobru ocenu gradivo iz 13 predmeta ako ćemo i subotom ići u školu“, izjavio je Tanjugu učenik Politehničke škole Miloš Marković.

Marković je zapitao „kako sada učenik da popravi slabu ocenu iz prvog polugodišta kada ne može da stigne da nauči sve iz drugog polugodišta“.

Za Anđelu, učenicu srednje ugostiteljske škole „Toza Dragović“ posle štrajka prosvetara sada treba smanjiti gradivo kako bi srednjoškolci stigli sve da nauče.

„Ako su profesori štrajkovali možemo i mi, i tražimo ili da smanje gradivo ili da se časovi do kraja školske godine traju 30 minuta“, rekao je Uroš Veselinović iz Prve tehničke škole.

 

 

1.04. 2011.

СПОРАЗУМ ПРОСВЕТАРА И МИНИСТРА

Categories: Актуелно|

ТАЊУГ

potpisivanje_sporazuma

 

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић и представници три репрезентативна синдиката у просвети потписали су данас Споразум којим су створени услови да се настава у свим основним и средњим школама у Србији обавља у пуном обиму, али и да се изгубљени часови надокнаде.Споразум су потписали председници Уније синдиката просветних радника Србије Леонардо Ердељи, Синдиката радника у просвети Србије Слободан Брајковић, Синдиката просвете „Независност“ Томислав Живановић и министар Обрадовић, а претходно и премијер Србије Мирко Цветковић.

„Сви радници у просвети, којима је плата умањена због штрајка, добиће надокнаду када доставе извештај о надокнађеним часовима“, рекао је Обрадовић на конференцији за новинаре у Влади Србије после потписивања Споразума.Према његовим речима, то би требало да се деси у најкраћем року, али одговорност за надокнаду часова је сада на директорима школа.

Обрадовић је рекао да су Споразумом створени и услови да ђаци обраде сво градиво које је део наставног програма како би се спремили за полагање велике и мале матуре.

Председници синдиката просвете напоменули су да је у питању само привремени прекид штрајка у школама и да ће бити формирана заједничка комисија која ће пратити спровођење Споразума.

Комисија ће се састајати најмање једном месечно, а први пут вероватно већ следеће недеље.

Споразум, који су представници синдиката просвете и министар Обардовић усагласили у понедељак, предвиђа да плате просветних радника буду повећане за први квартал ове године више од планираних 2,95 одсто, а за целу годину више од планираних 7,2 одсто.

Повећања плата биће прецизно дефинисана анексима Споразума који ће бити потписани од 20. до 30. априла, односно од 20. до 31. октобра 2011. године.

 

Go to Top