Морамо започети писмо, чиме другим него питањем – зашто толико мрзите своје васпитаче, учитеље, наставнике, домаре, теткице, педагоге и директоре?
Јесмо ли вас штогод увредили? Да ли смо, можда, којим случајем, били неправедни према вашој деци или вама?
Како ствари данас стоје, општи је утисак да сте ви, као они који одлучују, ти који су, заправо, неправедни према запосленима у школи, према нама који би требало да представљамо стуб друштва о који се свака држава ослања.
Да вас подсетимо, неправедни сте према онима који подижу вашу децу и уче их како да буду људи.
Можда речи не могу да дочарају све што осећамо, па хајде да се позабавимо неким конкретним бројкама:
1. Не ширите више лажи о раду и платама наставника. Посаветујте се прво са онима који ипак раде у тим учионицама: колико је стварно њихово радно време, и погледајте њихове платне листиће. Не играјте се са статистиком, јер смо вас истом учили управо ми. Плата наставника који први пут уђе у школу, и који, неким чудом, одмах има 100% ангажовања, износи 86.680 (129.425 бруто) динара. Оно што ви називате просеком примања у Републици Србији, варира од месеца до месеца, а управо та играрија са статистиком коју спомињемо се огледа у томе што касни цела два месеца. Када сте изашли на преговоре са нама, представницима синдиката, махали сте папиром како је просек плате 95.000, и да нисмо тако далеко, а да ће наше имагинарно повећање бити 12% довести нас, просветне раднике, до „приближног“ просека. Зар Вам је превише да будемо и само тај обични просек?
2. Понављање реченица како „нема скривеног новца у буџету“, и „то вам је то“ нам показује како мислите да се ми баш ни мало не разумемо у оно што смо вас учили. Хајде да се поиграмо мало са статистиком:
А) буџет намењен за просвету и културу за 2024. годину до тренутка ребаланса буџета износио је 292 милијарде динара (милионе ћемо занемарити да буде лакше за праћење, али ево и тачно у пару 292.197.013.000,00 динара).
Б) у просвети и култури је запослено укупно 146.783 радника, што када помножимо са платом почетника (А ПОДСЕТИМО ДА НИСУ СВИ У ТОЈ ВИСИНИ ПЛАТЕ) износи негде близу 13 милијарди (152 милијарде на годишњем нивоу). Где је разлика од 139 милијарди динара? Обнове школа? Нове школе? Нови вртићи? Униформе? Тоалети? Тешко. Јесу ли то неки пројекти о којима стално причате, а ми никако да их видимо?
В) Понудили сте нам нека повећања са дискриминаторским тоном да нас делите на оне који раде у настави и оне који не раде у настави. Каква је то подела? Опет нека нова манипулација бројкама? Уштедећемо држави велики новац ако један педагог, или домар по школи добије 3 – 4000 динара мање у односу на 12% колико би добио? Ако би држава свима у просвети повећала плате за 12% (А САМО ДА СЕ ЗНА, НА ТО НЕЋЕМО ПРИСТАТИ), укупна издвајања за плате у буџету била би 14,3 милијарде динара. Све и да не повећате издвајања за просвету, опет остаје новац који не знамо где иде. Ето, чисто да вам помогнемо да се присетите где нестаје тај „скривени новац“.
Г) Стално слушамо о разним пројектима, инвестицијама, кретању у будућност брзином светлости. У ком тренутку ће некоме пасти на памет да је инвестирање у једног квалитетног наставника вишеструко улагање у будућност Србије (коју толико призивате и позивате)? Сваке године се у информациони систем ИСКРА улаже 2,7 милијарди динара! Осим тога, за фамозни Национални стадион је предвиђено улагање од 13 милијарди динара. Значи ли то да један стадион, који ће се користити повремено има много већу вредност од свеукупног радног народа у просвети??? Накнада штете за повреде или штету нанету од стране државних органа (???) у буџету заузима 6.3 милијарде динара. Експо, 26 милијарди динара…још 12% увећања плате. И можемо тако у недоглед. Оваквом расподелом јасно показујете да наша влада не да нема неки скривени џеп, већ да има дубоке џепове за све аспекте нашег друштва, осим за просвету (који је очигледно бушан).
Д) Причате да сте ове године издвојили додатних 8 милијарди за плате у просвети… Бојим се да их нико није видео. Ако све то „ставимо на папир и поделимо, долазимо до цифре од 4.500 динара по запосленом!!! Па добро и то је нешто, само, опет ћемо рећи, то још нико од запослених није видео.
На крају свега, морамо још једном да вас подсетимо да је протокол који је потписан рађен по принципу међусобног уважавања. Од дана потписивања (12.10.2023.) обуставили смо све протесте, штрајкове и све што нам је „дозвољено“ (или није), и стрпљиво чекали да испуните све што сте обећали. Дани и месеци су пролазили, а ми смо били онако, просветарски, стрпљиви, да бисмо на крају тог пута дочекали, народски речено, „шамар“, а на састанку изговорено – „Нема. Узми или остави“!. Да ли се тако поштује договор и потписана реч? Чему да се надају други, и какву поруку шаљете свима који у већој или мањој мери зависе од вас?
Зато, позабавите се наредних дана још једном потписаним и обавезујућим Протоколом. И завирите још једном у те џепове.
Али, знајте да ми времена за чекање више немамо.