Насловна2021-12-13T17:10:59+01:00

Пресуда која је узнемирила синдикалну и стручну јавност: Врховни суд – врхунска неправда У ИШЧЕКИВАЊУ ОБЕЋАНОГ ОНИ КОЈИ СЕ ЗАКЛИЊУ У ПОСВЕЋЕНОСТ ОБРАЗОВНОМ СИСТЕМУ НЕ ДЕЛЕ НАШУ СУДБИНУ ЗАХТЕВИ ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА НА СОЦИЈАЛНО-ЕКОНОМСКОМ САВЕТУ Обећана једнократна финансијска помоћ Тим за школе дугује јавности податке ПРОЦЕНАТ ЗАРАЖЕНИХ УЧЕНИКА НИЈЕ ЈЕДИНИ ИНДИКАТОР IX КОНГРЕС ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ Борба за права запослених Борба за правду, протести и штрајкови
10.11. 2010.

ОПУШАК И МИРИС ДИМА ДОВОЉНИ ЗА КАЗНУ

Categories: Актуелно|

Опушак и мирис дима довољни за казну

Аутор: К. Живановић

Београд – У Србији ће пушење од сутра бити забрањено у свим затвореним јавним просторима. Период прилагођавања Закону о заштити становништва од изложености дуванском диму истиче, а казне за оне који га не буду поштовали су од 5.000 динара за појединце, до милион динара за правна лица.

Пушачи ће моћи да конзумирају цигарете само у одређеним фирмама, и то у просторији намењеној искључиво за пушење. Она мора да има вентилациони систем и врата која не пропуштају дим у друге просторије.

Срмена Крстев из Републичке комисије за превенцију пушења објашњава за Данас да Закон јасно прецизира у којим делатностима, односто установама и институцијама пушачи неће имати чак ни просторију, већ ће морати да пуше ван зграде.

– Осим објеката у којима се обавља производња и промет лекова и животних намирница, потпуна забрана пушења предвиђена је у зградама државне управе и локалне самоуправе, здравственим и образовним установама, вртићима, објектима за спорт и рекреацију, установама културе, медијским кућама и просторима у којима се обавља снимање, јавно емитовање и јавно окупљане грађана – наглашава Крстев. Она додаје да су за спровођење забране пушења одговорни директори или власници фирми, управници, односно декани факултета. Они могу да одреде и одговорно лице за контролу забране. За контролу спровођења закона, према речима наше саговорнице, биће надлежно више инспекција и то „свака у својој надлежности“.

– Санитарна, здравствена, просветна, тржишна, туристичка, инспекција рада, инспектори за превентивну заштиту МУП-а Србије али и комунална полиција, контролисаће спровођење закона. Свака од ових инспекција моћи ће на лицу места да казни пушача односно одговорно лице – указује Крстев. Она додаје да ће инспектори имати право да кажњавају не само оне које затекну са упаљеном цигаретом, већ и уколико на радном месту пронађу опушак, коришћену пепељару или осете мирис дуванског дима.

У школама, домовима здравља, болницама и сличним објектима, пушење неће бити дозвољено ни у двориштима. Неке школе већ су почеле са применом закона, па се наставници могу видети изван школског дворишта на једној капији, а ученици на другој.

Директорка Економско-трговинске школе у Сопоту Данка Прокић-Влаховић каже за Данас да је ова школа почела са применом закона 1. септембра, са почетком школске године.

– Професори на великом одмору изађу ван дворишта и пуше на тротоару преко пута школе. Јесте ружно, али другог решења нема. Пуше и ученици, али одвојено од професора – каже Влаховић. Она додаје да је приметно да су неки наставници смањили број попушених цигарета откад су уведене нове мере.

У компанији Делта кажу за наш лист да су у згради на Новом Београду, где је седиште компаније, имали просторију за пушаче, али да се она више не користи јер није имала одвојени вентилациони систем.

– Пушење у оквиру радних и продајних просторија компаније забрањено је пре три године интерним правилником. Запослени пуше ван објеката, тако да нећемо имати проблем са прилагођавањем новом закону – кажу у Делти.

Менаџер за комуникације Јапан тобако интернешнал (ЈТИ) Ана Вељковић каже за Данас да примена Закона неће утицати на промет и производњу дувана, јер „искуства из иностранства указују да норме које се односе на забрану пушења утичу пре свега на угоститељски сектор“. „Овај закон штити непушаче, али и права пушача, јер дозвољава да се пуши на одговарајућим местима као што су барови, ноћни клубови или ресторани“, сматра Вељковић.

Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму усвојен је 5. маја ове године, а период за прилагођавање његовим одредбама истиче сутра. Према подацима Министарства здравља, у Србији свакодневно или повремено пуши 33,6 одсто одраслих. Због утицаја дуванског дима у нашој земљи годишње умре 16.000 становника.

Забрањено пушење

– објекти за производњу и промет лекова и животних намирница

– зграде државне управе и локалне самоуправе

– здравствене и образовне установе

– вртићи и објекти за спорт и рекреацију

– установе културе и медијске куће

– просторије у којима се обавља снимање, јавно емитовање и јавно окупљане грађана

Казне до милион динара

Уколико пуше ван дозвољених просторија, појединци ће бити кажњени са 5.000 динара. Казне за одговорна лица су од 30.000 до 50.000 динара, предузетнике од 300.000 до 500.000 динара, а за правна лица од 500.000 до милион динара.

Цигарете дозвољене у кафићима

Власници угоститељских објеката мањих од 80 метара квадратних мораће да се определе да ли је њихов локал пушачки или непушачки, док је у објектима већим од 80 метара квадратних власник дужан да најмање половину простора одреди за непушаче. Тај простор мора бити код улазних врата.

Бројне европске земље попустиле пред захтевима пушача

Иако су поједине европске државе у протеклом периоду пооштриле законе против пушења, наводећи потребу за очувањем јавног здравља као један од аргумената, велики број становника Старог континента није спреман да се одрекне уживања у цигаретама. Често су власти ипак приморане да попусте пред захтевима пушача. То показује и пример немачке покрајине Баварске, која је годину дана након усвајања закона одлучила да ублажи правила.

Слично се десило и у Хрватској након 24-часовних протеста кафеџија у Сињу и Винковцима, али и у Холандији која је укинула забрану пушења у баровима и кафићима чија је површина мања од 70 квадратних метара. Турска влада је једна од ретких која не одустаје од своје одлуке да „протера“ дувански дим са јавних места. М. С. – М. К.

 

 

5.11. 2010.

ОШТЕЋЕНО СЕДАМ ШКОЛА У КРАЉЕВУ

Categories: Актуелно|

У земљотресу у Краљеву оштећене су четири школе у ужем градском језгру, три сеоске школе, један ђачки и један студентски дом, а штету је претрпео и Машински факултет у том граду.

На подручју града оштећене су Основна школа „Светозар Марковић“, Медицинска школа, Машинско-техничка школа и Пољопривредна школа, као и школе у селима Витановац, Лађевци и Милочај, рекао је министар просвете Жарко Обрадовић новинарима.

У школама у Лађевцу и Милочају срушио се кров, рекао је министар и нагласио да школе у подручју градске општине Краљева данас не раде.Срећна околност је што од сутра почиње мини распуст, па ћемо учинити све да се до понедељка, где год је то могуће, стање нормализује, рекао је Обрадовић. Министар је рекао да су сва деца из Ђачког дома у Краљеву збринута, односно да су код куће, а да је оштећења претрпео и Студентски дом у том граду. Он је навео да је на терену помоћник министра просвете Зоран Трнинић, начелник школске управе Краљево Жарко Милосављевић и други надлежни, који утврђују размере јутрошњег земљотреса.

(Тањуг)

1.11. 2010.

ПРЕДЛОГ ПРАВИЛНИКА О НОРМИ У СШ

Categories: Актуелно|

ПРЕДЛОГ

Правилник о норми свих облика непосредног рада наставника и стручног сарадника са ученицима у средњојшколи („Службени гласник РС – Просветни гласник)

Члан 1.

Овим правилником утврђује се норма свих облика непосредног рада наставника и стручног сарадника са ученицима у средњојшколи, у оквиру недељног пуног радног времена и на годишњем нивоу, као и бројсати образовног-васпитног рада који се додатно може распоредити на друге извршиоце.

Члан 2.

Недељно пуно радно време износи 40 часова, у складу са законом. Средња школа годишњим планом утврђује обавезе наставника и стручног сарадника у оквиру 40-часовне радне недеље, полазећи од обавеза утврђених законом, наставним планом и програмом и овим правилником.

Члан 3.

Послови наставника обухватају:

1. извођење наставе и других облика непосредног образовно – васпитног рада са ученицима;

2. обављање завршног, поправног, разредног, матурског и других испита;

3. припремање и планирање наставе и ваннаставних активности;

4. рад у стручним органима и тимовима и

5. остале послове

Члан 4.

Норма непосредног рада наставника са ученицима обухвата радно време проведено у:

1. редовнојнастави (теоријској, практичноји вежбама);

2. додатној, допунскоји индивидуалнојнастави;

3. настави према индивидуалном образовном плану и индивидуалном програму српског језика, односно језика националне мањине;

4. раду са ученицима на пракси и помоћи ученицима при изради практичног рада када су одређени наставним планом и програмом;

5. припреми и обављању испита (завршног, поправног, разредног и матурског испита –за општу, стручну или уметничку матуру);

6. извођење факултативних предмета потребних за даље школовање, стручно оспособљавање или развојученика;

7. раду на часу одељенског старешине;

8. ваннаствним активностима;

9. развијањњу позитивне климе у одељењу и школи;

10. пружању подршке у конструктивном решавању сукоба и развијању вештина комуникације

Члан 5.

Редовна настава обухвата: обавезне, изборне и обавезне изборне наставне предмете, у складу са наставним планом и програмом.

Члан 6.

Укупан рад наставника од 1760 часова годишње остварује се у 44 радне недеље.

Рад наставника са ученицима остварује се у 39 радних недеља са 1560 часова годишње свих облика образовно-васпитног рада, од чега наставници теоријске наставе и наставници теоријске наставе са вежбама остварују 936 часова непосредног рада са ученицима, а наставници практичне наставе 1014, односно 1092 часа практичне наставе у блоку.

У Математичкојгимназији наставници теоријске наставе са вежбама из математичких предмета, информатичких предмета и физике имају 468 часова

годишње редовне наставе.

У Филолошкојгимназији наставници теоријске наставе из српског језика, књижевности, живих страних и класичних језика, реторике и увода у општу

лингвистику имају 468 часова редовне наставе.

Члан 7.

У оквиру недељног пуног радног времена наставник има норму од 24 часа непосредног рада са ученицима.

У оквиру недељног пуног радног времена наставник има норму од 20 часова теоријске наставе или теоријске наставе са вежбама.

У оквиру недељног пуног радног времена наставник има норму од 18 часова из предмета српски језик, односно језик народности, математика и страни језик и два часа недељно за исправку писмених задатака.

У оквиру недељног пуног радног времена наставник има норму од 26 часова практичне наставе, односно 28 часова практичне наставе у блоку.

Наставник стручног предмета са писменим задацима предвиђеним у наставном плану и програму у оквиру недељног пуног радног времена има два часа недељно за преглед четири писана задатка, а један час недељно за преглед два писана задатка.

У оквиру недељног пуног радног времена у Математичкојгимназији наставник на норму има часова 12 из: математичке групе предмета, информатичке групе

предмета и физике.

У оквиру недељног пуног радног времена у Филолошкојгимназији наставник има норму часова 12 из: српског језика, књижевности, живих страних и класичних језика, реторике и увода у општу лингвистику.

У оквиру недељног пуног радног времена, у школама у којима се изводи билингвална настава, наставник који изводи билингвалну наставу има норму од 12

часова непосредног рада са ученицима.

Члан 8.

У оквиру непосредног рада са ученицима од 24 часа недељно, поред редовне наставе, наставник има и следеће обавезе:

1. час одељенског старешине и одељенске заједнице –један час недељно;

2. допунска настава са ученицима који заостају у савлађивању наставног програма –један час недељно;

3. додатни рад са ученицима са појачаним интересовањем из одговарајућег предмета који укључује и припрему ученика за учествовање на верификованим

такмичењима, у складу са прописаним календаром такмичења и стручним упутством –један час недељно;

4. настава факултативног предмета ако се за тајпредмет у претходнојшколскојгодини пријавио довољан бројученика –два часа недељно;

5. рад у секцијама, друштвено-техничким, хуманитарним, културним и другим активностима –један час недељно;

6. рад у спортским секцијама –два часа недељно;

7. један час недељно у оквиру којих врши припремање задатака, пружање стручне помоћи ученицима и извођење завршног, односно матурског испита (општи, стручни или уметнички), за редовне ученике и часове за које се води евиденција;

8. један час недељно за консултативну наставу и извођење испита за ученика старије од 17 година, у статусу ванредних, који се први пут уписују у средњу

школу.

Члан 9.

У оквиру недељног пуног радног времена, наставник теоријске наставе и теоријске наставе са вежбама и наставник практичне наставе, за припремање наставе, проучавање стручне и уџбеничке литературе, размену стручних искустава са колегама и писане припреме за сваки наставни час и час додатног образовања имају:

наставник теоријске наставе и теоријске наставе са вежбама до 10 часова недељно, а за припрему и развијање индивидуалног образовног плана до 2 часа недељно;

наставник практичне наставе до 8 часова недељно за припрему наставног часа, а за припрему и развијање индивидуалног образовног плана до 2 часа недељно.

Члан 10.

Наставници обављају поправне, разредне и друге испите у време и на начин утврђен општим актом школе, у складу са школским календаром и годишњим

планом рада школе.

Члан 11.

Рад са родитељима

У оквиру недељног пуног радног времена наставник има један час за рад са родитељима, и то:

– на организацији ваннаставних активности,

– на развоју и спровођењу школског развојног плана,

– на развоју и спровођењу школског безбедносног система (превенција насиља),

– на развоју и спровођењу здравствене заштите на нивоу школе,

– на развоју и спровођењу школског програма,

– на развоју и спровођењу инклузивног образовања на нивоу школе.

Члан 12.

У оквиру недељног пуног радног времена наставник има један час за учешће у раду стручних органа школе и тимова, и то:

– наставничком већу,

– одељенском већу,

– стручном већу за области предмета,

– стручном активу за развојно планирање,

– стручном активу за развојшколског програма,

– стручном активу за самовредновање рада школе,

– педагошком колегијуму,

– педагошком већу (за школе са домом)

– стручном тиму за инклузивно образовање и тиму за додатну подршку ученику,

– тиму за превенцију насиља,

– другим стручним активима и тимовима, у складу са статутом.

У оквиру недељног пуног радног времена изабрани наставник има један час за руковођење радом стручних органа и тимова школе.

Члан 13.

Остали послови наставника у 40-часовнојраднојнедељи распоређују се у складу са законом и годишњим планом рада школе и обухватају:

1. један час недељно – за наставника-одељенског старешину, за вођење прописане педагошке документација (у писаноји електронскојформи) и издавање јавних исправа;

2. један час недељно – за стручно усавршавање и учествовање на семинарима;

3. један час недељно – за менторски рад;

4. један час недељно – за организовање и обезбеђивање услова за остваривање образовно-васпитног рада у лабораторији, кабинету или радионици за практичну наставу;

5. за дежурство у школи;

6. рад у комисијама и

7. за обављање других послова по налогу директора, утврђених годишњим планом рада школе.

Члан 14.

Изузетно од члана 7. ст. 2., 3., 5 овог правилника, наставник теоријске наставе или теоријске наставе са вежбама може имати највише 24 часа наставе недељно, а наставник практичне наставе може да има највише 28 часова наставе недељно, уколико школа не може да обезбеди друге послове непосредног рада са ученицима предвиђене годишњим програмом рада школе.

Члан15.

Наставник може имати и већи бројод 24, односно 26 часова наставе недељно, утврђени у чл. 7. и 8. овог правилника, уколико школа не може да обезбеди стручно лице за највише шест часова редовне наставе седмично из одређеног предмета.

Ако наставник има већи бројод прописаних часова редовне наставе, обављаће друге послове из члана 13. овог правилника, тако да му укупан бројчасова не

прелази 40 часова рада недељно.

Члан16.

Приправник (наставник и стручни сарадник) има 2 часа мање недељно од предвиђеног броја часова непосредног рада са ученицима и повећан бројчасова за припрему за два часа недељно, у циљу успешнијег савладавања програма увођења у посао.

Ментор приправник (наставник и стручни сарадник) има 1 час мање недељно од предвиђеног броја часова непосредног рада са ученицима, у циљу пружања помоћи приправнику.

Члан 17.

У оквиру недељног пуног радног времена, стручни сарадника има 30 часова непосредног рада са ученицима, родитељима ученика, наставницима и другим

стручним сарадницима школе, на остваривању програма рада и 10 часова недељно за припрему и планирање тих послова.

У оквиру 30 часова непосредног рада са ученицима, родитељима ученика, наставницима и другим стручним сарадницима школе, стручни сарадник обавља

следеће послове:

1. превентивно ради са ученицима, родитељима и наставницима;

2. прати и проучава развоји напредовање ученика у учењу и владању;

3. учествује у праћењу остваривања утврђених стандарда постигнућа;

4. саветодавни рад и појачан васпитни рад са ученицима, у складу са законом;

5. пружа подршку у изради и развијању индивидуалних образовних планова;

6. сарађује са интерресорном комисијом за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком ученику;

7. професионалне оријентације;

8. учествује у планирању и програмирању образовно-васпитног рада школе;

9. педагошко-инструктивни рад и сарадња са наставницима и другим стручним сарадницима на унапређивању образовно-васпитног рада;

10. сарадња и саветодавни рад са родитељима;

11. учествује у раду стручних органа и тимова у школи;

12. сарадња са социјалним партнерима;

13. развија позитивну климу у одељењу и школи;

14. пружа подршку у конструктивном решавању сукоба и развијању вештина комуникације;

15. друге послове по налогу директора, утврђене годишњим планом рада школе.

Члан18.

Школа утврђује општим актом обавезу наставног особља да све активности везане за рад са ученицима (у складу са годишњим планом рада школе) обавља у континуитету сваког радног дана у недељи, у трајању од 6 сати.

Члан 19.

Наставник је у обавези да у време боравка у школи, када није на настави, по налогу директора или лица кога он за то овласти, иде на замене часова или дежура.

Члан 20.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о педагошкојнорми свих облика образовно-васпитног рада наставника и стручних сарадника средњојшколи („Службени гласник РС –Просветни гласника, бр. 1/92 и 2/2000).

Члан 21.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Просветном гласнику“

1.11. 2010.

ПРЕДЛОГ ПРАВИЛНИКА О НОРМИ У ОШ

Categories: Актуелно|

ПРЕДЛОГ

Правилник о норми свих облика непосредног рада наставника, васпитача и стручног сарадника са ученицима у основнојшколи („Службени гласник РС –

Просветни гласник“, број)

Члан 1.

Овим правилником утврђује се норма свих облика непосредног рада наставника, васпитача и стручног сарадника са ученицима у основнојшколи, у оквиру

недељног пуног радног времена и на годишњем нивоу, као и бројсати образовно- васпитног рада који се додатно може распоредити на друге извршиоце.

Члан 2.

Недељно пуно радно време износи 40 часова, у складу са законом.

Основна школа годишњим планом рада утврђује обавезе наставника, васпитача и стручног сарадника у оквиру 40-часовне радне недеље, полазећи од обавеза утврђених законом, наставним планом и програмом и овим правилником.

Члан 3.

Послови наставника обухватају:

1. извођење наставе и других облика непосредног образовно – васпитног рада са ученицима;

2. обављање завршног, поправног, разредног и других испита;

3. припремање и планирање наставе и ваннаставних активности;

4. рад у стручним органима и тимовима и

5. остале послове.

Члан 4.

Норма непосредног рада наставника са ученицима обухвата време проведено у:

1. редовнојнастави;

2. додатној, допунскоји индивидуалнојнастави;

3. настави према индивидуалном образовном плану и индивидуалном програму српског језика, односно језика националне мањине;

4. припреми и обављању испита (завршног, поправног и разредног);

5. раду на часу одељенског старешине;

6. ваннаставним активностима;

7. развијање позитивне климе у одељењу и школи;

8. пружању подршке у конструктивном решавању сукоба и развијању вештина комуникације.

Члан 5.

Редовна настава обухвата: обавезне, изборне и обавезне изборне наставне предмете, у складу са наставним планом и програмом.

Члан 6.

У оквиру недељног пуног радног времена наставник има норму од 24 часа непосредног рада са ученицима.

У оквиру недељног пуног радног времена наставник разредне наставе има 20 часова редовне наставе.

У оквиру недељног пуног радног времена наставник предметне наставе има 20 часова, а наставник предмета језика и књижевности и математике има 18 часова редовне наставе.

У оквиру недељног пуног радног времена наставник страног језика као обавезног предмета од првог до четвртог разреда има 20, а наставник страног језика као обавезног изборног предмета од петог до осмог разреда има 18 часова редовне наставе.

Члан 7.

У оквиру непосредног рада са ученицима од 24 часа недељно, поред редовне наставе, наставник има и следеће обавезе:

1. час одељенског старешине и одељенске заједнице;

– од првог до седмог разреда у сваком одељењу са једним часом недељно, односно 36 часова годишње (18 часова за ЧОС и 18 часова за ЧОЗ);

– у осмом разреду један час недељно, односно 34 часа годишње (17 часова за ЧОС и 17 часова за ЧОЗ);

2. допунска настава са ученицима од првог до осмог разреда са једним часом недељно за ученике који заостају у савлађивању наставног програма;

3. додатни образовно-васпитни рад са ученицима са појачаним интересовањем из одговарајућег предмета који укључује и припрему ученика за учествовање на верификованим такмичењима, у складу са прописаним календаром такмичења и стручним упутством, од трећег до седмог разреда са једним часом недељно, односно 36 часова годишње, а за ученике осмог разреда са једним часом недељно, односно 34 часа годишње;

4. индивидуални педагошки рад са по једним до два часа недељно за ученике са мањим сметњама у физичком и психичком развоју, зависно од потреба ученика;

5. хор и оркестар за ученике од првог до четвртог разреда са једним часом недељно, односно 36 часова годишње и хор и оркестар за ученике од петог до осмог разреда са два часа недељно, односно 72 часа годишње;

6. друштвено-техничке, хуманитарне, спортске и културне активности са ученицима од трећег до седмог разреда са једним часом недељно, односно 36

часова годишње, а за ученике осмог разреда са једним часом недељно, односно 34 часа годишње;

7. додатни педагошки рад са целим одељењем, групом ученика или појединачним учеником ради побољшања климе у одељењу и повећања степена уклопљености сваког ученика у одељенску заједницу, са по једним до два часа недељно, по потреби, у складу са одлуком директора;

8. припремна настава пре почетка испитног рока за ученике од четвртог до осмог разреда, који су упућени на поправни испит, најмање 5 дана са по 2 часа дневно за сваки предмет;

9. екскурзија у трајању од 1 до 3 дана годишње, а настава у природи у трајању од 7 до 10 дана годишње, сагласно наставном плану и програму.

Члан 8.

У оквиру недељног пуног радног времена наставник за припремање наставе, проучавање стручне и уџбеничке литературе, размену стручних искустава са

колегама и писане припреме за сваки наставни час и час додатног образовно- васпитног рада има до 10 часова недељно, а за припрему и развијање индивидуалног образовног плана до 2 часа недељно.

Годишњим планом рада школе утврђује се структура радног времена наставника, тако да часови непосредног рада са ученицима, из чл. 4 и 6 овог правилника, износе 24 часа, а припрема и планирање наставе до 12 часова.

Члан 9.

Наставници обављају завршни испит, поправне, разредне и друге испите у време и на начин утврђен општим актом школе, у складу са школским календаром и годишњим планом рада школе.

Члан10.

РадсародитељимаУ оквиру недељног пуног радног времена наставник има један час за рад са родитељима, и то:

– на организацији ваннаставних активности,

– на развоју и спровођењу школског развојног плана,

– на развоју и спровођењу школског безбедносног система (превенција насиља),

– на развоју и спровођењу здравствене заштите на нивоу школе,

– на развоју и спровођењу школског програма,

– на развоју и спровођењу инклузивног образовања на нивоу школе.

Члан 11.

У оквиру недељног пуног радног времена наставник има један час за учешће у раду стручних органа школе и тимова, и то:

– наставничком већу,

– одељенском већу,

– стручном већу за разредну наставу,

– стручном већу за области предмета,

– стручном активу за развојно планирање,

– стручном активу за развојшколског програма,

– стручном активу за самовредновање рада школе,

– педагошком колегијуму,

– педагошком већу (за школе са домом),

– стручном тиму за инклузивно образовање и тиму за додатну подршку ученику,

– тиму за превенцију насиља,

– другим стручним активима и тимовима, у складу са статутом.

У оквиру недељног пуног радног времена изабрани наставник има један час за руковођење радом стручних органа и тимова школе.

Члан 12.

Остали послови наставника у 40-часовнојраднојнедељи распоређују се у складу са законом и годишњим планом рада школе и обухватају:

1. један час недељно –за вођење прописане педагошке документације (у писаноји електронскојформи) и издавање јавних исправа;

2. један час недељно –за стручно усавршавање и учествовање на семинарима;

3. један час недељно –за менторски рад;

4. дежурство у школи;

5. рад у комисијама и

6. друге послове по налогу директора, утврђене годишњим планом рада школе.

Члан13.

Наставник може имати и већи бројод 24, односно 26 часова наставе недељно, утврђених у чл. 6. и 7. овог правилника, уколико школа не може да обезбеди

стручно лице за највише шест часова редовне наставе седмично из одређеног предмета.

Ако наставник има већи бројод прописаних часова редовне наставе, неће обављати друге послове из члана 12. овог правилника, тако да му укупан бројчасова не прелази 40 часова рада недељно.

Члан14.

Приправник (наставник и стручни сарадник) има 2 часа мање недељно од 24, односно 30 часова непосредног рада са ученицима и повећан бројчасова за

припрему за два часа недељно, с циљем успешнијег савладавања програма увођења у посао.

Ментор приправник (наставник и стручни сарадник) има 1 час мање недељно од 24, односно од 30 часова непосредног рада са ученицима с циљем пружања помоћи приправнику.

Члан15.

У оквиру недељног пуног радног времена, стручни сарадник има 30 часова непосредног рада са ученицима, родитељима ученика, наставницима и другим

стручним сарадницима школе, на остваривању програма рада и 10 часова недељно за припрему и планирање тих послова.

У оквиру 30 часова непосредног рада са ученицима, родитељима ученика, наставницима и другим стручним сарадницима школе, стручни сарадник обавља

следеће послове:

1. превентивно ради са ученицима, родитељима и наставницима;

2. прати и проучава развоји напредовања ученика у учењу и владању;

3. учествује у праћењу остваривања утврђених стандарда постигнућа;

4. саветодавни рад и појачан васпитни рад са ученицима, у складу са законом;

5. пружа подршку у изради и развијању индивидуалних образовних планова;

6. сарађује са интерресорном комисијом за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком ученику;

7. професионалне оријентације;

8. учествује у планирању и програмирању образовно-васпитног рада школе;

9. педагошко-инструктивни рад и сарадња са наставницима и другим стручним сарадницима на унапређивању образовно-васпитног рада;

10. сарадња и саветодавни рад са родитељима;

11. учествује у раду стручних органа и тимова у школи;

12. сарадња са социјалним партнерима;

13. развија позитивну климу у одељењу и школи;

14. пружа подршку у конструктивном решавању сукоба и развијању вештина комуникације;

15. друге послове по налогу директора, утврђене годишњим планом рада школе.

Члан16.

У оквиру 30 часова непосредног рада са ученицима, наставник у продуженом боравку обавља следеће послове:

1. васпитање и надгледање ученика;

2. предузимање превентивних мера ради очувања здравља ученика;

3. подршка ученицима у учењу и раду;

4. подстицање ученика на самосталан рад и стицање радних навика;

5. подстицање развоја индивидуалних потенцијала ученика;

6. програмирање и реализовање активности ученика у слободном времену: информатичких, техничких, производних, хуманитарних, спортских, културно-

уметничких, забавних и других активности ученика;

7. развијање позитивне климе у одељењу и школи;

8. пружање подршке у конструктивном решавању сукоба и развијању вештина комуникације;

9. друге послове по налогу директора, утврђене годишњим планом рада школе.

Члан17.

Васпитач који остварује припремни предшколски програм у васпитнојгрупи деце у години пред полазак у школу, у полудневном трајању, има норму од 20 часова непосредног рада са децом, у оквиру недељног пуног радног времена, и то:

1. реализује припремни предшколски програм;

2. васпитава и надгледа децу;

3. подстиче развојиндивидуалних потенцијала ученика;

У оквиру преосталих 20 часова седмично, васпитач се припрема за реализацију припремног предшколског програма, води евиденцију и документацију, сарађује са родитељима, предузима превентивне мере ради очувања здравља и личне хигијене деце; програмира и реализује активности деце у слободном времену: хуманитарне, спортске, културно-уметничке, забавне и друге активности деце.

Члан18.

Школа утврђује општим актом обавезу наставника, васпитача и стручних сарадника да све активности везане за рад са ученицима и децом (у складу са

годишњим планом рада школе) обавља у континуитету сваког радног дана у недељи у трајању од шест сати.

Члан19.

Наставник је у обавези да у време боравка у школи, када није на настави, по налогу директора или лица кога он за то овласти, иде на замене часова или дежура.

Члан20.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о норми часова непосредног рада са ученицима наставника, стручних сарадника и васпитача у основнојшколи („Службени гласник РС –Просветни гласник, бр. 2/92 и 2/2000).

Члан 21.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Просветном гласнику“

 

 

 

 

29.10. 2010.

ПОТПУНА ОБУСТАВА РАДА

Categories: Актуелно|

СИНДИКАТ «НЕЗАВИСНОСТ» ОШ «НИКОЛА ТЕСЛА» ДУБЉЕ

Дана 29.10.2010. године доноси

О Д Л У К У

ДА ОД 01.11.2010. ГОДИНЕ ПОЧИЊЕ СА ПОТПУНОМ ОБУСТАВОМ РАДА  У ОШ «НИКОЛА ТЕСЛА»  У ДУБЉУ.

ОБУСТАВА ЋЕ ТРАЈАТИ ДО ИСПУЊЕЊА ЗАХТЕВА О ПОНИШТЕЊУ РЕШЕЊА МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ КОЈИМ ЈЕ ОДБИЈЕНО ДАВАЊЕ САГЛАСНОСТИ О ИЗБОРУ ДИРЕКТОРА ШКОЛЕ, ЗОРАНА РАШЕВИЋА, број: 119-05-00009/2010-07/198 од 20.10.2010.

                                                                                                Главни повереник

                                                                                              Љубиша Прокић, с. р.

29.10. 2010.

НЕМА ДИПЛОМЕ БЕЗ ЗАВРШНОГ ИСПИТА

Categories: Актуелно|

Садашњи осмаци полажу матерњи језик и математику на „малој матури”, а будуће генерације ће уз то полагати комбиновани тест из историје, географије, биологије, физике и хемије

Први завршни испит у основном образовању и васпитању који ће на крају ове школске године (у јуну 2011.) полагати садашњи осмаци састојаће се из теста из српског/матерњег језика и математике. Збирке из којих ће ђаци вежбати задатке припрема Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања и очекује се да ће бити завршене до краја овог полугодишта. Завршна провера знања обавезна је за све осмаке, без обзира на то да ли желе да наставе школовање у трогодишњим или четворогодишњим школама. Није одређен праг знања који се мора постићи, што значи да ће сви „мали матуранти” који изађу на испит положити тестове и завредети диплому о стеченом основном образовању – обзнанили су Жарко Обрадовић, министар просвете, Желимир Попов, помоћник министра просвете за предшколско и основно образовање и васпитање, и Гордана Чапрић из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања на јучерашњем медијском скупу у Влади Србије.

– Завршни испит је први те врсте с којим се ђаци срећу од почетка школовања. Садашњи осмаци полагаће га уместо квалификационог испита који је укинут. Али за њих то неће бити нагла промена и нов систем полагања не треба да их застраши – поручио је министар просвете и објаснио како ће се завршни испит мењати из године у годину да бу у школској 2013/14. добио коначан облик.

Планиран је процес развоја завршног испита од прелазног ка финалном решењу. То значи да ће се од краја ове школске године смањивати број познатих и делимично познатих задатака на тестовима и да ће се повећавати број потпуно непознатих задатака све до школске 2013/14. године када ће сви задаци на завршном испиту бити непознати. Малу матуру у финалном облику полагаће, дакле, садашња генерација ученика петог разреда.

– Ове године полагаће се српски/матерњи језик и математика, а у тестовима ће се наћи 50 одсто познатих, 25 одсто делимично познатих и 25 одсто непознатих задатака. Сваке следеће године смањиваће се број познатих задатака. А осим ова два теста планирано је увођење трећег – комбинованог. Он ће бити састављен од задатака из историје, географије, биологије, физике и хемије. Заступљеност броја питања из ових предмета биће у складу са бројем часова у наставном плану од петог до осмог разреда. Први пробни комбиновани тест полагаће се на крају школске 2011/12. године. Пробно полагање биће организовано и када садашњи ученици шестог разреда буду изашли на завршни испит. Комбиновани тест постаће обавезан део „мале матуре” на крају школске 2013/14. године, када ће на завршној провери знања сви задаци бити непознати – објаснио је Обрадовић.

Напоменуо је да ће тестови бити прилагођени ученицима са сметњама у развоју у зависности од врсте и степена сметњи и према индивидуалном образовном плану.

Жарко Обрадовић је истакао три функције завршног испита.

– Прво, овај испит је основ за издавање дипломе и потврде о завршеном основном образовању. Друго имаће важну улогу у селекцији зато што се резултати са завршног испита рачунају при упису у средњу школу. Задржава се модел 60:40 где је 60 максимални број бодова које деца могу завредети на основу успеха, а 40 је највише поена које могу освојити на завршном испиту. Оцена квалитета система образовања је трећа функција „мале матуре”, на основу те оцене ће се унапређивати образовни систем у Србији – казао је министар и појаснио да ће се као и раније у школама за даровите ђаке полагати пријемни испити.

М. Симић-Миладиновић

Политика, објављено: 28.10.2010.

28.10. 2010.

ПРЕДЛОГ ПРОТОКОЛА ЗА 2011

Categories: Актуелно|

Влада и репрезентативни синдикати просветних радника, у циљу усклађивања положаја запослених чије се плате исплаћују на терет буџета Републике Србије, дана ____________2010. године закључили су следећи

                                                                                                                        П  Р  О  Т  О  К  О  Л

1.      Влада се обавезује да ће у договору са репрезентативним синдикатима извршити репрограм дуговања према потписаном Протоколу за 2009. годину.

2.      Влада се обавезује да ће у договору са репрезентативним синдикатима донети уредбу и кориговати коефицијенте у образовању поштујући однос 3 : 1 до 01. 12. 2010. године. Влада се обавезује да ће постигнути распон плата (однос највеће и најниже) у образовању убудуће пратити промене минималне цене рада у Србији

3.      Основицa за обрачун и исплату плата запосленима нa свим нивоима образовања у 2011. години повећаће се и то

–         Од плате за јануар 2011. године за проценат инфлације у претходних 6 месеци.

–         Од плате за април 2011. године за проценат инфлације у периоду I-III 2011. године и једну половину процента раста БДП за исти период

–         Од плате за октобар 2011. године за проценат инфлације у периоду април-септембар увећан за половину процента раста БДП за исти период

4.      Влада и Скупштина Републике Србије се обавезују да у Закону о буџету Републике Србије за 2011. годину неће бити забране и ограничења исплата јубиларних и божићних награда, као и других примања по одредбама ПКУ, као и да се у буџету локалних управа прдвиде средства за исплату јубиларних награда за 2009. и 2010. годину. 

5.      Влада се обавезује да ће издвајање средстава за просвету у 2011. години при изради буџета РС бити пројектовано на бази повећања издвајања из БДП на минималном нивоу од  4%, а да средства обезбеђена за социјални програм за све заинтересоване који би желели, могли или морали да напусте образовни систем не улазе у апропријације буџета намењеног образовању.

       За Владу                                                                                                                                                 ГСПРС „НЕЗАВИСНОСТ“

______________________                                                                                                         ______________________________

Др Диана Драгутиновић                                                                                                                 (проф. др Томислав Живановић)

Министарка финансија                          

______________________                                                                                                           СИНДИКАТ ОБРАЗОВАЊА СРБИЈЕ

Др Жарко Обрадовић                                                                                                               __________________________________

Министар просвете                                                                                                                                     (Бранислав Павловић)

 

                                                                                                                                                           УНИЈА СИНДИКАТА ПРОСВЕТНИХ

                                                                                                                                                                     РАДНИКА СРБИЈЕ

                                                                                                                                                      ___________________________________

                                                                                                                                                                       (мр Леонардо Ердељи)

28.10. 2010.

РЕД, РАД И ДИЈАГНОЗА

Categories: Актуелно|

Како је манијакална културно-просветна револуција једног нездравог човека, који је пре девет година постављен за директора основне школе у Раковици, дозлогрдила и ђацима и запосленима, сведоче Таблоидови извори, жртве нечувеног терора над здравим разумом

Н. Влаховић, «Таблоид» бр. 216

Пуних девет година на челу Основне школе „Никола Тесла“ у Раковици налази се извесни Станислав Стевуљевић, кадар Демократске странке и штићеник председника раковичког одбора Цвије Бабића, те председника општине Раковица Бојана Милића (зета Бранка Радујка, директора Телекома).

Да би ова страначко-породична „леђа“ Станислава Стевуљевића била сигурнија, бригу води и рођена сестра Бранка Радујка, Рената Милић-Радујко, градска секретарка за финансије.

Какву то просветну ренесансу у српско школство уводи Стевуљевић уз снажну страначку логистику, Таблоиду су поверили запослени наставници, прве жртве свакодневног терора који он спроводи у овој установи. 

Параноја метастазирала 

Према њиховом сведочењу и приложеној документацији, Стевуљевић је особа социопатског понашања, те му није страно да ученике хвата за врат, прети им и малтретира их, о чему сведоче и родитељи нападнуте деце у више писаних изјава.

У Стевуљевићевој канцеларији је урамљена слика Зорана Ђинђића поред које су свећа и славски колач, а на десктопу његовог компјутера инсталирана је његова фотографија на којој се рукује са Борисом Тадићем. Ова мала собна иконографија не би била од значаја да Стевуљевић и заиста није настао под покровитељством Демократске странке, којој сада он помаже, финансирајући је издавањем пословног простора школе (укупан месечни приход од рентирања је око милион динара месечно).

За пет година, Стевуљевић је променио ни мање ни више него седам психолога, због страха да његову скривену дијагнозу неко не открије. Јер, човек који се хвали својом фотографијом на којој високо уздигнуто држи бич (корбач, прим. ред.), и испод које пише „Рад-Ред-Дисциплина“, не може, према схватању његових запослених колега, никако бити нормалан просветни радник.

Да је то тако, нижу се и друга сведочанства…

Станислав Стевуљевић је опседнут гајењем огромних количина цвећа, па му школа личи на мало бољи гарден-центар. Из непознатих разлога закључава школску кухињу током радних дана, понедељком је увео обавезно свирање државне химне, на школском акваријуму написао је упозорење: „Не узнемиравај рибице!“, увео је видео-надзор на свим могућим местима у школи, а постоје индиције да је то учинио и у наставничкој зборници ради лакшег праћења ко и како о њему прича.

Како је током протеклих девет година његова параноја метастазирала у озбиљан процес, завео је и посебну, удбашку администрацију, па тако постоје читави „досијеи“ о запосленом особљу и ђацима које води као „службена тајна – поверљиво“, или као „службена белешка о ванредном догађају“, у којима су запослени педагози у обавези да сачињавају изјаве, запажања и слично, са потписом „разговор обавио“…

Али, није ни Стевуљевић избегао изазове лепше стране живота. Према једногласној тврдњи Таблоидових извора, вештим покривањем његових (и страначких) финансијских игара у школи и око ње, свесно је довео буџетску инспекцију у заблуду приликом рутинске контроле пословања у Основној школи „Никола Тесла“.

Да је детаљније прочешљана релација са приватним предузећем „НУН“, власништво извесног Небојше Стојановског, који раковичким основцима нуди своју школу пливања, или да је заиста утврђено да ли Виша медицинска школа „Милутин Миланковић“ (која користи помоћну зграду основне школе) плаћа закуп 2.000 или 3.500 евра месечно, било би много тога јасније.

Овако, Стевуљевићу је остављено да хара овом установом и даље, приређујући нове скандале у околностима кад је стручно усавршавање наставног особља мислена именица, а буџет за ту обавезу раван нули.

Верује у полицију

 Раковичка начелница за образовање, Нада Ћосић, обавештена је о овим и другим неподопштинама и обећала је запосленима да ће Стевуљевићев циркус изаћи на видело, али…

Пре девет година, кад је овај „демократски кадар“ по свему судећи незаконито изабран, тим поводом је састављена и тужба Уставном суду Србије, али се ту и зауставила због страначко-породичне подршке коју овај човек очито и даље ужива.

Упркос свему, Стевуљевић не испушта из руку „финансијску суштину“ свога, на први поглед сумасишавшег пројекта.

На сваки други поглед, јасно је као дан да је овде реч о добро развијеном локалном бизнису који је од значајне користи раковичком одбору Демократске странке.

Да је то тако, потврђује и околност да је смењена претходна шефица рачуноводства у школи, а на то место доведена извесна Нада Симић, Стевуљевићева љубавница (извори прецизније квалификују па кажу „швалерка“).

Дугогодишњи школски педагог Миланка Смиљковић, која је као стручни сарадник-педагог провела на том радном месту скоро четврт века, детаљно је описала у једном обраћању надлежнима и природу ове везе, те је навела и дужину њеног трајања (осам година!), али и бројне, много значајније чињенице које Стевуљевића тешко оптужују као насилника коме није место ни на положају који заузима ни у самој професији.

 Наиме, госпођа Смиљковић дословно каже да се Стевуљевић „…понаша ауторитарно, насилно, виче, испитује, претреса, чак и физички насрће на њих, врло често позива полицију и кад проблеми могу да се реше на нормалан начин, у мом присуству је покушао да дави ученика…“.

У даљем опису Стевуљевићевих настраности, Миланка Смиљковић пише да му је омиљена дисциплина психичко малтретирање стручних сарадника, њихово често принудно задржавање и након радног времена без реалних потреба, те да је и сам жртва „заробљеног ума“, јер у школи проводи време од осам сати ујутро до седам сати увече.

Истина, сведоче Таблоидови извори, Стевуљевић је највећи део дана под апсолутном контролом своје љубавнице, те му то узимају као олакшавајућу околност.

Коначно, не треба заобићи ни ту чињеницу: једна јавна личност у Раковици дословно је поверила Таблоидовим изворима да су сви упознати шта Стевуљевић ради, и додала: „…Не знамо где ћемо са њим…“.

Док неко не смисли још боље и друштвено одговорније радно место за личност овакво богатог психолошког профила, раковички основци, њихови наставници и родитељи мораће да га трпе.

    Није нормално

Да је Стевуљевић озбиљан проблем за 1.100 раковичких ђака и њихових родитеља, говори и податак да је овај човек својевремено претио свом ђаку да ће му откинути полни орган, да је једном ученику дао новац да купи марихуану како би испровоцирао другог ученика за кога је сумњао да се бави препродајом наркотика (жртве Стевуљевићевог лудила повериле су ово свом педагогу Миланки Смиљковић, прим. ред.).

 

 

27.10. 2010.

КУДА ПЛОВИ ОВАЈ БРОД 1

Categories: Актуелно|

Након скоро годину дана неизвесности СШ „Др Ђорђе Натошевић“ из Инђије је коначно добила директора ког је желела двотрећинска већина колектива. Зашто је тако дуг и трновит пут био до правде, ако живимо у демократској земљи где се поштују донети закони и глас већине?

Наиме, у првом конкурсу за избор директора кандидат већине запослених, човек из колектива, колега дипломирани економиста, који је у већ једном мандату био директор и то веома успешан по оцени већине запослених у овој школи. Кркобабић Мирослав је одбијен од стране Покрајинског Секретара за образовање, Золтана Јегеша. Образложење дато у решењу је било да изабрани кандидат нема одговарајуће лекарско уверење у складу са чланом 120. Закона о основама система образовања и васпитања. Према истом лекарском уверењу је Кркобабић Мирослав у претходном мандату био директор и тада то лекарско уверење није било никаква препрека за радно место директора, а у међувремену се Закон није мењао. Треба напоминенути да је Кркобабић победио на конкурсу уз подрску више од две трећине свог колектива и већином гласова на гласању чланова Школског одбора (6:3).

            Наравно да само ово спорно лекарско уверење није могло бити прави разлог за одбијање Кркобабића. Прави разлог су политичке закулисне игре и то што је по сваку цену требало изабрати противкандидаткињу која је у сваком погледу одговарала политичким моћницима наше локалне самоуправе, општине Инђија. Конкурс је поновљен, време је пролазило, школа радила са ВД директором на челу готово читаву школску годину. Видевши да нам се исти сценарио спрема и за наредни конкурс и мада никакав проблем није набавити ново, „одговарајуће“, по Закону лекарско уверење, јер ако буду желели и следећи пут ће наћи неку цаку која не одговара или наводно није по Закону, решили смо да ствар не препустимо случају.

            У помоћ смо позвали госпођу Наду Јокић, председницу ПО Војводине ГСПРС „Независност“, из Новог Сада, која је уложила сво своје синдикално знање и свој ауторитет, труд и вољу, да многобројним ургенцијама, жалбама и протестима убеди господина Јегеша, да у поновљеном конкурсу не сме направити још једну грешку, јер тада би се морале применити и неке друге методе убеђивања.

            На поновљени конкурс се пријавио Кркобабић Мирослав и овога пута потпуно друга особа је била противкандидат, наравно опет по мери локалних моћника. Ситуација са гласањем била је готово истоветна као и први пут, наравно у корист Кркобабића. Господин Јегеш није имао куд, него да потврди резултате гласања и да да своју сагласност на избор Кркобабића за директора сколе.

            Сматрамо да велику захвалност у овој дугометражној игри нерава дугујемо ГСПРС „Независност“ и госпођи Нади Јокић, која је у целој драми била стално присутна и ангажована. Овим путем јој одајемо признање и желимо успех у свим наредним биткама. Захваљујемо се и председнику ГСПРС „Независност“ Томиславу Живановићу, који је у нашем случају пружио подршку, без које бисмо се тешко изборили, као што брод не може пловити без капетана.

 

Мељник Светлана

27.10. 2010.

ПОВРАТАК УСМЕРЕНОГ ОБРАЗОВАЊА У ГИМНАЗИЈЕ

Categories: Актуелно|

Најављена реформа одложена због озбиљних пропуста у њеној припреми. – Гимназије раде по програму из 1991. године.Заједница гимназија је благовремено упозорила да се реформа не може спроводити у кратком року.Реформа гимназијског образовања касни, а у самом раду на реформи пропуштени су неки озбиљни кораци. Тако би се се укратко могла образложити одлука Националног просветног савета да предложи Министарству просвете да се почетак реформисаног гимназијског образовања одложи за годину, па уместо у септембру 2011. почне у јесен 2012. године.

Посебна комисија Завода за унапређивање васпитања и образовања ради на новим наставним плановима и програмима, али како истиче председница Националног просветног савета, проф. др Десанка Радуновић, недостају кључне ствари попут утврђивања циљева гимназијског образовања или компетенција које ђаци након завршене гимназије треба да стекну.

– Не може да се крене са израдом планова и програма зато што по новом Закону о основама система образовања и васпитања, оном који је усвојен прошле године, пише да се наставни план и програм доноси у складу са утврђеним принципима, циљевима и стандардима постигнућа. Ми немамо дефинисано ништа од тога, не зна се концепт шта се реформом жели постићи – истиче проф. др Радуновић.

Она наглашава да се, према њеним сазнањима, у гимназијама учи по наставним плановима и програмима из 1991. године, да је измене претрпела само настава информатике, дакле, да дуго ништа није рађено по питању осавремењивања наставе.

– Чланови Националног просветног савета желе на неки начин да ставе до знања да нећемо пристати да усвајамо било шта јер је почела школска година, а страхујемо да ћемо следеће године бити доведени у такву ситуацију. То желимо да предупредимо и не желимо да доносимо одлуке које су изнуђене зато што нешто мора да тече. Не можемо да станемо иза тога, а министар увек има ексклузивно право да донесе одређену одлуку да би систем функционисао – каже проф. др Радуновић.

Концепт реформисане гимназије, иначе, подразумева да је прва година за све ђаке иста, у другој би се благо усмеравали ка друштвеним или природним наукама, а највеће новине биле би „пакет изборних предмета“ за које се ученици опредељују од трећег разреда и општа, екстерна матура која би била „улазница“ за упис на факултет.

– Закон дефинише да ће општа матура, и стручна и уметничка бити уведене 2015. године. што значи да ученици који упишу гимназију 2011. године треба своје школовање да заврше том матуром. Условно речено одлагањем се крши закон, али се крши закон и ако се праве планови и програми без дефинисања кључних компетенција и стандарда – истиче проф. др Радуновић.

Природно-математички, друштвено-језички и општи смер гимназије требало би да се реформишу од септембра 2011. године без икаквих припрема и без икаквог додатног улагања, док су средње стручне школе осам година имале огледну наставу и велика улагања у опрему, семинаре за наставнике и огледне профиле, истиче проф. др Радивоје Стојковић, председник Заједнице гимназија и члан Националног просветног савета.

– Иако модерна гимназијска настава подразумева индивидуализацију, у овоме на чему се сада ради све је стопостотно нормирано, нема елемената аутономије школе и наставника, а ђаци бирају пакете изборних предмета, а не предмете које желе да уче. С друге стране укида се општи смер који је био веома погодан у последњих 20 година за неразвијене општине, за малу популацију ђака која би долазила у гимназије јер није било расипања ученика – каже проф. др Стојковић.

Заједница гимназија је, иначе, пре готово пет година предала Министарству просвете документ о концепцији гимназијске реформе, у којем се упозорава да се она не треба спроводити у кратком року, да је неопходан оглед пре увођења новина, али како истиче проф. др Стојковић, Министарство никада није одговорило на тај документ нити га узело у разматрање. Наши саговорници се слажу и да је приликом реформе требало консултовати универзитете, будући да су гимназије припрема за факултет и наставак образовања, као и да је предвиђена матура коју и универзитет мора да призна.

– Реформа, благо речено, подсећа на позив на усмерено образовање. Жеља је била индивидуализација у гимназијском образовању, али пошто кажу да средстава нема за тако нешто, као нужно зло иду пакети изборних предмета. Не постоји ни простор за такву индивидуализовану наставу, значи нема елементарних услова да се уради оно што је тренутно најквалитетније у европској понуди организације гимназијског образовања и садржаја. Мислим да је ово корак уназад, повратак на нешто што смо већ имали. Примењују се старе методе за нешто ново без озбиљнијих припрема и анализа– каже проф. др Стојковић.

Миодраг Сокић из Форума београдских гимназија сматра да оно о чему се највише говори у јавности, не представља праву реформу гимназија и да је једина промена екстерна матура чијим се полагањем омогућава директна проходност на факултете.

– Проблем је, међутим, што ми уопште не знамо како ће та матура изгледати, која ће се знања захтевати од ђака. Како онда да кренемо са реформом када не знамо која ће се знања на крају школовања тражити од ученика, када немамо утврђено шта је коначни циљ гимназијског образовања. Подржавамо став Националног просветног савета јер се иначе залажемо за то да промене које се тичу образовања не треба да се изводе брзо. С друге стране нама треба еволуција, а не реформа, дакле, стална промена – каже Сокић.

Јелена Чалија

 

Go to Top