Насловна2021-12-13T17:10:59+01:00

СРЕЋНА СЛАВА СВЕТИ САВА СРЕЋНИ ПРАЗНИЦИ АНЕКС ПКУ ЗА СТУДЕНТСКИ СТАНДАРД АНЕКС ПКУ ПУ РС ПРОТОКОЛ ПРОТЕСТ ПРВИ САСТАНАК СА НОВОМ МИНИСТАРКОМ ПРОСВЕТЕ СТОП НАСИЉУ НАД ПРОСВЕТНИМ РАДНИЦИМА
19.02. 2024.

Правилник о Протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање

Categories: Актуелно, Новости|

Правилник о Протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање

На основу члана 111. став 13. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23) и члана 17. став 4. и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон), Министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК
о Протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање

Члан 1.
Овим правилником утврђује се Протокол поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање.
Протокол из става 1. овог члана одштампан је уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 2.
Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о Протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање („Службени гласник РС”, бр. 46/19 и 104/20).

Члан 3.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Број 110-00-00243/2023-04
У Београду, 12. фебруара 2024. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.

ПРОТОКОЛ
ПОСТУПАЊА У УСТАНОВИ У ОДГОВОРУ НА НАСИЉЕ, ЗЛОСТАВЉАЊЕ И ЗАНЕМАРИВАЊЕ

1. УВОД

Права детета и ученика у Републици Србији остварују се у складу са Уставом Републике Србије, ратификованим међународним уговорима, Кривичним закоником („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05 – исправка, 107/05 – исправка, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 и 35/19), Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица („Службени гласник РС”, број 85/05), Закоником о кривичном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – УС и 62/21 – УС), Законом о прекршајима („Службени гласник РС”, бр. 65/13, 13/16 и 98/16 – УС, 91/190 – др. закон, 91/19 и 112/22), Породичним законом („Службени гласник РС”, бр. 18/05, 72/11 – др. закон, и 6/15), Законом о општем управном поступку („Службени гласник РС”, бр. 18/16 и 95/18 – аутентично тумачење и 2/23 – УС), Законом о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21), Законом о спречавању насиља у породици („Службени гласник РС”, бр. 94/16 и 10/23 – др.закон), Законом о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима („Службени гласник РС”, број 32/13), Законом о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23), Закон о ученичком и студентском стандарду („Службени гласник РС”, бр. 18/17, 55/13, 27/18 – др. закон и 10/19 – др. закон) и другим прописима којима се регулишу права детета и ученика као и релевантним међународним актима које је ратификовала Република Србија, а којима се регулишу права детета и ученика.
Република Србија се ратификацијом Конвенције о правима детета Уједињених нација („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97 – у даљем тексту: Конвенција), обавезала да обезбеди остваривање свих права детета, а нарочито, на заштиту од свих облика насиља, злостављања и занемаривања, потпуну информисаност, на правично поступање и заштиту приватности, као и да детету које је било изложено насиљу обезбеди подршку за физички и психички опоравак и његову социјалну реинтеграцију.
Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање (у даљем тексту: Правилник о протоколу) прописују се садржаји и начини спровођења превентивних и интервентних активности, услови и начини за процену ризика, начини заштите од насиља, злостављања и занемаривања, праћење ефеката предузетих мера и активности. Овај правилник уређује и начине развијања отпорности установе за ефикасно реаговање на кризне догађаје, процедуре поступања када се догоди кризни догађај и начине праћења ефеката предузетих мера и активности.
Установа, у смислу овог правилника, је предшколска установа, основна и средња школа и дом ученика. Под простором установе подразумева се простор и време реализације образовно-васпитног рада у седишту, ван седишта установе, местима и свим другим ситуацијама у којима се остварује васпитно-образовни, образовно-васпитни и васпитни рад, као и друге активности установе (у даљем тексту: образовно-васпитни рад).
У примени Правилника о протоколу установа је дужна да обезбеди услове за сигурно и подстицајно одрастање и развој детета и ученика, заштиту од свих облика насиља, злостављања и занемаривања и социјалну реинтеграцију детета и ученика које је извршило, односно било изложено насиљу, злостављању или занемаривању. У свим поступцима који се тичу детета приоритетни принцип поступања је најбољи интерес детета.
Забрана насиља, злостављања и занемаривања у установи односи се на сваког – децу, ученике, запослене, родитеље, односно друге законске заступнике (у даљем тексту: родитељ) и трећа лица. Одредбе овог правилника које се односе на кризни догађај подразумевају ефикасно поступање установе у одговору на кризни догађај.

2. ОБЛИЦИ НАСИЉА И ЗЛОСТАВЉАЊА

Под насиљем и злостављањем подразумева се сваки облик једанпут учињеног, односно понављаног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности детета и ученика или запосленог.
Насиље и злостављање сматра се насиље запосленог према детету, ученику, другом запосленом, родитељу, односно другом законском заступнику (у даљем тексту: родитељ); ученика према другом детету, ученику или запосленом; родитеља према свом детету, другом детету и ученику, запосленом као и према трећем лицу.
Насиље и злостављање може да јави као физичко, психичко (емоционално), социјално и дигитално.
Физичко насиље је понашање које може да доведе до стварног или потенцијалног телесног повређивања детета, ученика или запосленог; физичко кажњавање деце и ученика од стране запослених и других одраслих особа.
Психичко насиље је понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства детета и ученика или запосленог.
Социјално насиље и злостављање је понашање којим се искључује дете и ученик из групе вршњака и различитих облика социјалних активности, одвајањем од других, неприхватањем по основу различитости, ускраћивањем информација, изоловањем од заједнице, ускраћивањем задовољавања социјалних потреба.
Дигитално насиље је злоупотреба информационих технологија која може да има за последицу угрожавање достојанства личности и остварује се слањем порука, видео записа, електронском поштом, СМС-ом, ММС-ом, путем веб-сајта (web site), четовањем, укључивањем у форуме, социјалне мреже и објављивањем садржаја или поверљивих личних података без сагласности (информација, слика, видео снимака и сл.).
Осим наведених облика, насиље и злостављање препознаје се и кроз: злоупотребу, сексуално насиље, насилни екстремизам, трговину људима, експлоатацију детета и ученика, породично насиље и др.
Злоупотреба детета и ученика је све оно што појединац, односно установа чини или не чини, што негативно утиче, наноси штету, ускраћује или смањује могућност за безбедан и здрав развој и доводи га у немоћан положај према појединцу или установи (злоупотреба у спорту, у политичке, верске, комерцијалне и друге сврхе). Злоупотреба подразумева и прекомерно подстицање, односно психолошки притисак на дете и ученика од стране родитеља ради постигнућа која могу да имају за последицу угрожавање нормалног психофизичког и социјалног развоја и најбољег интереса детета.
Сексуално насиље је понашање којим се дете и ученик сексуално узнемирава, наводи или приморава на учешће у сексуалним активностима које не жели, не схвата или за које није развојно дорастао или се користи за проституцију, порнографију и друге облике сексуалне експлоатације.
Насилни екстремизам је промовисање, заговарање, подржавање, припремање и учествовање у идеолошки мотивисаном насиљу за остваривање друштвених, економских, верских, политичких и других циљева.
Трговина људима је врбовање, превожење, пребацивање, скривање или примање лица, путем претње силом или употребом силе или других облика присиле, отмице, преваре, обмане, злоупотребе овлашћења или тешког положаја или давања или примања новца или користи да би се добио пристанак лица које има контролу над другим лицем у циљу експлоатације.
Експлоатација је рад који није у најбољем интересу детета и ученика, а у корист је другог лица, установе или организације. Ове активности могу да имају за последицу угрожавање физичког или менталног здравља, моралног, социјалног и емоционалног развоја детета и ученика, његову економску зависност, ускраћивање права на образовање и слободу избора.
Занемаривање и немарно поступање је пропуштање родитеља, друге особе која је преузела бригу о детету и ученику, установе или запосленог да у оквиру расположивих средстава обезбеди услове за правилан развој детета и ученика у свим областима, а што може да наруши његово здравље и развој.
Занемаривање у установи обухвата: ускраћивање појединих облика образовно-васпитног рада неопходних детету и ученику; нереаговање на сумњу о занемаривању или на занемаривање од стране родитеља; пропусте у обављању надзора и заштите детета и ученика од повређивања, самоповређивања, употребе алкохола, дувана, наркотичког средства или психоактивне супстанце, укључивања у деструктивне групе и организације и др.
Кризни догађај је у већини случајева непредвидив догађај са потенцијално негативним последицама. Taj догађај и његове последице могу проузроковати значајну штету особама које су непосредно или посредно изложене кризном догађају.
Кризни догађај карактерише број жртава (повређених или настрадалих), материјална штета, психолошке реакције појединца и/или заједнице у целини, као и солидарност у сврху отклањања последица.
Кризни догађаји су:
– Природна смрт детета/ученика;
– Покушај убиства и убиство детета/ученика (у установи или ван ње);
– Покушај самоубиства ученика и самоубиство (у установи или ван ње);
– Природна смрт, самоубиство или убиство запосленог у установи;
– Саобраћајна незгода у којој је повређено или настрадало дете, односно ученик и/или запослени у установи;
– Нестанак детета/ученика;
– Масовно тровање у простору установе;
– Дојава о подметнутој експлозивној направи у установи или терористичком нападу и слично;
– Талачка криза;
– Насиље већих размера (масовне туче, вишеструка убиства, терористички напади);
– Техничко-технолошке опасности (експлозија, изливање, испаравање отровних материја и пожар);
– Природне катастрофе (поплаве, земљотреси, пожари…);
– Епидемија која је обухватила територију/општину на којој се налази установа;
– Други кризни догађаји, у смислу овог правилника.
У случају проглашења ванредне ситуације, односно ванредог стања, установа поступа у складу са прописима који то уређују.

3. ПРЕВЕНТИВНЕ АКТИВНОСТИ
3.1. Превенција насиља, злостављања и занемаривања

Превенцију насиља, злостављања и занемаривања чине мере и активности којима се у установи ствара сигурно и подстицајно окружење, негује атмосфера сарадње, уважавања и конструктивне комуникације.
Превентивним активностима се:
1) подиже ниво свести и осетљивости детета и ученика, родитеља и свих запослених за препознавање свих облика насиља, злостављања и занемаривања;
2) негује атмосфера сарадње и толеранције, поверења, уважавања и конструктивне комуникације у којој се не толерише насиље, злостављање и занемаривање;
3) истичу и унапређују знања, вештине и ставови потребни за креирање безбедног и подстицајног окружења и конструктивно реаговање на насиље;
4) унапређује познавање процедура за пријављивање и поступање код детета и ученика, родитеља и свих запослених у случају сумње или сазнања о свим облицима насиља, злостављања и занемаривања обезбеђује заштита детета и ученика, родитеља и свих запослених од насиља, злостављања и занемаривања;
5) подстиче усвајање позитивних норми и облика понашања, учење вештина конструктивне комуникације и развијање емпатије;
6) остварује упознавање са видовима и стратегијама пружања одговарајуће подршке и разумевања различитих облика комуникација и понашања ученика са тешкоћама и сметњама у развоју и инвалидитетом;
7) развијају социоемоционалне компетенције деце и ученика, родитеља и запослених (свест о себи, свест о другима, саморегулација, одговорно доношење одлука и др.).
Деца и ученици, родитељи и запослени заједнички планирају, осмишљавају и спроводе превентивне активности, начине информисања о садржајима, мерама и активностима за спречавање и заштиту од насиља, злостављања и занемаривања.
Превентивне активности са ученицима, родитељима и запосленима треба да обухватају различите и континуиране интерактивне методе рада (трибине, радионице, фокус групе, коришћење дигиталне платформе за едукацију и др.).
Савет родитеља и ученички парламент се укључују у планирање и реализацију превентивних активности које могу бити предвиђене на нивоу одељења за ученике, васпитну групу и родитеље у форми организације предавања, трибина, радионица и сл.
У оквиру превенције, препоручено је стручно усавршавање свих запослених из области заштите од насиља и дискриминације током сваке школске.
У оквиру превенције насиља и злостављања установа остварује васпитни рад, појачан васпитни рад и васпитни рад који је у интензитету примерен потребама специфичностима установе и најбољем интересу детета, самостално или у сарадњи са другим надлежним органима, организацијама и службама.

3.2. Права, обавезе и одговорности свих у установи у превенцији насиља, злостављања и занемаривања

Ради превенције насиља, злостављања и занемаривања установа је дужна да упозна све запослене, децу, ученике и родитеље са њиховим правима, обавезама и одговорностима, прописаним законом, Правилником о протоколу и другим подзаконским и општим актима.
Запослени својим квалитетним радом (васпитно-образовним, образовно-васпитним, васпитним, стручним и другим радом) и применом различитих метода, облика рада и активности обезбеђују подстицајну и безбедну средину.
У установи одељењски старешина, васпитач, наставник и стручни сарадник избором одговарајућих садржаја и начина рада доприносе стицању квалитетних знања и вештина и формирању вредносних ставова за узајамно разумевање, уважавање различитости, конструктивно превазилажење сукоба и др.
Одељењски старешина, васпитач, наставник и стручни сарадник је дужан да обезбеди заштиту детета и ученика од произвољног или незаконитог мешања у његову приватност, породицу, дом или преписку, као и заштиту од незаконитих напада на његову част и углед.
Запослени не сме својим понашањем да изазове или допринесе насиљу, злостављању и занемаривању (на пример: непоштовање личности и права детета и ученика, недоследност у поступању, необјективно оцењивање и др.).
Ученици, као одговорни учесници у образовању и васпитању, ради превенције насиља, злостављања и занемаривања, обавезни су да: уважавају и поштују личност других – деце, ученика, запослених, родитеља и трећих лица; поштују правила установе и све оне акте којима се уређују њихова права, обавезе и одговорности; активно учествују у раду одељењске заједнице; пружају вршњачку подршку; као чланови ученичког парламента и школског одбора, посебно доприносе и учествују у превентивним активностима; својим понашањем не изазивају, доприносе или учествују у насиљу и злостављању.
Родитељ је дужан да, у најбољем интересу детета и ученика: сарађује са установом; учествује у превентивним мерама и активностима; уважава и поштује личност свог детета, друге деце и ученика, запослених, других родитеља и трећих лица.
Родитељ не сме својим понашањем у установи да изазове или допринесе појави насиља, злостављања и занемаривања према детету, ученику, запосленом, другом родитељу и трећим лицима, а када то учини директор је дужан да одмах о томе обавести јавног тужиоца и полицију, а након тога електронским путем надлежну школску управу.
Родитељ има обавезу и одговорност, у складу са законом којим се уређују основе система образовања и васпитања, да на позив школе узме активно учешће у свим облицима васпитног рада са учеником (појачан васпитни рад, друштвено-хуманитарни рад и др.), односно да сарађује са школом у поступку заштите ученика од насиља. Ако се родитељ не одазове на позив школе, у складу са законом школа подноси прекршајну, односно кривичну пријаву за утврђивање одговорности родитеља и обраћа се надлежном центру за социјални рад да против родитеља предузме мере из своје надлежности.

3.3. Програмирање и планирање заштите од насиља, злостављања и занемаривања

Превенција насиља, злостављања и занемаривања, као један од приоритета у остваривању образовно-васпитног рада планира се развојним планом, школским програмом, а у школама са домом и домовима ученика, и програм васпитног рада, који чине саставни део годишњег плана рада.
Установа програмом заштите од насиља, злостављања и занемаривања одређује мере и активности које обезбеђују развијање и неговање позитивне атмосфере и безбедно окружење (у даљем тексту: програм заштите од насиља).
Програм заштите од насиља утврђује се на основу анализе стања безбедности, присутности различитих облика и интензитета насиља, злостављања и занемаривања, специфичности установе и резултата самовредновања и вредновања квалитета рада установе.
Програм заштите од насиља садржи:
1) начине на који се превентивне мере и активности уграђују у свакодневни живот и рад установе (васпитне, наставне и ваннаставне активности), на свим нивоима (појединац, васпитна група, одељењска заједница, ученички парламент, стручни органи, тела и тимови, родитељски састанци, родитељи – индивидуално и групно, савет родитеља);
2) стручно усавршавање запослених ради унапређивања компетенција запослених за превентивни рад, благовремено уочавање, препознавање, реаговање на насиље, злостављање и занемаривање;
3) начине информисања о обавезама и одговорностима у области заштите од насиља, злостављања и занемаривања;
4) подстицање и оспособљавање ученика за активно учествовање у раду одељењске заједнице, ученичког парламента, школског одбора и стручних органа установе;
5) подстицање ученика за обављање друштвено-корисног, односно хуманитарног рада;
6) садржаје и начине за појачан васпитни рад ради развијања самоодговорног и друштвено одговорног понашања;
7) поступке за рано препознавање ризика од насиља, злостављања и занемаривања;
8) начине реаговања на насиље, злостављање и занемаривање, улоге и одговорности и поступање у интервенцији када постоји сумња или се оно догађа;
9) облике и садржаје рада са свом децом и ученицима, односно онима који трпе, чине или су сведоци насиља, злостављања и занемаривања;
10) начине, облике и садржаје сарадње са породицом, јединицом локалне самоуправе, надлежном организационом јединицом полиције (у даљем тексту: полиција), центром за социјални рад, здравственом службом, правосудним органима и др.;
11) начине праћења, вредновања и извештавања органа установе о остваривању и ефектима програма заштите, а нарочито, у односу на:
(1) учесталост (број ситуација и број пријава) инцидентних ситуација и број пријава,
(2) заступљеност различитих облика и нивоа насиља, злостављања и занемаривања,
(3) број повреда,
(4) учесталост и (број васпитних и васпитно-дисциплинских поступака) поступака против ученика и дисциплинских поступака против запослених,
(5) број и ефекте планова заштите од насиља и планова појачаног васпитног рада,
(6) остварене обуке у превенцији насиља, злостављања и занемаривања и потребе даљег усавршавања,
(7) број и ефекте акција које промовишу сарадњу, разумевање и помоћ вршњака,
(8) квалитет сарадње укључености родитеља у креирању сигурног и подстицајног школског окружења у циљу превенције насиља,
(9) друге показатеље.
Планом заштите од насиља на годишњем нивоу дефинишу се превентивне и интервентне активности, одговорна лица и временска динамика њиховог остваривања и саставни је део годишњег плана рада установе.
Приликом израде програма заштите од насиља неопходно је да планиране активности одражавају актуелне потребе школе на основу анализе стања (сигурност и безбедност ученика, анализа ситуација насиља и ризичних понашања ученика из претходне школске године и сл.).

3.4. Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања
Установа има посебан тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања (у даљем тексту: тим за заштиту).
Чланове и руководиоца тима за заштиту одређује директор установе из реда запослених (обавезно наставник, васпитач, стручни сарадник, секретар и по потреби други запослени). Број и састав чланова тима за заштиту зависе од специфичности установе (врста и величина установе, организација рада, издвојена одељења, присуство деце и ученика из мањинских и маргинализованих група и др.). Директор одређује, психолога, педагога или, изузетно, другог запосленог – члана тима за заштиту, као одговорног за вођење и чување документације о свим ситуацијама насиља, злостављања и занемаривања у којима тим за заштиту учествује. Установа може да укључи у тим за заштиту представнике родитеља и локалне заједнице, ученичког парламента и по потреби одговарајуће представнике спољање мреже заштите (представнике из социјалног и здравственог система, представника полиције и др.). Када тим разматра конкретне ситуације насиља у обавези је да поступа у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.
Када тим за заштиту разматра конкретне ситуације насиља заседа искључиво у саставу који чине запослени (директор, стручни сарадници, секретар, наставници, васпитачи). По позиву могу да присуствују родитељи ученика учесника ситуације као и професионалци из спољашње заштитне мреже.
Изузетно од напред наведеног, у средњој школи основаној за потребе унутрашњих послова, обавезни члан тима за заштиту је и представник организационе јединице Министарства унутрашњих послова, надлежног за послове обуке, а рад тима за заштиту се прилагођава специфичностима рада те школе, у складу са општим актом установе.
Када је у питању насиље које ученик изврши према запосленом, запослени према ученику у присуству ученика/деце улога тима је да изради план заштите, односно план појачаног васпитног рада за ученика.
Задаци тима за заштиту су да:
1) припрема програм и план заштите од насиља у складу са специфичностима установе и утврђеним мерама за унапређивање на основу анализе стања;
2) процењује други и трећи ниво вршњачког насиља, учествује у изради плана заштите за ученике/ плана појачаног васпитног рада за ученике;
3) информише децу и ученике, запослене и родитеље о планираним активностима и могућности тражења подршке и помоћи од тима за заштиту;
4) учествује у обукама и пројектима за развијање компетенција запослених потребних за превенцију и интервенцију у ситуацијама насиља, злостављања и занемаривања;
5) предлаже мере за превенцију и заштиту, организује консултације и учествује у процени ризика и доношењу одлука о поступцима у случајевима сумње или дешавања насиља, злостављања и занемаривања;
6) укључује родитеље у превентивне и интервентне мере и активности;
7) прати и процењује ефекте предузетих мера за заштиту деце и ученика и даје одговарајуће предлоге директору;
8) сарађује са стручњацима из других надлежних органа, организација, служби и медија ради свеобухватне заштите деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања;
9) води и чува документацију;
10) извештава стручна тела и орган управљања.

4. ИНТЕРВЕНТНЕ АКТИВНОСТИ

Интервенцију у одговору на насиље, злостављање и занемаривање чине мере и активности којима се оно зауставља, осигурава безбедност учесника (оних који трпе, чине или сведоче), смањује ризик од понављања, ублажавају последице за све учеснике и прате ефекти предузетих мера.
У установи се предузимају мере у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, када се оно дешава или се догодило између: деце или ученика (вршњачко насиље); запосленог и детета, односно ученика; родитеља и детета, односно ученика; родитеља и запосленог; ученика и запосленог, као и када насиље, злостављање и занемаривање чини треће лице у односу на дете, ученика, запосленог или родитеља.
Установа је дужна да предузме мере у оквиру својих надлежности увек када постоји сумња или сазнање да дете и ученик трпи насиље, злостављање и занемаривање, без обзира на то где се оно догодило, где се догађа или где се припрема.
Уколико се насилно понашање догоди у простору установе и/или у време образовно-васпитног рада и других активности установе, предузимају се мере појачаног васпитног рада, а у складу са проценом нивоа, води и окончава васпитно-дисциплински поступак у роковима и на начин утврђен законом. Установа обавештава друге институције у зависности од процењеног нивоа насиља.

4.1. Процењивање нивоа насиља, злостављања и занемаривања по нивоима

Процењивање нивоа насиља, злостављања и занемаривања по нивоима односи се само на вршњачко насиље.
Процењивање нивоа насиља, злостављања и занемаривања на нивое има за циљ обезбеђивање уједначеног поступања (интервенисања) установа у ситуацијама насиља и злостављања искључиво када су актери деца, односно ученици (ученик–ученик, ученик–дете). Исти облици насиља, злостављања и занемаривања могу да се појаве на више нивоа, али се разликују у интензитету, степену ризика, учесталости, последицама и учесницима, односно критеријумима за процену нивоа.
Критеријуми за процену нивоа насиља су интензитет, степен ризика, трајање и учесталост насилног понашања, последице, број учесника, узраст и карактеристика развојног периода детета, односно ученика.
Процену нивоа насиља врши тим за заштиту, а на основу прикупљених информација и чињеница. Тим за заштиту може да редефинише процењени ниво уколико дође до нових сазнања и информација. Процену другог и трећег нивоа вршњачког насиља врши тим за заштиту, а првог нивоа одељењски старешина, односно васпитач у дому ученика, изузев у средњој школи основаној за потребе унутрашњих послова где процену за сва три нивоа вршњачког насиља врши тим за заштиту.
На предшколском узрасту у складу са развојним карактеристикама узраста говоримо о сукобима међу децом и агресивном понашању. Тим за заштиту у предшколској установи не процењује ниво насиља већ након анализе ситуације доноси план активности у раду са дететом и породицом узимајући у обзир социјални контекст, учесталост понашања, трајање, интензитет, последице, степен ризика по учеснике ситуације, карактеристике развојног периода и индивидуалне карактеристике детета. У реализацију плана активности укључује се родитељ детета. Уколико укључивање породице није у најбољем интересу детета, установа на основу стручног мишљења тима за заштиту укључује надлежни центар за социјали рад. У складу са проценом ризика и потребама детета укључују се и други системи из спољашње мреже заштите у складу са својом надлежностима (систем социјалне заштите, систем здравствене заштите).
Планом се дефинишу и васпитне активности родитеља са дететом, динамика и начин сарадње родитеља са установом као и активности установе усмерене на јачање родитељских вештина.
Примери разврставања различитих облика насиља према нивоима вршњачког насиља:
За први ниво вршњачког насиља:
– облици физичког насиља су: ударање чврга, гурање, штипање, гребање, гађање, чупање, уједање, саплитање, шутирање, прљање, уништавање ствари и сл.
– облици психичког насиља су: омаловажавање, оговарање, вређање, ругање, називање погрдним именима, псовање, етикетирањe, имитирање, „прозивање” и сл.
– облици социјалног насиља су: добацивање, подсмевање, искључивање из групе или заједничких активности, фаворизовање на основу различитости, ширење гласина и сл.
– облици сексуалног насиља са сексуалном поруком су: добацивање, псовање, ласцивни коментари, ширење прича, етикетирање, сексуално недвосмислена гестикулација и сл.
– облици насиља злоупотребом информационих технологија, друштвених мрежа и других дигиталних канала комуникације су: узнемиравајуће позивање, слање узнемиравајућих порука смс-ом, ммс-ом или путем аудиовизуелних снимака и сл.
Понављање поступака класификованих као први ниво насиља, сматрају се другим нивоом.
За други ниво вршњачког насиља:
– облици физичког насиља су: шамарање, ударање, гажење, цепање одела, „шутке”, затварање, пљување, отимање и уништавање имовине, измицање столице, чупање за уши и косу и сл.
– облици психичког насиља су: уцењивање, претње, неправедно кажњавање, забрана комуницирања, искључивање, манипулисање и сл.
– облици социјалног насиља су: сплеткарење, ускраћивање пажње од стране групе (игнорисање), неукључивање, неприхватање, манипулисање, искоришћавање и сл.
– облици сексуалног насиља су: сексуално додиривање, показивање порнографског материјала, показивање интимних делова тела, свлачење и сл.
– облици насиља злоупотребом информационих технологија, друштвених мрежа и других дигиталних канала комуникације су: оглашавање, снимање и слање видео записа, злоупотреба друштвених мрежа, блогова, форумa и четовања у циљу вређања, исмевања и подстицање угрожавања достојанства личности снимање камером појединаца против њихове воље, снимање камером насилних сцена, дистрибуирање снимака и сл.
За трећи ниво вршњачког насиља:
– облици физичког насиља су: туча, дављење, бацање, проузроковање опекотина и других повреда, ускраћивање хране и сна, излагање ниским температурама, напад оружјем и сл.
– облици психичког насиља су: застрашивање, уцењивање уз озбиљну претњу, изнуђивање новца или ствари, ограничавање кретања, навођење на коришћење наркотичких средстава и психоактивних супстанци, укључивање у деструктивне групе и организације и сл.
– облици социјалног насиља су: претње, изолација, малтретирање групе према појединцу или групи, организовање затворених група (кланова) које има за последицу повређивање других и сл.
– облици сексуалног насиља: завођење ученика од стране запослених, злоупотреба ауторитета, поверења, или утицаја над дететом/учеником подвођење, навођење, изнуђивање и принуда на сексуални чин, силовање, инцест и сл.
– облици насиља злоупотребом информационих технологија, друштвених мрежа и других дигиталних канала комуникације су: злоупотреба друштвених мрежа, блогова, форумa и четовања у циљу слања претњи и угрожавања сигурности, снимање камером насилних сцена, дистрибуирање снимака и слика, снимање насилних сцена, дистрибуирање снимака и слика, дечија порнографија и сл.
Насилно понашање са трећег нивоа може да буде третирано као тежа повреда обавеза и као повреда забране утврђене законом, у зависности од околности (последице, интензитет, учесталост, учесници, време, место, начин и др.), што процењују тим за заштиту и директор.
У дому ученика понављање лакших повреда обавеза третира се као тежа повреда обавеза у складу са законом којим је уређен ученички и студентски стандард.
У дому ученика васпитно-дисциплински поступак се води у складу са законом којим је уређен ученички и студентски стандард.

4.2. Интервенција према нивоима насиља, злостављања и занемаривања

Ниво насиља и злостављања условљава и предузимање одређених интервентних мера и активности.
На првом нивоу, који по правилу процењује одељењски старешина, односно васпитач у дому ученика, активности предузима самостално одељењски старешина, наставник, односно васпитач, у сарадњи са родитељем, у смислу појачаног васпитног рада са васпитном групом, одељењском заједницом, групом ученика и индивидуално. одељењски старешина може консултовати и психолога/педагога школе за подршку по потреби.
Изузетно, ако се насилно понашање понавља, ако појачани васпитни рад није био делотворан, ако су последице теже, ако је у питању насиље и злостављање од стране групе према појединцу или ако исто дете и ученик трпи поновљено насиље и злостављање одељенски старешина укључује тим за заштиту. Tим за заштиту у складу са информацијама процењује ниво и предузима даље активности.
На другом нивоу, по правилу, активности предузима одељењски старешина, односно васпитач у дому ученика, у сарадњи са тимом за заштиту и обавезно учешће родитеља ученика, у смислу појачаног васпитног рада, као и могућност предлагања покретања васпитно-дисциплинског поступка.
На трећем нивоу, по правилу, активности предузима директор са тимом за заштиту, уз обавезно укључивање родитеља и надлежних органа и организација (центар за социјални рад, здравствена служба, полиција, јавно тужилаштво и друге надлежне организације). На трећем нивоу обавезно се покреће васпитно-дисциплински поступак.
Тим за заштиту процењује да ли је неопходно да се током трајања васпитно-дисциплинског поступка ученик удаљује из процеса непосредног образовно-васпитног рада и осталих облика образовно-васпитног рада најкраће пет радних дана, а најдуже до окончања васпитно-дисциплинског поступка, уважавајући ризике, досадашње понашање ученика и изречене мере, последице и околности ситуације, безбедност, узраст и развојне карактеристике детета и сл.
Осим наведеног, тим за заштиту процењује да ли је неопходно да ученик буде удаљен из процеса непосредног и осталих облика образовно васпитног рада и приликом покретања васпитно-дисциплинског поступка за учињене теже повреде обавезе ученика које се односе на поседовање, подстрекавање, помагање, давање другом ученику и употребу психоактивних супстанци, односно алкохола, дрога и никотинских производа, као и уношење у школу оружја, пиротехничког средства или другог предмета којим може да угрози или повреди друго лице.
Улога тима за заштиту је да прикупи чињенице од значаја за поступање и квалификовање теже повреде обавеза ученика.
Процена тима за заштиту чини саставни део решења којим се ученик удаљује из процеса непосредног образовно-васпитног рада.
О удаљењу ученика, школа, поред родитеља, обавештава и надлежни центар за социјални рад у циљу заједничког деловања и израде плана појачаног васпитног рада за ученика, током трајања васпитно-дисциплинског поступка, односно мере непосредног удаљавања.
У случају удаљавања из процеса непосредног образовно-васпитног рада и осталих облика образовно-васпитног рада установа, заједно са родитељима и центром за социјални рад, реализује појачан васпитни рад. Током удаљења ученика, школа је у обавези да на иницијативу ученика, родитеља, достави потребне наставне материјале како би се обезбедио континуитет у праћењу наставног процеса ученика.
У случају неукључивања, односно непоступања по поновном обраћању надлежном центру за социјални рад, установа обавештава министарство надлежно за надзор над радом центара.
Приликом реализације активности, у оквиру плана појачаног васпитног рада, родитељ је одговоран за редовно учешће детета у планираним активностима плана појачаног васпитног рада.
Након повратка у школу, са учеником се наставља појачан васпитни рад и праћење, у складу са планом.
Ученици старости до 14 година нису кривично и прекршајно одговорни, те се према њима не може покренути кривични, нити прекршајни поступак за извршено насиље, већ се према њима искључиво примењују активности из надлежности образовно-васпитног система, здравственог и система социјалне заштите. У ситуацијама када је реч о ученицима изнад 14 година обавештава се јавни тужилац за малолетнике и полиција, а предузимају се и активности из надлежности образовно-васпитног система, здравственог и система социјалне заштите.
Уколико присуство родитеља у току вођења васпитно-дисциплинског поступка и реализације појачаног васпитног рада није у најбољем интересу ученика, тј. може да му штети, угрози његову безбедност или омета поступак у установи, директор обавештава центар за социјални рад, односно полицију или јавног тужиоца.
На овом нивоу обавезан је појачан васпитни рад који је у интензитету примерен потребама ученика, као и покретање васпитно-дисциплинског поступка и изрицање мере, у складу са законом. Ако су у пружању подршке ученику укључени представници из спољашње мреже заштите, установа остварује сарадњу са њима у циљу усклађивања активности у пружању адекватне подршке.
Када се насиље између ученика догоди ван простора установе, односно другог простора у коме установа остварује образовно-васпитни рад, односно васпитни рад по добијању сазнања од представника спољашње мреже заштите, тим за заштиту се састаје, анализира ситуацију у складу са доступним информацијама, уз могућност процене нивоа насиља. Сходно утврђеним чињеницама тим за заштиту предлаже одељењском старешини, односно васпитачу у дому ученика израду плана појачаног васпитног за ученика узимајући у обзир следеће: последице догађаја по учеснике, претходно понашање ученика у установи и континуитет ризичног понашања ученика.
За ученика који је претрпео насиље ван просторија школа, односно другог простора у коме школа остварује образовно-васпитно рад, тим за заштиту предлаже одељењском старешини израду плана заштите од насиља, а према процени и укључивање представника спољашње мреже заштите.
У план појачаног васпитног рада установа обавезно укључује родитеље ученика и представнике спољашње мреже заштите ради који су укључени у пружање подршке ученику и породици.
У ситуацији када родитељ не сарађује са установом, а долази до поновљеног насиља ученика установа обавештава надлежни центар за социјални рад и примењује мере у складу са законом у односу на одговорност родитеља.
Установа документује недостатак сарадње са родитељима и то кроз: евиденцију о позивима на састанак, евиденцију о реализацији и учешћу родитеља у плановима заштите и плановима појачаног васпитног рада за ученике и др.
Када дете предшколског узраста испољава агресивно понашање које је део развојне фазе или последица сметње у развоју детета васпитач у сарадњи са тимом за заштиту планира мере подршке уз обавезно укључивање родитеља. Тим за заштиту процењује да ли је потребно укључивање других институција за подршку детету и породици (центра за социјални рад, здравствене службе и др.).
Када је ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом учесник ситуације насиља неопходна је сарадња тима за заштиту и тима за инклузивно образовање у циљу израде плана појачаног васпитног рада. Имајући у виду здравствено стање ученика, односно развојну сметњу, предузимају се даље мере и активности у сарадњи са родитељима и представницима из здравствене и социјалне заштите, у складу са проценом потреба за подршком.
Када родитељ чини насиље, злостављање или занемаривање детета и када његово укључивање у поступак није у најбољем интересу детета установа обавезно укључује надлежни центар за социјални рад.
Ако постоји сумња или сазнање о насиљу, злостављању и занемаривању детета и ученика у породици, директор без одлагања обавештава надлежно јавно тужилаштво, полицију и центар за социјални рад који предузимају даље мере у складу са законом.
Уколико постоји сумња или сазнање да је ученик укључен у промовисање, заговарање и подржавање идеолошки мотивисаног насиља, односно у насилни екстремизам, директор школе сазива тим за заштиту који разматра ситуацију и на основу прикупљених информација одлучује о даљем поступању унутар школе и обавештава родитеља и надлежно јавно тужилаштво.
Уколико постоји сумња или сазнање да је дете, односно ученик укључен у било који облик трговине људима, након примене листе индикатора за прелиминарну идентификацију ученика који су потенцијалне жртаве трговине, директор у складу са датим смерницама у листи индикатора, обавештава центар за заштиту жртава трговине људима, надлежни центар за социјални рад и надлежну организациону јединицу полиције.
Увек када је запослени починилац насиља, злостављања и занемаривања према детету и ученику у установи, директор предузима мере према запосленом, у складу са законом, а према детету и ученику мере за заштиту и подршку (план заштите од насиља) на основу Правилника о протоколу. Када родитељ пријави директору непримерено понашање запосленог према његовом детету, директор поступа у складу са законом.
Уколико постоји сумња да је починилац насиља, злостављања и занемаривања треће лице према детету и ученику, директор је обавезан да истовремено обавести родитеља детета које је изложено насиљу, злостављању и занемаривању, надлежни центар за социјални рад полицију и надлежно јавно тужилаштво.
Када се насиље и злостављање дешава у установи између одраслих лица (запослени – запослени; запослени – родитељ; запослени, родитељ – треће лице), директор предузима мере, у складу са законом.
У свим ситуацијама када се непосредно дешава насиље или постоји оправдан разлог да се сумња да ће доћи до насиља услед непредузимања хитних мера заштите, без обзира на узраст учесника ситуације насиља, установа одмах обавештава полицију ради спречавања даљег вршења насиља и обезбеђивања помоћи и заштите.
У поступку заштите детета и ученика од насиља, злостављања и занемаривања установа је дужна да: поступак води ефикасно и економично; обезбеди заштиту и поверљивост података до којих дође пре и у току поступка; да дете, односно ученика не излаже поновном и непотребном давању изјава.
4.3. Заштита запослених

Установа је дужна да поступа увек када постоји сумња или сазнање да запослени трпи насиље од стране ученика, родитеља или трећег лица у установи или за време организовања активности установе.
Процењивање насиља, злостављања и занемаривања по нивоима не односи се на запослене, већ само на вршњачко насиље.
Када је ученик починилац насиља према запосленом, директор је дужан да одмах обавести родитеља и центар за социјални рад; да покрене васпитно-дисциплински поступак и да изрекне васпитно-дисциплинску меру, у складу са законом за ученике старости до 14 година, а за ученике изнад 14 година, осим наведених активности и да обавести надлежно јавно јавно тужилаштво и полицију.
У случају повреде части, угледа и достојанства запосленог од стране ученика примењују се мере и активности прописане за трећи ниво вршњачког насиља.
Када је ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом починилац насиља према запосленом, неопходно је да директор у сарадњи са тимом за заштиту и тимом за инклузивно образовање утврди да ли је испољено (агресивно) понашање ученика последица здравственог стања, односно развојне сметње и у складу са тим се предузимају даље мере и активности, односно процењују кога је потребно укључити од спољашње мреже заштите (стручњаци из здравственог система, социјалне заштите и др.).
Када је родитељ или треће лице починилац насиља према запосленом или запослени према запосленом, директор је дужан да таква сазнања пријави полицији и надлежном јавном тужилаштву, а када је родитељ починилац насиља да обавести и надлежни центар за социјални рад, у року прописаним Законом.
Уколико установа има сазнање да родитељ или треће лице на друштвеним мрежама омаловажава, вређа, прети или позива на насиље према запосленом, а у вези са професионалном улогом запосленог, установа је дужна да о томе обавести надлежно јавно тужилаштво, у року прописаном Законом.
Када су ученици сведоци насиља из става 3. ове тачке, тим за заштиту израђује план заштите за ученике.
Када запослени изврши насиље над запосленим директор поступа у складу са законом.

4.4. Редослед поступања

Редослед поступања у интервенцији:
1) Проверавање сумње или откривање насиља, злостављања и занемаривања обавља се прикупљањем информација – директно или индиректно.
Прикупљање информација има за циљ утврђивање релевантних чињеница на основу којих се потврђује или одбацује сумња на насиље, злостављање и занемаривање. Током прикупљања информација поштују се принципи утврђени Конвенцијом и правила која се примењују у поступцима у којима учествује малолетно лице – дете и ученик.
Прикупљање информација о насиљу, злостављању и занемаривању обавља, по правилу, одељењски старешна, стручни сарадник, односно друго задужено лице у установи наставник, васпитач или члан тима за заштиту, од свих учесника, непосредно по сазнању или сумњи о догађају. Начин прикупљања информација одређује се у складу са специфичностима ситуације и проценом установе (непосредан разговор/усменим путем, писаним путем, анонимна анкета и сл). Прикупљене информације немају значај изјаве која се даје у току васпитно-дисциплинског поступка.
Установа проверава сваку информацију о могућем насиљу, злостављању и занемаривању и врши преглед видео записа уколико установа има електронски надзор над простором.
Изјава од малолетних ученика која се узима у току васпитно-дисциплинског поступка, узима се у присуству родитеља, а у складу са одредбама закона који уређује основе система образовања и васпитања, а којима је прописан васпитно-дисциплински поступак у установи.
У случају сумње појачава се васпитни рад и прати понашање учесника. Када се потврди сумња, директор и тим за заштиту предузимају мере и активности за извршено насиље, злостављање и занемаривање.
2) Заустављање насиља и злостављања и смиривање учесника је обавеза свих запослених у установи, а нарочито најближег присутног запосленог и дежурног наставника, односно васпитача да одлучно прекине све активности, раздвоји и смири учеснике у акту насиља. У случају да запослени процени да је сукоб високо ризичан и да не може сам да га заустави, одмах ће тражити помоћ.
3) Обавештавање родитеља и предузимање хитних акција по потреби (пружање прве помоћи, обезбеђивање лекарске помоћи, обавештавање полиције и центра за социјални рад) обавља се одмах након заустављања насиља и злостављања. Уколико родитељ није доступан или његово обавештавање није у најбољем интересу детета и ученика, установа одмах обавештава центар за социјални рад.
4) Консултације у установи се врше ради: разјашњавања околности, анализирања чињеница на што објективнији начин, процене нивоа насиља и злостављања, нивоа ризика и предузимања одговарајућих мера и активности, избегавања конфузије и спречавања некоординисане акције, односно ради успостављања и развијања усклађеног, уједначеног и ефикасног поступања. У консултације у установи укључују се: одељењски старешина, дежурни наставник, васпитач, психолог, педагог, тим за заштиту, директор, ученички парламент.
Уколико у току консултација у установи директор и тим за заштиту, услед сложених околности не могу са сигурношћу да процене ниво насиља, злостављања и занемаривања, као и да одреде мере и активности, у консултације укључују надлежне органе и друге организације и службе: министарство надлежно за послове образовања и васпитања (у даљем тексту: Министарство) – надлежну школску управу, центар за социјални рад, полицију, правосудне органе, здравствену службу, а по потреби одељење надлежно за послове ученичког и студентског стандарда.
5) Мере и активности предузимају се за све облике и нивое насиља и злостављања.
План заштите од насиља за ученика се сачињава за конкретну ситуацију другог и трећег нивоа за ученике који су претрпели насиље или били сведоци насиља и злостављања.
План појачаног васпитног рада за ученика се сачињава за конкретну ситуацију другог и трећег нивоа насиља за ученике који су извршили насиље, подстрекивали на насиље или пасивно подржавали насилну ситуацију.
План заштите од насиља и план појачаног васпитног рада може да се сачине и за цело одељење, односно васпитну групу.
Активности у оквиру плана заштите од насиља ученика, као и плана појачаног васпитног рада, треба да буду конкретне и специфичне и да се кроз активности препознаје какву промену желимо да постигнемо кроз њихову реализацију.
План заштите од насиља, односно план појачаног васпитног рада зависе од: врсте и тежине насилног понашања, последица насиља по појединца и колектив, броја учесника и сл. Мере и активности се планирају на основу сагледавања карактеристика детета/ученика, потреба за подршком и уз учешће детета/ученика и родитеља, осим када се ради о насиљу у породици, када је нужно укључити надлежни центар за социјални рад.
План заштите од насиља за ученика, односно план појачаног васпитног рада за ученика садржи: активности којима се даје подршка учесницима насилне ситуације, активности усмерене на промену понашања – појачан васпитни рад, рад са родитељем, рад са одељењском заједницом, укључивање ученичког парламента и савета родитеља, а по потреби и органа управљања; носиоце тих активности, временску динамику; начине којима ће се обезбедити поновно укључивање свих учесника насиља, злостављања и занемаривања у ширу друштвену заједницу. Мере и активности треба да буду предузете уз учешће детета и ученика и да буду у складу са његовим развојним могућностима. Када тим за заштиту процени да постоји потреба да се, осим појачаног васпитног рада или васпитног рада који у интензитету одговара потребама детета, односно ученика, прилагоди и образовни рад, предложиће тиму за пружање додатне подршке ученицима израду индивидуалног образовног плана.
План заштите од насиља, као и план појачаног васпитног рада за ученика сачињава тим за заштиту заједно са одељенским старешином, односно васпитачем, психологом, педагогом, секретаром, директором и родитељем, а по потреби и са другим надлежним организацијама и службама. За ученика који се образује у складу са чланом 76. став 6. тач. 1) и 2) Закона о основама система образовања и васпитања у израду плана заштите се укључује Тим за инклузивно образовање. У припрему плана заштите од насиља, односно/плана појачаног васпитног рада и реализације, када год је могуће, установа ће укључити представнике одељенске заједнице, односно групе, ученичког парламента, као и децу, односно ученике – учеснике у насиљу и злостављању.
План заштите од насиља, као и план појачаног васпитног рада за ученика садрже и информације о мерама и активностима које установа предузима самостално, у сарадњи са другим надлежним организацијама и службама и када друге надлежне организације и службе спроводе активности самостално. Када су у мере и активности укључене друге организације и службе из спољашње мреже заштите, одређују се задаци, одговорна лица, динамика и начини међусобног извештавања.
Установа је у обавези да у изради плана заштите од насиља ученика, као и плана појчаног васпитног рада укључи родитеља и да прецизира активности које родитељ предузима у васпитном раду са учеником, као и активности које спроводи установа у пружању подршке оснаживању родитељских компетенција. Уколико родитељ одбија да учествује у планирању и реализацији активности из плана заштите од насиља ученика, односно плана појачаног васпитног рада установа обавештава надлежни центар за социјални рад, а установа наставља да реализује предвиђене активности.
План заштите од насиља, односно план појачаног васпитног рада за ученика треба да садржи и евалуацију тог плана.
Препорука је да се план евалуира на две недеље и да се по потреби ревидирају активности.
За трећи ниво насиља и злостављања директор установе подноси пријаву надлежним органима, организацијама и службама и обавештава Министарство, односно надлежну школску управу, у року од 24 сата од момента сазнања, путем дигиталне националне платформе „Чувам те” (у даљем тексту: Национална платформа) са првим информацијама о догађају и предузетим активностима, а у року од 48 сати од момента сазнања са допуном информацијама и закључцима са састанка тима за заштиту. Такође, установа путем Националне платформе ажурира информације о поступању до затварања предмета, односно предузимања свих потребних мера и њихове евалуације.
Путем Националне платформе, установе обавештавају друге надлежне институције из спољашње мреже заштите (систем социјалне и здравствене заштите, полиција и јавно тужилаштво), у складу са прописаним процедурама.
Поред наведеног, установе су у обавези да поступају по добијању пријава насиља које су им упућене путем националне платформе, а у складу са прописаним процедурама поступања у ситуацијама сумње или сазнања о ситуацијама насиља.
Уколико ученици бораве у дому, обавештава се и организациона јединица Министарства која је надлежна за послове ученичког и студентског стандарда, изузев за ученике средње школе основане за потребе унутрашњих послова, када је о свим облицима и нивоима насиља директор дужан да обавести Министарство унутрашњих послова – организациону јединицу надлежну за послове обуке. Пре пријаве обавља се разговор са родитељима, осим ако тим за заштиту процени да тиме може да буде угрожен најбољи интерес детета и ученика, о чему обавештава полицију или надлежног јавног тужиоца и надлежни центар за социјални рад.
Уколико је комуникација са медијима неопходна, одговоран је директор, осим ако је директор учесник насиља, злостављања или занемаривања. У том случају комуникацију са медијима остварује председник органа управљања.
Установа је дужна да обавести надлежну школску управу, односно министартсво пре давања изјаве медијима о конкретној ситуацији насиља која се догодила.
Ако се утврди одговорност директора за непредузимање или неблаговремено предузимање одговарајућих мера, прописаних овим правилником, у случајевима повреде забране насиља, злостављања и занемаривања у складу са законом који уређује основе система образовања и васпитања стичу се услови за престанак дужности директора.
6) Ефекте предузетих мера и активности прати установа (одељењски старешина, васпитач, тим за заштиту, психолог и педагог) ради провере успешности, даљег планирања заштите и других активности установе. Установа прати понашање детета и ученика које је трпело и које је извршило насиље и злостављање, али и деце и ученика који су индиректно били укључени (сведоци).
Установа прати и укљученост родитеља и других надлежних органа, организација и служби. Ефекте предузетих мера прате и надлежне службе Министарства.

5. ПОСТУПАЊЕ УСТАНОВЕ У ОДГОВОРУ НА КРИЗНИ ДОГАЂАЈ

Сврха овог правилника је уређивање и начина поступања у реаговању на кризни догађај, јачање отпорности установа, обезбеђивање ефикасне реакције у пружању заштите деци, односно ученицима и запосленима који су били изложени кризном догађају на индиректан или директан начин, као и начина и активности установе за повратак у редован начин рада.

5.1. Јачање отпорности установа за ефикасно реаговање на кризне догађаје
Установа је у обавези да континуирано унапређује процедуре поступања ради ефикасног деловања у сврху отклањања или свођења на минимум последица које је кризни догађај изазвао по организацију рада и функционисање установе, као и по физичко и ментално здравље појединца.
Јачање отпорности установе заснива се на следећим принципима:
1) Континуитет
Подстицање приправности и обезбеђивање континуираног пружања квалитетног образовања и васпитања, подизање свести, планирање и припрема за реаговање у кризним догађајима.
2) Сарадња
Интерсекторска повезаност и заједничко деловање у ванредним ситуацијама, с обзиром на врсту кризе.
3) Доступност
Омогућавање брзог приступа доступним ресурсима како би установа обезбедила континуитет и право на квалитетно образовање и васпитање у време кризног догађаја.
4) Ефикасност
Обезбеђивање да установа активно предузима правовремене и адекватне кораке у реаговању на кризни догађај.
Установа формира тим за кризне догађаје у оквиру тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, као његов обавезни део.
Тим за кризне догађаје формира се у циљу ефикасног поступања установе у кризним догађајима. Програм поступања установе у кризним догађајима израђује се као обавезни и саставни део програма заштите од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, а који је саставни део школског, односно предшколског и програма васпитног рада у домовима ученика. На основу програма израђује се план рада тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, који је саставни део годишњег плана рада установе.
Програм рада сачињава се на основу специфичности установе и садржи:
– процену снага, капацитета и специфичности установе да се суочи са различитим потенцијалним кризним догађајима;
– на основу процењених снага, капацитета и специфичности установе, део програма се односи на план поступања у ситуацијама кризе, који подразумева предвиђена безбедна места унутар и изван установе у зависности од кризног догађаја, дефинисан начин алармирања, односно оглашавања и информисања у установи у зависности од врсте кризног догађаја (нпр. претња оружаним нападом, терористичким напад, дојава о експлозивној направи, талачка криза, пожар и сл.), у складу са евакуационим планом установе. Део плана поступања у ситуацијама кризе, неопходно је да садржи и план распореда просторија, као и начина означавања свих просторија у установама (ходника, учионица, кабинета и других просторија, са унутрашње и спољашње стране);
– део који се односи на стручно усавршавање запослених ради јачања компетенција за пружање психосоцијалне подршке, за реализацију плана евакуације и друге обуке које могу допринети ефикасном реаговању установе у различитим кризним ситуацијама;
– део који се односи на унапређивање безбедносне културе деце, односно ученика и запослених;
– начин реаговања – кораке у поступању установе када се догоди кризни догађај;
– начине укључивања и сарадње са породицом ради заједничког деловања на јачању отпорности установе;
– начине праћења, евалуацију и извештавања о реализацији програма.
Директор установе руководи тимом за кризне догађаје у складу са општим актом и годишњим планом рада.
Чланови тима за кризне догађаје могу бити чланови тима за заштиту, као и други одговарајући запослени, представници родитеља и представници спољашње мреже заштите.
Обавезни чланови тима за кризне догађаје су: кординатор тима за заштиту, представник родитеља, стручни сарадник и одговорајући наставници, односно васпитачи и други запослени из установе, а који могу бити и чланови тима за заштиту.
Тим за кризне догађаје у дому ученика средњих школа и у школи са домом ученика, у свој састав, поред наведених чланова, обавезно укључује и кординатора васпитне службе.
Број чланова и састав тима за кризне догађаје одређује директор, а у складу са специфичностима установе (врста и величина установе, организација рада и остало).
Директор доноси решење којим се дефинише улога чланова тима за кризне догађаје, односно одређује чланове тима који ће обављати послове и активности које се односе на координацију, пружање психосоцијалне пордршке и информисање.
Координација обухвата активности – планирања, организације, координације и сарадње са спољном заштитном мрежом, праћења и евалуације.
Психосоцијална подршка обухвата активности – праћења реаговања, процена потреба за психосоцијалном подршком, пружање индивидуалне и групне подршке, процена потребе за укључивањем мобилног тима и уколико до тога дође, сарадња са мобилним тимом.
Информисање обухвата активности – прикупљања, проверавања, селекције, дистрибуције информација, као и припреме саопштења.

5.2. Поступање установе када се деси кризни догађај

Када установа има сазнање да се догодио кризни догађај одмах, а најкасније у року од 24 сата, активира се тим за кризне догађаје, који има следеће задатке:
– прикупљање података, процена потреба и обавештавање надлежних органа;
– успостављање сарадње са спољашњом мрежом заштите;
– сарадња и заједничко деловање са мобилним тимом за кризне интервенције;
– благовремено информисање деце/ученика, родитеља, запослених и медија о догађају;
– психосоцијална подршка деци, ученицима и запосленима;
– израда и реализација плана рада установе у измењеним условима и стабилизација рада у установи;
– организација евентуалних комеморативних активности;
– праћење реализације планова и евалуација;
– вођење документације и извештавање и
– други послови који могу бити од значаја у ситуацијама када се деси кризни догађај.

Поступање установе:
Прикупљање података, процена потреба и обавештавање надлежних органа Тим прикупља информације о догађају (опис догађаја, место и време када се десио догађај), ко је све погођен кризним догађајем и каква му је помоћ потребна, где се налази и у каквом је стању, као и о томе шта је већ урађено поводом тога у установи.
У зависности од врсте/облика кризног догађаја, наредни корак подразумева хитно обавештавање полиције, хитне помоћи, ватрогасне службе, као и других евентуално потребних органа/служби. Неопходно је да запослени у установи поступају у складу са планом поступањa у ситуацијама кризе и у зависности од врсте кризног догађаја, и у складу са планом евакуације.
Тим за кризне догађаје благовремено информише Министарство просвете, односно надлежну школску управу о догађају, као и предузетим активностима.
Успостављање сарадње са спољашњом мрежом заштите (социјална и здравствена заштита, полиција, јавно тужилаштво, јединица локалне самоуправе, мобилни тим). На основу прикупљених података, уз обавезу хитног обавештавања спољашње мреже заштите, установа врши процену да ли може да поступа самостално или јој је потребна помоћ и подршка представника спољашње мреже заштите, са којом израђује јединствен план деловања, начин рада и извештавања.
У зависности од облика/врсте и степена интензитета кризног догађаја установа процењује кога укључује од спољашње мреже заштите.
Сарадња и заједничко деловање са мобилним тимом за кризне интервенције Уколико кризни догађај као последицу има најмање троје или више повређених или настрадалих лица, директор је у обавези да одмах по сазнању обавестити Министарство просвете како би се ангажовао интерсекторски мобилни тим за кризне ситуације, који је формиран у складу са Протоколом о поступању приликом суочавања друштва са кризним ситуацијама у оквиру Радне групе Владе Републике Србије ради пружања неопходне подршке.
У ситуацијама када поступа мобилни тим, тим за кризне догађаје установе постаје саставни део мобилног тима. Тим за кризне догађаје установе пружа потребне информације мобилном тиму, учествује у заједничком планирању, организацији и реализацији психосоцијалне подршке. У сарадњи са мобилним тимомом, тим установе врши праћење и идентификовање деце/ученика и запослених којима је потребна помоћ, пружа прву психолошку помоћ као и друге видове подршке.
Благовремено информисање деце/ученика, родитеља, запослених и медија о догађају Директор установе именује особе задужене за припрему званичних информација за родитеље, ученике, запослене и за медије. Обавештења имају сврху континуираног информисања запослених, родитеља и деце/ученика и медија о најновијим, провереним и тачним информацијама до којих је установа дошла, ради планирања одговарајуће подршке и предузимања других потребних мера (сузбијање гласина и ширења панике); упознавање са могућим тешкоћама, ризицима, изазовима и начинима за њихово превазилажење; упознавање са начинима подршке. Саопштење за медије сачињава се у сарадњи са надлежним службама Министарства
Психосоцијална подршка деци, ученицима и запосленима Тим за кризне догађаје прати реаговања ученика, родитеља и запослених, идентификује коме је помоћ потребна и у складу са тим организује пружање психосоцијалне подршке. Приликом пружања психосоцијалне подршке као основна интервенција користи се психолошка прва помоћ.
У зависности од врсте, интензитета и последица кризног догађаја, тим процењује потребу за укључивањем представника из система здравствене заштите у циљу пружања психосоцијалне подршке и/или укључивање интерсекторског мобилног тима за кризне ситуације.
Израда и реализација плана рада установе у измењеним условима и стабилизација рада у установи Тим за кризне догађаје у сарадњи са релевантним тимовима установе израђује план рада по измењеном, прилагођеном плану.
Неопходно је да начин рада установе буде прилагођен последицама кризног догађаја, могућностима и потребама деце/ученика и запослених у погледу реализације свих школских активности непосредно након кризног догађаја.
План рада треба да садржи конкретне активности/мере које установа планира да предузме, носиоце (извршиоце) планираних активности, временску динамику, начин извршења, начини праћења и извештавања.
Приликом прављења плана важно је узети у обзир врсту кризног догађаја, број погођених особа, процену даљих ризика, реакцију локалне заједнице и одговарајуће правне аспекте.
Након кризног догађаја, непходно је да установа предузима активности које ће водити стабилизацији стања у установи – постепени повратак установе на редован начин рада који је био успостављен пре кризног догађаја уз континуирано праћење понашања деце/ученика и запослених у циљу процене ефеката подршке и предузимања даљих мера.
Установа прати реализацију плана и у зависности од тока смиривања кризног догађаја, ревидира план, надопуњује га и коригује.
Организација евентуалних комеморативних активности У случају кризних догађаја са смртним исходом, тим учествује у организацији и планирању адекватних комеморативних активности.
Праћење реализације плана и евалуација Неопходно је праћење реализације плана рада (у оквиру плана рада тима за заштиту) у измењеним условима, евентуалне корекције и допуне плана у зависности од процене степена, броја и последица изазваних кризним догађајем и предузетим корацима.
Вођење документације и извештавање Тим је дужан и да води документацију о спроведеним активностима у вези поступањем у кризној ситуацијом.
Извештај о поступању установе доставља се надлежној школској управи, а када су у питању домови ученика, извештај о поступању се доставља и сектору Министарства надлежном за ученички и студентски стандард, у року од 15 дана од наступања периода стабилизације рада у установи.
Када су жртве кризног догађаја деца са хроничним болестима, деца са сметњама у развоју и инвалидитетом, тим за кризне догађаје након идентификације израђује индивидуализоване планове у сарадњи са родитељима и представницима спољашње мреже заштите.
5.3. Поступање установа након кризног догађаја

Након реализације плана поступања у кризним догађајима, и успостављања стабилног стања у установи тим за кризне догађаје врши евалуацију спроведених активности и сачињава извештај. Евалуација обухвата: анализу ефеката спроведених мера и активности односно реализацију измењеног плана рада, као и пружање прве психолошке помоћи, са посебним освртом на снаге, изазове и препоруке у реаговању на кризни догађај. На основу евалуације плана реаговања у конкретним ситуацијама, установа даље унапређује план поступања установе у кризним ситуацијама.
Уколико је због кризног догађаја дошло до прекида или извођења наставе у измењеним условима, тим за кризне догађаје у сарадњи са педагошким колегијумом израђује посебан план даље реализације образовно-васпитног рада. Израђени план реализације усваја наставничко веће, док школски одбор доноси одлуку, а сагласност на план даје надлежна школска управа.
Извештај о реализацији посебног плана део је годишњег извештаја о реализацији плана заштите од насиља, злостављања и занемаривања.
Тим за кризне догађаје континуирано прати реаговања деце/ученика и запослених и процењује потребу за психосоцијалном подршком у наредном периоду и у сарадњи са спољашњом мрежом заштите израђује план о њеној реализацији.
Тим за кризне догађаје прати реализацију планова, у сарадњи са спољашњом мрежом заштите процењује степен смиривања ситуације и покреће процес договарања са породицама жртава и повређених о начинима обележавања сећања на догађај (обезбеђивање простора, активности сећања, обележавање годишњица и слично).

6. ДОКУМЕНТАЦИЈА, АНАЛИЗА И ИЗВЕШТАВАЊЕ

У спровођењу превентивних и интервентних мера и активности установа:
1) прати остваривање програма заштите установе;
2) евидентира случајеве насиља, злостављања и занемаривања другог и трећег нивоа;
3) прати остваривање конкретних планова заштите другог и трећег нивоа;
4) укључује родитеља у васпитни рад у складу са врстом и нивоом насиља и праћење ефеката предузетих мера и активности;
5) прати остваривање активности друштвено-корисног, односно хуманитарног рада;
6) прати остваривање плана поступања установе у кризним догађајима;
7) евидентира кризне догађаје;
8) анализира стање и извештава.
Одељењски старешина, односно васпитач бележи насиље на првом нивоу; прати и процењује делотворност предузетих мера и активности и евидентира у педагошкој документацији.
О случајевима који захтевају укључивање тима за заштиту (други и трећи ниво) документацију (службене белешке и сви други облици евидентирања података о лицу, догађају, предузетим радњама и др.) води, чува и анализира за потребе установе психолог или педагог, а изузетно, други члан тима за заштиту кога је одредио директор.
О ситуацијама насиља првог и другог нивоа, предузетим мерама и активностима, као и праћењу предузетих активности, школа је у обавези да води евиденцију због потребе кварталних извештаја и користећи Националну платформу „Чувам те”. За унос података на националној платформи су задужени запослени у школи које је директор овластио за приступ националној платформи.
Тим за заштиту подноси извештај о реализацији превентивних и интервентних активности два пута годишње. Директор извештава орган управљања, савет родитеља и ученички парламент.

6.1. Извештај о реализацији плана заштите од насиља, злостављања и занемаривања
Извештај о реализацији плана заштите од насиља је саставни део годишњег извештаја о раду установе и доставља се Министарству, односно надлежној школској управи.
Извештај садржи, нарочито: учесталост инцидентних ситуација и број пријава; заступљеност различитих облика и нивоа насиља, злостављања и занемаривања; број повреда; учесталост и број васпитно-дисциплинских поступака против ученика и дисциплинских поступака против запослених; број и ефекте оперативних планова заштите; остварене обуке у превенцији насиља, злостављања и занемаривања и потребе даљег стручног усавршавања; број и ефекте акција које промовишу сарадњу, разумевање и помоћ вршњака; број реализованих активности друштвено-корисног, односно хуманитарног рада, број кризних догађаја и евалуација плана поступања установе у кризном догађају; остварене обуке у циљу ефикасног реаговања установе у кризним ситуацијама, степен и квалитет укључености родитеља у живот и рад установе и друге параметре.
Директор одлучује о дозволи приступа документацији и подацима у поступку заштите детета и ученика, осим ако је на основу закона, а на захтев суда, односно другог надлежног органа обавезан да их достави. Коришћење документације у јавне сврхе и руковање подацима мора бити у складу са законом.
На основу анализа стања, праћења насиља, злостављања и занемаривања, вредновања квалитета и ефикасности предузетих мера и активности у области превенције и интервенције, установа дефинише даљу политику заштите деце и ученика од насиља, злостављања и занем

18.02. 2024.

„ЛОВ НА НАСТАВНИЧКЕ ВЕШТИЦЕ“: ЗАШТО ЈЕ НОВИ ПРАВИЛНИК О ОЦЕЊИВАЊУ ИЗАЗВАО РЕВОЛТ МЕЂУ ПРОСВЕТАРИМА

Categories: Актуелно, Новости|

НИН Сара Новаков

Нови правилник о оцењивању ученика, који је подразумева да половина родитеља ученика у одељењу може да покрене процедуру процене рада наставника, је „могућност организоване хајке на поједине наставнике, док ће индивидуални проблеми ученика остати нерешени“, оценио је Актив педагога и психолога запослених у школама.
Ова одредба, која омогућава родитељима да затраже проверу ако сматрају да „одређени наставник наставу и друге облике образовно-васпитног рада, вредновање, праћење, проверавање и оцењивање ученика не спроводи у складу са законом и правилником“, изазвала је велико незадовољство међу просветним радницима. Толико да су многи овакав потез Министарства просвете назвали понижавањем, деградирањем и у знак протеста почели да позивају да „родитељи оцењују ђаке и прегледају контролне“. Наиме, у другој одредби истог правилника предвиђено је и да се кратки петнаестоминутни тестови, уколико више од половине ученика на њима добије јединицу, свима који нису добили задовољавајућу оцену они пониште. И не само њима, већ би у том случају и други незадовољним оценом била остављена могућност да је пониште.

„Све је урађено да наставник буде доведен на стуб срама“
Јасминка Марић из гранског синдиката просвете УГС Независност, каже за НИН да ће овакав вид евалуације наставника послужити као средство за непоштовање или за угрожавање њиховог статуса.

„То што је родитељима, који можда нису довољно стручни у образовном делу, дато право да уложе приговор, може да представља велики проблем код оцењивања. Могуће је да родитељи не поседују довољно знања и разумевања о образовном садржају неке оцене или како се она даје, па затраже да се она обори, али и да на тај начин изразе незадовољство или критику. У таквим ситуацијама овакав процес би заиста могао да се посматра као лов на вештице“, каже Јасминка Марић.

Она додаје да и са досадашњим прописима родитељи имају могућност да све потребне информације добију у школи.

„Све ово је урађено како би наставник био доведен на стуб срама. Просто могу да се провлаче жеље пар родитеља, да то поприми и већи опсег, да ли је у питању политички, да ли лоша намера. Не видимо ништа добро у свему томе“, наводи она.
Марић објашњава да је тај лов на наставничке вештице заправо у циљу како би „неко био крив“.
Нереалне амбиције родитеља
„Имамо доста амбициозне родитеље који би желели да њихове дете буде свемогуће. Да досеже можда све њихове неостварене снове, жеље и да их родитељи остваре преко деце. Међутим могућности деце нису увек такве да могу да досегну до жеље родитеља“, каже Марић.
Она истиче да живимо у „времену тоталног суноврата“ и то целог друштва.
„Родитељи просто немају довољно времена за своју децу, немају времена да се баве образовањем, васпитањем. Школа, колико је у могућности, покушава да делује на то. Међутим, јурњава за новцем, за неким другим вредностима, не дозвољава да се створи ближа веза између родитеља и деце у мери у којој би то требало. И у том контексту је најлакше окривити другога“, каже Марић и указује да је тај други – наставник, „први који је одговоран“.
„Родитељи тако покушавају да оправдају своју кривицу, јер ако ученик види да се родитељ труди, да критикује наставника, да може да му на неки начин и стави до знања да према његовом детету не сме да се тако понаша, дете то све мери, прати. Какво друштво ми онда стварамо, ако јавно пред дететом коментаришемо шта радимо, како радимо, како се опходимо према наставнику, заиста један суноврат образовања“, објашњава Марић.
Могућност организоване хајке
Независни синдикат просветних радника Србије (НСПРС) затражио је да се нови Правилник о оцењивању у основној школи стави ван снаге у делу који предвиђа да је за подношење пријаве против наставника потребна сагласност више од половине родитеља једног одељења.

„Такав правилник дестимулише родитеље да евентуалне проблеме решавају путем комуникације с наставницима и упућује их на прављење групе за притисак на наставно особље. У пракси то значи могућност организоване хајке на поједине наставнике, док ће индивидуални проблеми ученика остати нерешени. Објективно постојање и величину проблема у наставном процесу не одређује број незадовољних родитеља па то не може бити ни критеријум за покретање поступка утврђивања евентуалне одговорности наставника“, саопштено је из НСПРС.

Са друге стране, министарка просвете Славица Ђукић Дејановић рекла је да нови правилник није „никаква казна за наставнике“ и објаснила да је он донет у склопу усклађивања са изменама Закона о основама система образовања и васпитања из новембра.

„Заједништво родитеља и наставника је тенденција која треба да буде схваћена као добронамерна“, рекла је она гостујући на Блиц ТВ

Када је у питању могућност да 50 одсто родитеља једног одељења тражи преиспитавње рада наставника, Ђукић-Дејановић каже да је то у циљу „избегавања индивидуалних комуникација незадовољних родитеља“ са просветним радницима.
„Овим подзаконским актом смо направили једну процедуру како се поступа у том случају. Родитељи се у писаној форми обраћају одељењском старешини. Одељењски старешина захтев родитеља прослеђује стручном већу које чине наставници из одређене области. Стручно веће се изјашњава да ли је по њиховој оцени тај захтев родитеља основан или неоснован и оног момента кад добије тај захтев, обавештава остале родитеље, децу, пре свега директора и доноси свој став о предлогу родитеља“, објаснила је министарка.
Она каже да тај став може бити позитиван или негативан у односу на захтев родитеља, на основу чега се процењује да ли је потребно предузети даље кораке. Ђукић-Дејановић сматра да у оваквој одредби и процедури нема ништа понижавајуће и увредљиво за просветне раднике, како мисле многи просветари, нити се ради о додатном притиску.
Из Министарства наводе и да су подзаконска акта израђена у сталним консултацијама и сарадњи са надлежним институцијама и представницима школа, заједница школа, свих репрезентативних синдиката просветних радника, као и струковних удружења, који доставили своје предлоге.
Александар Марков из Форума београдских гимназија, наводи за НИН да је нови правилник унеколико у колизији са Законом о основама система образовања и васпитања.
„Законом је предвиђено да сваки родитељ има могућност жалбе, уколико је незадовољан добијеном оценом“, каже он и додаје да је нејасна идеја у правилнику која се тиче права на жалбу половине родитеља у одељењу на рад наставника.
„Ако пођемо од мишљења да су у Министарству просвете имали добру намеру да процедурално ово реше, требало је прво мењати Закон“, тврди Марков.
Намере и злоупотребе
Он мисли да се сваки правилник може злоупотребити, па и одредбе овог правилника, иако се може сматрати да није била намера да се врши притисак на наставнике.
„Ако бисмо пошли од идеалне претпоставке да неће бити злоупотреба, потребно је више од половине родитеља да се жале или бар половина – дакле није један родитељ, није нешто што би требало да буде субјективно већ нешто што би требало да буде објективно и да су онда родитељи ти који треба да ставе свој потпис, па ће можда ставити прст на чело и питати се какво је стање са оцењивањем заиста“, каже Марков. Он додаје и да је на директору и стручним људима из школе да процене рад наставника на основу жалбе родитеља.
„Међутим, како код нас ништа није идеално, склонији сам да мислим да ће долазити до злоупотреба и оне су могуће са више страна. Увек постоји могућност да се родитељи побуне против неког наставника и да покушају да га склоне. Имали смо такву ситуацију у Шестој београдској гимназији – побунили су се, ставили потписе, па после нису баш били сигурни да је све било тако како је писало у пријави“, објашњава Марков.
Александар Марков из Форума београдских гимназија, наводи за НИН да је нови правилник унеколико у колизији са Законом о основама система образовања и васпитања.
„Законом је предвиђено да сваки родитељ има могућност жалбе, уколико је незадовољан добијеном оценом“, каже он и додаје да је нејасна идеја у правилнику која се тиче права на жалбу половине родитеља у одељењу на рад наставника.
„Ако пођемо од мишљења да су у Министарству просвете имали добру намеру да процедурално ово реше, требало је прво мењати Закон“, тврди Марков.
Намере и злоупотребе
Он мисли да се сваки правилник може злоупотребити, па и одредбе овог правилника, иако се може сматрати да није била намера да се врши притисак на наставнике.
„Ако бисмо пошли од идеалне претпоставке да неће бити злоупотреба, потребно је више од половине родитеља да се жале или бар половина – дакле није један родитељ, није нешто што би требало да буде субјективно већ нешто што би требало да буде објективно и да су онда родитељи ти који треба да ставе свој потпис, па ће можда ставити прст на чело и питати се какво је стање са оцењивањем заиста“, каже Марков. Он додаје и да је на директору и стручним људима из школе да процене рад наставника на основу жалбе родитеља.
„Међутим, како код нас ништа није идеално, склонији сам да мислим да ће долазити до злоупотреба и оне су могуће са више страна. Увек постоји могућност да се родитељи побуне против неког наставника и да покушају да га склоне. Имали смо такву ситуацију у Шестој београдској гимназији – побунили су се, ставили потписе, па после нису баш били сигурни да је све било тако како је писало у пријави“, објашњава Марков.

14.02. 2024.

ПРОСВЕТАРИ О НОВОМ ПРАВИЛНИКУ

Categories: Актуелно, Новости|

С ЈЕДНЕ СТРАНЕ ИМАТЕ ЈЕДНУ ОСОБУ, С ДРУГЕ ГОМИЛУ – ТО ЈЕ ОНДА ЛИНЧ“: ПРОСВЕТАРИ О НОВОМ ПРАВИЛНИКУ

Нови Правилник о оцењивању у основној школи предвиђа да је за подношење пријаве против наставника потребна сагласност више од половине родитеља једног одељења, што је отворило питање могућих злоупотреба и додатних притисака на наставнике. Потпредседник Независног синдиката просветних радника Никола Ћурчин оцењује да се уводи нешто што личи на хајку, јер се инструишу родитељи да формирају неку групу за подршку и онда наступају према школи.
„Овде се медијски ради на томе да се усмеравају родитељи да праве групе за подршке, што је продубљивање конфликта између наставника, ученика и родитеља. Ваш задатак је да индивидуално решавате проблем, а не да разговарате са гомилом људи. С једне стране имате једну особу, а с друге гомилу људи – то је онда линч“, каже Чурчин у Новом дану на ТВ Н1.
Додаје да су новина у Правилнику притужбе на педагоге и психологе.

„Ово служи да се избегне и пребаци одговорност. Ни на који начин нисмо адресирали проблем у Рибникару, последице тога, ни оно што је било пре, али зато сада имамо нову мету, а то су педагог и психолог, и да на њих усмеримо кривицу. Министарство (просвете) покушава да на сваки начин са себе скине одговорност, да посвађа људе у школи, то је изузетно лоше“, указује Чурчин.

Потпредседница Гранског синдиката просветних радника „Независност“ Ружица Тодић Брдарић наводи да су пре доношења Правилника организовани састанци представника репрезентативних синдиката са министарством. Додаје да су била два састанка, и да су успели неке ствари да искоригују, водећи рачуна о интересима запослених и ученика.

Поводом члана 5 Правилника за основне школе, којим је дефинисано да је за подношење пријаве против наставника потребна сагласност више од половине родитеља једног одељења, каже да је њен синдикат био да се он апсолутно избаци, а не да се дорађује.

„Ученици у жаргону у средњој школи би рекли да је то организована хајка инструирана правилником који је врло опширан и односи се на основне школе. Овај правилник никако не ствара поверење између наставника, родитеља и ученика, већ продубљује антагонизам, и то у озбиљним размерама“, сагласна је она са колегом Ћурчином.

Додаје да је сигурна да ни остала три синдиката нису имала намеру да подрже злоупотребу, већ је нису ни сагледали.

Указује да су могуће и политичке и разне друге злоупотребе.

Брдарић: Где је овде комуникација?
„Не ради се овде само о приговору на оцену, већ на целокупни васпитно-образовни рад. Ми децу не само да збуњујемо, већ шаљемо потпуно контрадикторне поруке. Децу прво учимо, а то је кључно, да се сукоби морају препознати, да је дијалог кључан у решавању и идентификацији проблема. А овде вам је прича – уместо да одељенски старешина буде координатор између наставника, ученика и родитеља, он добија писани допис преко секретаријата који је заведен и онда поступа тако што обавештава предметног наставника – па где је ту комуникација“, пита Брдарић.

Ћурчин додаје да остају и индивидуалне притужбе родитеља које су биле и до сада.

„Правилник је корак у лошем правцу… Министарство иде из грешке у грешку“, истиче.

Каже и да „имамо проблем у систему, неће људи да раде у школи, стотине професора математике фали“.

„Која је ово порука? Не можемо да обезбедимо да пристојно платимо људе у просвети, не можемо да вам обезбедимо професоре, али можемо да организујемо хајку“, поручује Ћурчин.

Указује да ово није само просветни, већ друштвени проблем.

„Синдикати су искоришћени да се да легитимитет овом процесу, морали су раније да реагују и да не дозволе да се ово деси“, сматра.

Подсећа да су унете измене и у правилник за средњу школу, у којем је до сада ученику смањивана оцена из владања на четворку, ако је имао између 5 и 8 неоправданих, а сада је то померено на осам.

„Која је то порука? Изволите, бежите са часова. Желим да упутим поруку родитељима: Све што је до сада важило, важи и сада, ако имате проблем решавајте га као и до сада. Немојте да злоупотребљавате. Стално се трудимо да пребацимо кривицу. Овде је питање да ли ће јавно школство опстати. Ако наставимо да га урушавамо, имаћемо озбиљан проблем“, закључује.

И Брдарић се слаже да се новим правилником Министарство „извукло“ из приче, а као разлог су, како додаје, навели да су затрпани мејловима.

Ћурчин: Јако је битно ко ће бити нови министар просвете
Ћурчин поручује да је што се васпитавања тиче кључна комуникација са родитељима, који ако имају проблем, не морају да окупљају 20 њих да би указали на њега, већ то могу одмах.

Истиче да су захтеви његовог синдиката – укидање анонимних пријава у просвети, а разлог за то су могуће злоупотребе, које су служиле као додатни притисак на наставника, потом да напад на наставника и друго особље буде посебно и оштрије третиран, као и захтев за суспензију ученика.

„Треба да смањимо тензије, а не да правимо посебне групе за подршку унутар школе за продубљивање тензија“, оцењује.

На питање да ли је важно ко ће бити нови министар просвете, наглашава да је „персонално решење јака порука“.

„Јако је битно ко ће бити министар просвете, ако планирамо да ова држава постоји“, закључује.

13.02. 2024.

ШТА СЕ ОД НАС ОЧЕКУЈЕ?

Categories: Актуелно, Новости|

ШТА СЕ ОД НАС ОЧЕКУЈЕ? ДА ПОДЕЛИМО ШТО БОЉЕ ОЦЕНЕ И ДА НАС НИКО НЕ ПРОЗИВА“: НАСТАВНИЦИ НЕЗАДОВОЉНИ НОВИМ ПРАВИЛНИКОМ О ОЦЕЊИВАЊУ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

Само што је ступио на снагу, нови Правилник о оцењивању у основном образовању већ је изазвао негодовање просветних радника.

На мети критика су нове одредбе члана 5 овог правилника, који ће, према тврдњи чланова Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“, донети велике проблеме запосленима у образовању.

Спорно решење предвиђа да, у случају да родитељи више од половине ученика из истог одељења сматрају да одређени наставник наставу и друге облике образовно-васпитног рада, вредновање, праћење, проверавање и оцењивање ученика не спроводи у складу са законом и Правилником о оцењивању, школа спроводи процедуру у којој се утврђује његова одговорност и предузимају одговарајуће мере.

То се односи и на дефектолога, који реализује наставу у школи за образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и школи која има одељење за ове ђаке.
Како сe наводи у Правилнику, родитeљи учeника који имају примeдбe обраћају сe одeљeњском старeшини прeко прeдставника родитeља у савeту родитeља дописом, који јe прeтходно завeдeн.

Одeљeњски старeшина потом обавeштава наставника, надлeжно стручно вeћe и дирeктора.

Стручно вeћe врши увид у допис родитeља, прибавља изјашњeњe наставника на чији рад јe уложeна примeдба и испитујe наводe, имајући у виду утврђeнe критeријумe оцeњивања, након чeга доставља својe мишљeњe дирeктору.

Он зајeдно са стручним сарадником и сeкрeтаром разматра мишљeњe стручног вeћа и доноси одлуку о прихватању, односно одбијању примeдаба родитeља.

„Уколико јe примeдба била основана дирeктор, стручни сарадник и сeкрeтар израђују план појачаног инструктивно-пeдагошког увида у рад наставника, тако што планирају посeту и прeдлажу мeрe за отклањањe нeправилности и унапрeђивањe рада наставника на чији рад су родитeљи уложили примeдбу, имајући у виду најбољи интeрeс учeника“, пишe у Правилнику, који прописујe и да сe подносилац приговора можe обратити надлeжној школској управи, уколико нијe задовољан одлуком дирeктора.

– У пракси то можe да значи да сe, рeцимо, у комбинованим одeљeњима, три, чeтири родитeља договорe и поднeсу приговор против наставника. Закон дeфинишe начин на који сe упућујe приговор на оцeну и нијe нам јасно зашто су помeнутe одрeдбe убачeнe у Правилник о оцeњивању. Ово јe толико нeвeроватно и нeпримeрeно прeма просвeтним радницима. Шта сe од нас очeкујe? Да подeлимо што бољe оцeнe да бисмо били добри наставници и да нас нико нe „прозива“? Да ли јe то рeшeњe? Да ли смо свeсни у шта увлачимо просвeту? И овако млади нису заинтeрeсовани за рад у просвeти, а питањe јe каква сe порука овим шаљe – кажe Јасминка Марић, чланица ИО ГСПРС „Нeзависност“.

Она напомињe да су прeдставници синдиката „Нeзависност“ катeгорички били против помeнутих рeшeња и да су тражили да сe помeнутe одрeдбe избришу из Правилника, али да су у томe остали усамљeни.

– Министарство просвeтe јe инсистирало да овe одрeдбe морају да остану да би сe знала процeдура јeр су школe различито рeаговалe у одрeђeним ситуацијама. Чак су и нашe колeгe из других синдиката то подржалe – кажe Марић.

Валeнтина Илић, прeдсeдница Синдиката образовања Србијe, сматра да мора да постоји дeфинисана процeдура комe сe родитeљи обраћају у случају да постоји приговор на рад наставника.

– У сваком житу има и кукоља. Нeдавно сам била свeдок да су сe родитeљи жалили на профeсора клавира који јe од 20 ђака своју класу свeо на два учeника. И кад читатe изјавe родитeља нијe вам свeјeдно. Ако постоји примeдба на наставника нeко из школe мора да провeри њeгов рад и да му сe помогнe, уколико су примeдбe основанe. По мeни ово рeшeњe можe да будe олакшавајућe за школу. С другe странe, тачно јe да свe можe да сe злоупотрeби и нe оправдавам таквe ствари – истичe Илић.

Нашe саговорницe кажу да им нијe јасно због чeга сe новe одрeдбe члана 5 нису нашлe и у Правилнику о оцeњивању у срeдњeм образовању, тe зашто Правилник о оцeњивању у основном образовању прописујe процeдуру у случају да сe родитeљи вишe од половинe учeника из истог одeљeња имају примeдбe да стручни сарадник (психолог и пeдагог) нe остварујe задаткe прописанe законом.

Из Министарства просвeтe до објављивања овог тeкста нисмо добили појашњeња у вeзи са спорним рeшeњима.

Данас

12.02. 2024.

Правилник о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању

Categories: Актуелно, Новости|

Правилник о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању

На основу члана 75. став 5. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23), члана 17. став 4. и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),
Министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК
о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању

Предмет Правилника

Члан 1.
Овим правилником утврђују се начин, поступак и критеријуми оцењивања успеха из појединачних предмета, изборних програма (у даљем тексту: предмет) и владања и друга питања од значаја за оцењивање ученика и одраслих у средњем образовању и васпитању (у даљем тексту: ученик).

Сврха и принципи оцењивања

Члан 2.
Основна сврха оцењивања је да унапређује квалитет процеса учења.
Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се стално прати остваривање прописаних циљева, исхода, стандарда постигнућа ученика и компетенција из стандарда квалификација, као и напредовања ученика у развијању компетенција у току савладавања школског програма.
Оцењивање је континуирана педагошка активност којом се код ученика развија активан однос према учењу, подстиче мотивација за учење, развијају радне навике, а ученик се оспособљава за објективну процену сопствених постигнућа и постигнућа других ученика, при чему развија одређени систем вредности.
Оцењивањем се обезбеђује поштовање општих принципа система образовања и васпитања утврђених законом којим се уређују основе система образовања и васпитања (у даљем тексту: Закон).
Како би се омогућила ефикасност учења, наставник се руководи следећим принципима при оцењивању:
1) поузданост: означава усаглашеност оцене са утврђеним, јавним и прецизним критеријумима оцењивања;
2) ваљаност: оцена исказује ефекте учења (оствареност исхода, ангажовање и напредовање ученика);
3) разноврсност начина оцењивања: избор одговарајућих и примена различитих метода и техника оцењивања како би се осигурала ваљаност, поузданост и објективност оцена;
4) редовност и благовременост оцењивања, обезбеђује континуитет у информисању ученика о њиховој ефикасности у процесу учења и ефекат оцене на даљи процес учења;
5) оцењивање без дискриминације и издвајања по било ком основу;
6) уважавање индивидуалних разлика, образовних потреба, узраста, претходних постигнућа ученика;
7) објективност у оцењивању према утврђеним критеријумима.

Предмет и врсте оцењивања

Члан 3.
Ученик се оцењује из предмета и владања, у складу са Законом и овим правилником.
Оцена је описна и бројчана.
Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода и стандарда постигнућа, као и напредовање у развијању компетенција у току школске године обавља се формативним и сумативним оцењивањем.
Формативно оцењивање, у смислу овог правилника, јесте редовно и планско прикупљање релевантних података о напредовању ученика, постизању прописаних исхода и циљева и постигнутом степену развоја компетенција ученика. Саставни је део процеса наставе и учења и садржи повратну информацију наставнику за даље креирање процеса учења и препоруке ученику за даље напредовање и евидентира се у педагошкој документацији наставника.
Под педагошком документацијом, у смислу овог правилника, сматра се електронска и/или писана документација наставника која садржи: личне податке о ученику и његовим индивидуалним својствима која су од значаја за постигнућа, податке о провери постигнућа, ангажовању ученика и напредовању, датим препорукама, понашању ученика и друге податке од значаја за рад са учеником и његово напредовање.
На основу података прикупљених формативним оцењивањем могу се извести оцене које се уносе у књигу евиденције о образовно-васпитном раду, која се води у електронском и/или штампаном формату (у даљем тексту: дневник рада), у складу са критеријумима прописаним овим правилником.
Под подацима, у смислу овог правилника, подразумевају се подаци о знањима, вештинама, ангажовању, самосталности и одговорности према раду, а у складу ca школским програмом.
Сумативно оцењивање, у смислу овог правилника, јесте вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине, модула или на крају првог и другог полугодишта, из предмета и владања.
Најмање једном у току полугодишта, школа на седницама одељенских већа врши евиденцију и процену сумативног оцењивања, о чијим резултатима обавештава родитеља, односно другог законског заступника ученика (у даљем тексту: родитељ).
Оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане и уносе се у дневник рада и у педагошку документацију.
Формативно и сумативно оцењивање део су јединственог процеса оцењивања заснованог на унапред утврђеним критеријумима.

Оцена

Члан 4.
Оцена представља објективну и поуздану меру остварености прописаних циљева, исхода учења, стандарда постигнућа и развијених компетенција, као и напредовања и развоја ученика и показатељ је квалитета и ефикасности заједничког рада наставника, ученика и школе у целини.
Оцена је јавна и саопштава се ученику одмах по спроведеном поступку оцењивања, са образложењем.
Оценом се изражава:
1) оствареност циљева, као и прописаних, односно прилагођених стандарда постигнућа, достизање исхода и степена развијености компетенција у току савладавања програма предмета;
2) ангажовање ученика у настави;
3) напредовање у односу на претходни период;
4) препорука за даље напредовање ученика.
Оствареност циљева, као и прописаних, односно прилагођених стандарда постигнућа, достизање исхода и развијање компетенција у току савладавања програма предмета процењује се на основу: овладаности појмовном структуром и терминологијом; разумевања, примене и вредновања научених поступака и процедура и решавања проблема; рада са подацима и информацијама; интерпретирања, закључивања и доношења одлука; вештина комуникације и изражавања у различитим формама; овладаности моторичким вештинама; извођења радних задатака.
Ангажовање ученика обухвата: активно учествовање у настави, одговоран однос према постављеним задацима, сарадњу са другима и показано интересовање и спремност за учење и напредовање.
Напредовање у односу на претходни период исказује се оценом, чиме се уважава остварена разлика у достизању критеријума постигнућа.
Препорука за даље напредовање ученика јасно указује ученику на то шта треба да побољша у наредном периоду и саставни је део повратне информације уз оцену.
Бројчане оцене су: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1).
Ученику се не може умањити оцена из предмета због односа ученика према ваннаставним активностима или непримереног понашања у школи или у другим организацијама у којима се остварује образовно-васпитни рад.

Критеријуми бројчаног оцењивања

Члан 5.
Критеријум је објективна мера на основу које се процењује успешност ученика у остваривању образовних исхода и развијању компетенција. Критеријуми су дефинисани тако да укључују и елементе општих и међупредметних компетенција и усаглашавају се са исходима предмета и модула.
Јединствени критеријуми за бројчано оцењивање за појединачне наставне предмете, утврђују се на нивоу стручних већа школе.

Члан 6.
Оцену одличан (5) добија ученик који је у стању да:
1) примењује знања, укључујући и методолошка, у сложеним и непознатим ситуацијама; самостално и на креативан начин објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације; процењује вредност теорија, идеја и ставова;
2) бира, повезује и вреднује различите врсте и изворе података;
3) формулише претпоставке, проверава их и аргументује решења, ставове и одлуке;
4) решава проблеме који имају и више решења, вреднује и образлаже решења и примењене поступке;
5) изражава се на различите начине (усмено, писано, графички, практично, ликовно и др.), укључујући и коришћење информационих технологија и прилагођава комуникацију и начин презентације различитим контекстима;
6) влада моторичким вештинама које захтевају сложеније склопове покрета, брзину и висок степен координације; влада моторичким вештинама тако што комбинује, реорганизује склопове покрета и прилагођава их специфичним захтевима и ситуацијама тако да дела ефикасно;
7) самостално извршава сложене радне задатке поштујући стандардизовану процедуру, захтеве безбедности и очувања околине, показује иницијативу и прилагођава извођење, начин рада и средства новим ситуацијама;
8) доприноси групном раду продукцијом идеја, иницира и организује поделу улога и задатака; уважава мишљења других чланова групе и помаже им у реализацији њихових задатака, посебно у ситуацији „застоја” у групном раду; фокусиран је на заједнички циљ групног рада и преузима одговорност за реализацију продуката у задатом временском оквиру;
9) утврђује приоритете и ризике и на основу тога планира и организује краткорочне и дугорочне активности и одређује потребно време и ресурсе;
10) континуирано показује заинтересованост и одговорност према сопственом процесу учења, уважава препоруке за напредовање и реализује их.

Члан 7.
Оцену врло добар (4) добија ученик који је у стању да:
1) логички организује и самостално тумачи сложене садржинске целине и информације;
2) повезује садржаје и концепте из различитих области са ситуацијама из живота;
3) пореди и разврстава различите врсте података према више критеријума истовремено;
4) заузима ставове на основу сопствених тумачења и аргумената;
5) уме да анализира проблем, изврши избор одговарајуће процедуре и поступака у решавању нових проблемских ситуација;
6) изражава се на различите начине (усмено, писано, графички, практично, ликовно и др.), укључујући и коришћење информационих технологија и прилагођава комуникацију задатим контекстима;
7) влада моторичким вештинама које захтевају сложеније склопове покрета, брзину и висок степен координације;
8) самостално извршава сложене радне задатке према стандардизованој процедури, бира прибор и алате у складу са задатком и захтевима безбедности и очувања здравља и околине;
9) планира динамику рада, организује активности у групи, реализује сопствене задатке имајући на уму планиране заједничке продукте групног рада;
10) планира и организује краткорочне и дугорочне активности, утврђује приоритете и одређује потребно време и ресурсе;
11) континуирано показује заинтересованост за сопствени процес учења, уважава препоруке за напредовање и углавном их реализује.

Члан 8.
Оцену добар (3) добија ученик који је у стању да:
1) разуме и самостално објашњава основне појмове и везе између њих;
2) разврстава различите врсте података у основне категорије према задатом критеријуму;
3) уме да формулише своје ставове, процене и одлуке и објасни начин како је дошао до њих;
4) бира и примењује одговарајуће поступке и процедуре у решавању проблемских ситуација у познатом контексту;
5) уме јасно да искаже одређени садржај у складу са захтевом и на одговарајући начин (усмено, писано, графички, практично, ликовно и др.), укључујући коришћење информационих технологија;
6) изводи основне моторичке вештине угледајући се на модел (уз демонстрацију);
7) самостално извршава рутинске радне задатке према стандардизованој процедури, користећи прибор и алате у складу са захтевима безбедности и очувања здравља и околине;
8) извршава додељене задатке у складу с циљевима, очекиваним продуктима и планираном динамиком рада у групи; уважава чланове тима и различитост идеја;
9) планира и организује краткорочне активности и одређује потребно време и ресурсе;
10) показује заинтересованост за сопствени процес учења, уважава препоруке за напредовање и делимично их реализује.

Члан 9.
Оцену довољан (2) добија ученик који је у стању да:
1) познаје и разуме кључне појмове и информације и повезује их на основу задатог критеријума;
2) усвојио је одговарајућу терминологију;
3) закључује директно на основу поређења и аналогије са конкретним примером;
4) способан је да се определи и искаже став;
5) примењује одговарајуће поступке и процедуре у решавању једноставних проблемских ситуација у познатом контексту;
6) уме јасно да искаже појединости у оквиру одређеног садржаја, држећи се основног захтева и на одговарајући начин (усмено, писано, графички, практично, ликовно и др.), укључујући и коришћење информационих технологија;
7) влада основним моторичким вештинама и реализује их уз подршку;
8) уз инструкције извршава рутинске радне задатке према стандардизованој процедури, користећи прибор и алате у складу са захтевима безбедности и очувања здравља и околине;
9) извршава додељене задатке искључиво на захтев и уз подршку осталих чланова групе; уважава чланове тима и различитост идеја;
10) планира и организује краткорочне активности на основу задатих услова и ресурса;
11) повремено показује заинтересованост за сопствени процес учења, а препоруке за напредовање реализује уз стално праћење.

Члан 10.
Оцену недовољан (1) добија ученик који не испуњава критеријуме за оцену довољан (2) и не показује заинтересованост за сопствени процес учења, нити напредак.

Члан 11.
Изборни програми верска настава и грађанско васпитање, оцењују се описно на основу остварености циљева, исхода, постигнућа и ангажовања.

Уважавање индивидуалних разлика
приликом оцењивања

Члан 12.
Оцењивање се обавља уз уважавање способности ученика, степена спретности и умешности.
Ученик са изузетним способностима, који стиче образовање и васпитање на прилагођен и обогаћен начин применом индивидуалног образовног плана, оцењује се на основу остварености циљева и исхода, стандарда постигнућа, као и на основу ангажовања.
Ученик који има тешкоће у учењу услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога и коме је потребна додатна подршка у образовању и васпитању, оцењује се на основу остварености циљева и стандарда постигнућа према плану индивидуализације или у току савладавања индивидуалног образовног плана.
Ученик из става 3. овог члана који стиче образовање и васпитање уз прилагођавање начина рада, простора и услова, оцењује се на основу свог ангажовања и степена остварености циљева и прописаних стандарда постигнућа, на начин који узима у обзир његове језичке, моторичке и чулне могућности, као и друге специфичне тешкоће.
Ученик из става 3. овог члана који стиче образовање и васпитање уз прилагођавање и измену садржаја и исхода образовно-васпитног рада, оцењује се на основу свог ангажовања и степена остварености прилагођених циљева и исхода образовно-васпитног рада.
Ученику који стиче образовање и васпитање по индивидуалном образовном плану, а не испуњава захтеве по прилагођеним циљевима и исходима образовно-васпитног рада, ревидира се индивидуални образовни план.

Начин и поступак оцењивања

Члан 13.
Ради планирања рада и даљег праћења напредовања ученика, наставник на почетку школске године процењује степен развијености компетeнција ученика у оквиру одређене области, предмета, модула или теме од значаја за наставу у тој школској години (у даљем тексту: иницијално процењивање).
Када се настава реализује према дуалном моделу образовања, наставник – координатор учења кроз рад, спроводи иницијално процењивање у сарадњи са инструктором из компаније у којој се одвија учење кроз рад.
Припрему за реализацију иницијалног процењивања наставник спроводи у сарадњи са наставницима истог предмета.
Резултат иницијалног процењивања не оцењује се бројчано, али се ученику даје повратна информација о постигнућима.
Резултати иницијалног процењивања користе се и као податак за даље унапређивање рада школе у области наставе и учења.

Члан 14.
Оцењивање се остварује применом различитих метода и техника, које наставник бира у складу с критеријумима оцењивања и прилагођава потребама и развојним специфичностима ученика.
Оцењивање практичне наставе и вежби у стручном образовању, остварује се и проценом практичног знања, вештина и компетенција ученика у процесу израде практичног рада, самосталности у изради практичног рада, употребе инструмената, материјала, алата и других средстава, употребе стручне терминологије, примене мера безбедности и здравља на раду према себи, другима и околини. Усменим и писменим испитивањем проверава се познавање и разумевање поступка извођења захтеване радње а посматрањем процеса израде радног задатка уз помоћ различитих инструмената/протокола за посматрања, оцењује се тачност/исправност, брзина и прецизност извођења радње.
Наставник – координатор учења кроз рад оцењује ученике на основу прикупљених података о постигнућима ученика од инструктора и непосредним увидом у реализацију учења кроз рад и резултате процене практичних вештина који се спроводе код послодавца или у школи.
Постигнућа ученика оцењују се и на основу активности и резултата рада, као што су:
1) излагање и представљање (уметнички наступи, спортске активности, изложбе радова, резултати истраживања, извештаји, учешће у дебати и дискусији, дизајнерска решења, практични радови, учешће на такмичењима и смотрама и др.);
2) продукти рада (модели, макете, постери, графички радови, цртежи, есеји, домаћи задаци, презентације и др.);
3) учешће и ангажовање у различитим облицима групног рада и на пројектима, укључујући и интердисциплинарне пројекте;
4) учешће у активностима самовредновања и вршњачког вредновања;
5) збирка одабраних ученикових радова – портфолио и др.
Јединствени критеријуми оцењивања утврђују се на нивоу стручних већа у оквиру истог и/или сродних предмета и усвајају се на педагошком колегијуму. Оцењивање из истог предмета у једној школи изводи се на основу истих критеријума и упоредивих инструмената оцењивања.

Члан 15.
Распоред писаних провера дужих од 15 минута уписује се у дневник рада и објављује се за свако одељење на огласној табли школе, односно на званичној интернет страни школе, четири пута у току школске године према годишњем плану рада школе.
Распоредом из става 1. овог члана може да се планира највише једна провера у дану, односно највише три провере из става 1. овог члана током недеље.
Распоред из става 1. овог члана, утврђује одељењско веће на препоруку педагошког колегијума.
Распоред може да се мења на предлог наставника, уз сагласност одељењског већа. Промену распореда утврђује директор. Измењени распоред објављује се на исти начин као и распоред из става 1. овог члана.
Наставник је дужан да обавести ученике о наставним садржајима који ће се проверавати према распореду из става 1. овог члана, најкасније пет дана пре провере.

Члан 16.
Провера, праћење и вредновање постигнућа ученика обавља се на сваком часу.
Ученик у току часа може да буде само једанпут оцењен.
Оцена добијена после писане провере постигнућа уписује се у дневник рада у року од осам дана од дана провере.
Ако после писане провере постигнућа, више од половине ученика једног одељења који су радили писану проверу, добије недовољну оцену, писана провера се поништава и понaвља за ученика који је добио недовољну оцену и за ученика који није задовољан оценом.
Провера из става 4. овог члана понавља се само једанпут и може да буде организована на часу допунске наставе. Приликом планирања поновљене провере, наставник је у обавези да поштује одредбе члана 15. став 2. овог правилника.
Пре организовања поновљене провере, наставник је дужан да одржи допунску наставу, односно да организује допунски рад.
Ученик и родитељ, има право на образложење оцене, као и право увида у рад ученика (писане радове, писане и контролне задатке, тестове знања, производе практичног рада, презентације и др.) на основу кога је оцена дата.
Наставничко, одељењско и стручна већа планирају, прате и анализирају оцењивање и предлажу мере за унапређивање квалитета оцењивања и постигнућа ученика. У оквиру мера за унапређивање квалитета оцењивања и постигнућа ученика утврђује се план организовања допунске наставе са ученицима који имају тешкоће у савладавању програма из појединих предмета.
За ученика који је оправдано одсутан са наставе дуже од 15 радних дана у континуитету, школа је дужна да направи план оцењивања и да о њему обавести ученика и родитеља, имајући у виду најбољи интерес ученика.

Закључна оцена из предмета

Члан 17.
Ученик се оцењује најмање три пута у полугодишту.
Изузетно, уколико је недељни фонд предмета мањи од два часа, ученик се оцењује најмање два пута у полугодишту.
Закључну оцену утврђује одељењско веће на предлог предметног наставника.
Закључна оцена је бројчана и утврђује се на основу свих оцена од почетка школске године и сагледавања развоја, напредовања и ангажовања ученика и прикупљених података у педагошкој документацији наставника.
Закључна оцена из изборног програма верска настава је: истиче се, добар и задовољава.
Закључна оцена из изборног програма грађанско васпитање је: веома успешан и успешан.
Ученику музичке и балетске школе се на крају другог полугодишта закључује годишња оцена из главног предмета. Уколико је годишња оцена позитивна, ученик полаже годишњи испит из главног предмета.
На годишњем испиту из главног предмета, закључну оцену утврђује комисија већином гласова од укупног броја чланова комисије, у складу са Законом, на основу показаног знања и вештине на испиту, годишње оцене на крају другог полугодишта и остварености прописаних циљева и исхода.
Оцена комисије је коначна, односно, не утврђује се на одељењском већу.
Ученик музичке или балетске школе полаже годишњи испит и из предмета утврђеног планом и програмом наставе и учења, на начин прописан ст. 7. и 8. овог члана.
Ученику који није оцењен најмање три пута из предмета у току полугодишта, не може се утврдити закључна оцена, изузев у случају када због угрожености безбедности и здравља ученика и запослених није могуће оценити ученика потребан број пута.
Изузетно од става 10. овог члана, ако је недељни фонд часова предмета мањи од два часа, ученику се може утврдити закључна оцена ако је оцењен најмање два пута у полугодишту. У случају када због угрожености безбедности и здравља ученика и запослених није могуће оценити ученика потребан број пута, ученику се може утврдити закључна оцена ако је оцењен једном у полугодишту.
Предметни наставник који није утврдио прописан број оцена у току полугодишта, обавезан је да ученику који редовно похађа наставу, а нема прописани број оцена, спроведе оцењивање на редовном часу или часу допунске наставе у току трајања полугодишта (у току последње недеље наставе) уз присуство одељењског старешине, члана стручног већа, стручног сарадника (педагога или психолога) или групе ученика.
Ако предметни наставник, из било којих разлога, није у могућности да организује час из става 12. овог члана, школа је дужна да обезбеди одговарајућу стручну замену.
У околностима када два или више наставника предлажу јединствену оцену:
1) предлог закључне оцене из предмета одређује се као аритметичка средина предлога закључних оцена сваког од наставника и на основу усаглашавања мишљења два или више наставника у односу на утврђене критеријуме;
2) не може се предложити позитивна оцена уколико наставник једног дела предмета предлаже недовољну оцену.
Закључна оцена за успех из предмета не може да буде мања од:
1) одличан (5), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена најмање 4,50;
2) врло добар (4), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 3,50 до 4,49;
3) добар (3), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 2,50 до 3,49;
4) довољан (2), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 1,50 до 2,49.
Закључна оцена за успех из предмета, по правилу, је недовољан (1), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена мања од 1,50.
Закључна оцена за успех из предмета може изузетно да буде и највећа појединачна оцена уписана у дневник, добијена било којом техником провере постигнућа.
Одељењско веће може да промени предлог закључне оцене предметног наставника искључиво уз образложење према критеријумима утврђеним овим правилником.
Одељењско веће утврђује нову оцену гласањем.
Утврђена оцена из става 19. овог члана, евидентира се у дневнику рада уз напомену, а у записнику одељењског већа шире се образлаже.
Закључна оцена утврђена на одељењском већу уписује се у дневник рада у предвиђену рубрику.

Члан 18.
Закључна оцена из самосталног модула утврђује се на крају другог полугодишта.
Уколико ученик има недовољну закључну оцену из самосталног модула на крају првог полугодишта наставник је дужан да организује допунску наставу за припрему ученика и спроведе оцењивање у вези са поправљањем оцене уз присуство одељењског старешине или стручног сарадника или на часу допунске наставе у току трајања полугодишта.

Члан 19.
Ученику који на крају првог полугодишта није оцењен, у складу са посебним законом, из једног или више предмета због одсуствовања са наставе, не утврђује се општи успех на крају првог полугодишта.
Ученику из става 1. овог члана у рубрику у оквиру обрасца евиденције, односно обрасца јавне исправе у којој се истиче општи успех, уносе се речи: ,,успех није утврђенˮ.
Ученику којем је у првом полугодишту закључена оцена из предмета, а који у другом полугодишту није оцењен, пре упућивања на разредни испит школа може, имајући у виду најбољи интерес ученика, да омогући оцењивање у складу са посебним законом.

Оцењивање владања ученика

Члан 20.
Владање ученика оцењује се бројчано, најмање два пута у току полугодишта, као и на крају полугодишта и утиче на општи успех.
Владање ученика на дужем кућном и болничком лечењу, ученика који стиче средње образовање и васпитање код куће и ученика за којег је организована настава на даљину, оцењује се.
Владање ванредног ученика не оцењује се.
На оцену из владања не утичу оцене из предмета.
Школа је у обавези да континуирано прати, анализира, благовремено предузима мере у циљу развијања одговорног понашања ученика и свих учесника у образовно-васпитном процесу.

Критеријуми за утврђивање бројчане оцене из владања у току полугодишта

Члан 21.
На оцену из владања у току школске године, утичу васпитне и васпитно-дисциплинске мере изречене за лакше повреде ученика прописане општим актом установе, за теже повреде обавеза ученика и за повреде забране, прописане Законом, као и то колико је пута ученик био основано удаљен из непосредног образовно-васпитног рада који обухвата обавезну наставу и остале облике образовно-васпитног рада.
1. За изречену меру укор одељењског старешине ученику се утврђује оцена из владања – врло добро (4)
2. За изречену меру укор одељењског већа ученику се утврђује оцена из владања – добро (3)
3. За изречену меру укор директора ученику се утврђује оцена из владања – задовољавајуће (2)
4. За изречену меру укор наставничког већа ученику се утврђује оцена из владања – незадовољавајуће (1)
Ученику који неоправдано изостаје са наставе, утврђује се оцена из владања у току првог и другог полугодишта, уколико након благовремено предузетих мера и активности појачаног васпитног рада и обавештавања родитеља, није дошло до позитивне промене у понашању ученика.
Оцену из владања примерно (5) добија ученик који је остварио следеће услове:
– Истиче се у испуњавању школских обавеза које се односе на наставу и друге облике рада, осим у ситуацијама оправдане спречености;
– Представља пример за угледање у односима које успоставља са запосленима у школи и ученицима;
– Истиче се у развоју и неговању атмосфере другарства и конструктивног решавања конфликата у вршњачкој популацији;
– Својим понашањем и иницијативама које покреће промовише позитивне вредности, хуманост, солидарност и одговорност према себи, другима и окружењу;
Оцену из владања врло добро (4) добија ученик који је остварио следеће услове:
– Неоправдано је изостао са наставе осам часова;
– Испуњава школске обавезе које се односе на наставу и друге облике рада, осим у ситуацијама оправдане спречености;
– Показује коректност у односу према запосленима у школи и ученицима;
– Прихвата и примењује правила у неговању атмосфере другарства и конструктивног решавања конфликата у вршњачкој популацији;
– Преузима одговорност за своје поступке, односно коригује своје понашање након опомене или изречене васпитне мере.
Оцену из владања добро (3) добија ученик који је остварио следеће услове:
– Неоправдано је изостао са наставе највише петнаест часова;
– Повремено постоје ситуације када га је потребно опомињати на испуњавање школских обавеза које се односе на наставу и друге облике рада;
– Повремено постоје ситуације када га је потребно опомињати на обавезност коректног понашања према запосленима у школи и ученицима; Повремено постоје ситуације када га је потребно опомињати на правила у неговању атмосфере другарства и конструктивног решавања конфликата у вршњачкој популацији;
– Прихвата одговорност за своје понашање и коригује га у појачаном васпитном раду.
Оцену из владања задовољавајуће (2) добија ученик који испуњава следеће услове:
– Неоправдано је изостао са наставе највише двадесет пет часова;
– Учестало га је потребно опомињати на испуњавање школских обавеза које се односе на наставу и друге облике рада;
– Учестало га је потребно опомињати на обавезност коректног понашања према запосленима у школи и ученицима, при чему углавном изостаје корекција понашања;
– Учестало га је потребно опомињати на правила у неговању атмосфере другарства и конструктивног решавања конфликата у вршњачкој популацији, при чему углавном изостаје корекција понашања;
– Углавном не прихвата одговорност за своје понашање, због чега изостаје корекција понашања у појачаном васпитном раду;
Оцену незадовољавајуће (1) добија ученик који испуњава следеће услове:
– Неоправдано је изостао са наставе више од двадесет пет часова;
– И поред опомена и појачаног васпитног рада не испуњава школске обавезе које се односе на наставу и друге облике рада;
– Учестало крши правила коректног понашања према запосленима у школи и ученицима, при чему изостаје корекција понашања;
– Учестало крши правила у неговању атмосфере другарства и конструктивног решавања конфликата у вршњачкој популацији, при чему изостаје корекција понашања;
– Не прихвата одговорност за своје понашање, односно кршење правила;
– Не поправља своје понашање након појачаног васпитног рада.

Члан 22.
Школа је у обавези да евидентиране изостанке ученика утврди као оправдане или неоправдане одмах, а најкасније у року од осам дана од дана повратка ученика на наставу.

Закључна оцена из владања

Члан 23.
Оцена из владања на крају првог и другог полугодишта јесте бројчана, и то: примерно (5), врло добро (4), добро (3), задовољавајуће (2) и незадовољавајуће (1), и свака од наведених оцена утиче на општи успех ученика.
На оцену из става 1. овог члана, утичу васпитне и васпитно-дисциплинске мере изречене за лакше повреде ученика прописане општим актом установе, за теже повреде обавеза ученика и за повреде забране, прописане Законом, као и то колико је пута ученик био основано удаљен из непосредног образовно-васпитног рада који обухвата обавезну наставу и остале облике образовно-васпитног рада.
Закључну оцену из владања утврђује одељењско веће на предлог одељењског старешине на крају првог и другог полугодишта, на основу сагледавања личности и понашања ученика у целини, процењивањем његовог укупног понашања и извршавања обавеза прописаних Законом и изречених васпитних или васпитно-дисциплинских мера, предузетих активности и њихових ефеката, а нарочито на основу његовог односа према:
1) школским обавезама и сопственим правима и обавезама;
2) другим ученицима;
3) запосленима у школи и другим организацијама у којима се остварују поједини облици образовно-васпитног рада;
4) имовини школе, имовини других лица или организацијама у којима се остварују настава или поједини облици образовно-васпитног рада;
5) заштити и очувању животне средине;
6) друштвено-корисном раду и хуманитарним активностима.
Приликом закључивања оцене, одељењско веће узима у обзир и ангажовање ученика у ваннаставним активностима, у складу са школским програмом (слободне активности, ученичка задруга, заштита животне средине, заштита од насиља, злостављања и занемаривања, друштвено-користан рад и хуманитарне активности и програми превенције других облика ризичног понашања, културна активност школе), процењивањем његовог понашања и извршавања обавеза прописаних Законом.
Оцена из владања поправља се на предлог одељењског старешине најкасније на крају првог или другог полугодишта када ученик показује позитивне промене у свом понашању и прихвата одговорност за своје поступке након указивања на непримерено понашање или кроз појачани васпитни рад, након изречене васпитне, односно васпитно-дисциплинске мере.
Уколико је дошло до позитивних промена у понашању ученика, његова закључна оцена из владања може бити већа од аритметичке средине свих утврђених оцена.
Уколико је дошло до негативних промена у понашању ученика, његова закључна оцена из владања може бити мања од аритметичке средине свих утврђених оцена.

Оцењивање на испиту

Члан 24.
Оцена на испиту утврђује се на основу остварености прописаних циљева, исхода, стандарда постигнућа ученика и стандарда квалификација, већином гласова укупног броја чланова комисије, у складу са Законом. Оцена комисије је коначна, односно, не утврђује се на одељењском већу.
Ученик може дневно да полаже испит само из једног предмета.

Општи успех ученика

Члан 25.
Општи успех ученика утврђује се у складу са Законом.
Општи успех не утврђује се ученику који има недовољну оцену из предмета или је неоцењен из предмета до окончања поступка оцењивања.
Описна оцена из предмета не утиче на општи успех ученика.
Општи успех не утврђује се ни у случају када је ученик неоцењен из предмета који се оцењује описном оценом.
Обавештавање о оцењивању

Члан 26.
На почетку школске године наставник је дужан да на примерен начин обавести ученика о прописаним циљевима, стандардима постигнућа и исходима учења.
На почетку школске године ученици и родитељи се обавештавају о критеријумима, начину, поступку, динамици, распореду оцењивања предмета и владања.
Одељењски старешина је обавезан да благовремено, а најмање четири пута у току школске године, на примерен начин обавештава родитеље о постигнућима ученика, напредовању, мотивацији за учење и напредовање, владању, редовности похађања наставе и другим питањима од значаја за образовање и васпитање.

Евиденција о успеху ученика

Члан 27.
Наставник у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју ученика током године у дневнику рада и својој педагошкој документацији у складу са Законом и овим правилником.
Подаци унети у педагошку документацију користе се за потребе информисања родитеља, приликом одлучивања по приговору или жалби на оцену и у процесу самовредновања и екстерног вредновања квалитета рада установе.

Завршне одредбе

Члан 28.
Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању („Службени гласник РС”, бр. 82/15, 59/20 и 95/22).

Члан 29.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Број 110-00-251/2023-07
У Београду, 5. фебруара 2024. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.

12.02. 2024.

Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању

Categories: Актуелно, Новости|

Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању

На основу члана 75. став 5. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23) и члана 17. став 4. и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),
Министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК
о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању
Предмет Правилника

Члан 1.
Овим правилником утврђују се начин, поступак и критеријуми оцењивања успеха из обавезних предмета, изборних програма, активности (слободних наставних активности) (у даљем тексту: предмет) и владања и друга питања од значаја за оцењивање ученика и одраслих у основном образовању и васпитању (у даљем тексту: ученик).

Сврха и принципи оцењивања ученика

Члан 2.
Оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење остваривања прописаних исхода и стандарда постигнућа ученика, а за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом прилагођених циљева, садржаја и исхода у савладавању индивидуалног образовног плана.
Оцењивање је континуирана педагошка активност која позитивно утврђује однос према учењу и знању и подстиче мотивацију за учење.
Оцењивањем се ученик оспособљава за објективну процену сопствених постигнућа и постигнућа других ученика, за постављање личних циљева током процеса учења, развија се систем вредности и обезбеђује се поштовање општих принципа система образовања и васпитања утврђених законом којим се уређују основе система образовања и васпитања (у даљем тексту: Закон).
Принципи оцењивања, у смислу овог правилника, јесу:
1) објективност у оцењивању према утврђеним критеријумима;
2) релевантност оцењивања;
3) коришћење разноврсних техника и метода оцењивања;
4) правичност у оцењивању;
5) редовност и благовременост у оцењивању;
6) оцењивање без дискриминације и издвајања по било ком основу;
7) уважавање индивидуалних разлика, потреба, узраста, претходних постигнућа ученика и тренутних услова у којима се оцењивање одвија.

Формативно и сумативно оцењивање

Члан 3.
Ученик се оцењује из предмета и владања, у складу са Законом, посебним законом и овим правилником.
Праћење развоја, напредовања и остварености постигнућа ученика у току школске године обавља се формативним и сумативним оцењивањем.
Формативно оцењивање, у смислу овог правилника, јесте редовно праћење и процена напредовања у остваривању прописаних исхода, стандарда постигнућа и ангажовања у оквиру предмета, као и праћење владања ученика. Формативно оцењивање садржи повратну информацију о остварености прописаних исхода и стандарда постигнућа и ангажовања у оквиру предмета, изборних програма, активности, предузете активности од стране наставника за унапређивање постигнућа ученика, процена њихове делотворности и јасне и конкретне препоруке за даље напредовање.
Повратна информација, у усменом и/или писменом облику, коју даје наставник у оквиру формативног оцењивања треба да буде разумљива ученику и родитељу, односно другом законском заступнику (у даљем тексту: родитељ), а наставнику доприноси приликом објективног оцењивања ученичких постигнућа.
Формативне оцене се по правилу евидентирају у педагошкој документацији наставника, у електронском и/или писаном облику, у складу са овим правилником и најчешће се односе на редовно праћење напретка постигнућа ученика, начин како учи, степен самосталности у раду, начин остваривања сарадње у процесу учења са другим ученицима и друге податке о ученику битне за праћење.
Под педагошком документацијом из става 5. овог члана, сматра се документација у електронском и/или писаном облику. Педагошка документација наставника садржи: личне податке о ученику и његовим индивидуалним својствима која су од значаја за постигнућа, податке о провери постигнућа, ангажовању ученика и напредовању, датим препорукама, понашању ученика и друге податке од значаја за рад са учеником и његово напредовање.
Сумативно оцењивање, у смислу овог правилника, јесте вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине или на крају полугодишта из предмета и владања.
Оцене добијене сумативним оцењивањем у првом разреду су описне и на крају полугодишта, односно школске године исказују се као напредовање ученика у остваривању исхода, ангажовање и препорука. Описна оцена садржи повратну информацију за ученика и родитеља и пружа јасно упутство како да се унапреди рад ученика. Оцене добијене сумативним оцењивањем у осталим разредима су, по правилу, бројчане.
Сумативне оцене се евидентирају у прописаној евиденцији о образовно-васпитном раду, у електронском и/или писаном облику (у даљем тексту: дневник) и у педагошкој документацији, у складу са овим правилником.

Оцена ученика

Члан 4.
Оцена представља објективну и поуздану меру напредовања и развоја ученика, као и ангажовања ученика и његове самосталности у раду и показатељ је квалитета и ефикасности заједничког рада наставника, ученика и школе у целини.
Оцена је јавна и саопштава се ученику одмах по добијању, са образложењем. Образложење оцене садржи препоруку које активности ученик треба да предузме у даљем раду.
Оцена је описна и бројчана.
У првом разреду основног образовања и васпитања, у току школске године, ученик се оцењује описном оценом из предмета и владања.
У оквиру предмета, у првом разреду, у току школске године, описном оценом изражава се напредовање у остваривању прописаних исхода.
Од другог до осмог разреда, у току школске године, ученик се оцењује описно и бројчано из предмета и владања.
Бројчана оцена из обавезног предмета и изборног програма други страни језик је: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1). Оцена недовољан (1) је непрелазна.
Успех ученика из изборних програма и то: верска настава и грађанско васпитање, матерњи језик/говор са елементима националне културе, српског као страног језика и активности (слободних наставних активности) оцењује се описно и то: истиче се, добар, задовољава.
Члан 5.
Ученик се оцењује најмање четири пута у полугодишту, а ако је недељни фонд часова предмета један час најмање два пута у полугодишту.
Ученику који није оцењен најмање четири пута из обавезног предмета и изборног програма други страни језик у току полугодишта, односно најмање два пута у току полугодишта уколико је недељни фонд обавезног предмета, изборног програма и активности један час, не може да се утврди закључна оцена, изузев у случају када због угрожености безбедности и здравља ученика и запослених није могуће оценити ученика потребан број пута.
Ученикa који редовно похађа наставу и извршава школске обавезе, а нема прописани број оцена у полугодишту, наставник је дужан да оцени на посебно организованом часу или на неком од осталих облика образовно-васпитног рада, по правилу на часу допунске наставе, у току трајања полугодишта уз присуство одељењског старешине и педагога или психолога.
Одељењски старешина је у обавези да редовно прати оцењивање ученика и указује предметним наставницима на број прописаних оцена које ученик треба да има у полугодишту ради утврђивања закључне оцене и благовремено обавести директора уколико не дође до промена броја оцена које ученик има.
Ученику се не може умањити оцена из предмета због односа ученика према ваннаставним активностима или непримереног понашања у школи.
Оцењивање из обавезног предмета: музичка култура, ликовна култура, физичко и здравствено васпитање, обавља се полазећи од ученикових способности, степена спретности и умешности. Уколико ученик нема развијене посебне способности, приликом оцењивања узима се у обзир индивидуално напредовање у односу на сопствена претходна постигнућа и могућности, а нарочито се узима у обзир ангажовање ученика у наставном процесу.
Ученик, његов родитељ има право да поднесе приговор у складу са Законом.
У случају да родитељи више од половине ученика из истог одељења сматрају да одређени наставник наставу и друге облике образовно-васпитног рада, вредновање, праћење, проверавање и оцењивање ученика не спроводи у складу са законом и овим правилником, школа спроводи процедуру прописану ставом 10. овог члана.
Процедура поступања из ст. 8. и 10. овог члана односи се и на дефектолога, који реализује наставу и друге облике образовно-васпитног рада у школи за образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и школи која има одељење за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом.
Процедура поступања из ст. 8. и 9. овог члана спроводи се на следећи начин:
1) родитељи ученика који имају примедбе у складу са ст. 8. и 9. овог члана, обраћају се одељенском старешини преко представника родитеља у савету родитеља дописом, који је претходно заведен;
2) одељењски старешина, по добијању дописа, обавештава наставника из ст. 8. и 9. овог члана, надлежно стручно веће и директора;
3) стручно веће врши увид у допис родитеља, прибавља изјашњење наставника на чији рад је уложена примедба и испитује наводе, имајући у виду критеријуме из члана 6. став 8. овог правилника;
4) након реализованих активности из тачке 3) овог става стручно веће даје мишљење које доставља директору;
5) директор заједно са стручним сарадником и секретаром разматра мишљење стручног већа и доноси одлуку о прихватању, односно одбијању примедаба родитеља;
6) директор одлуку из тачке 5) овог става, доставља подносиоцу и обавештава наставника из ст. 8. и 9. овог члана, надлежно стручно веће и одељенског старешину;
7) уколико је примедба била основана директор, стручни сарадник и секретар израђују план појачаног инструктивно-педагошког увида у рад наставника, тако што планирају посету и предлажу мере за отклањање неправилности и унапређивање рада наставника на чији рад су родитељи уложили примедбу, имајући у виду најбољи интерес ученика;
8) уколико подносилац није задовољан одлуком директора, може да се обрати надлежној школској управи, у року од седам радних дана од добијања одлуке, ради предузимања активности из надлежности школске управе.
У случају да родитељи више од половине ученика из истог одељења сматрају да стручни сарадник не остварује задатке прописане Законом, школа спроводи процедуру прописану ставом 12. овог члана.
Процедура поступања из става 11. овог члана спроводи се на следећи начин:
1) родитељи ученика који имају примедбе да стручни сарадник не остварује задатке прописане Законом, обраћају се одељенском старешини преко представника родитеља у савету родитеља дописом, који је претходно заведен;
2) одељењски старешина, по добијању дописа, обавештава стручног сарадника и директора;
3) директор врши увид у допис родитеља, прибавља изјашњење стручног сарадника на чији рад је уложена примедба и испитује наводе;
4) директор заједно са секретаром, односно другим стручним сарадником доноси одлуку о прихватању, односно одбијању примедби родитеља;
5) директор одлуку из тачке 4. овог става, доставља подносиоцу и обавештава стручног сарадника из става 11. овог члана и одељенског старешину;
6) уколико је примедба била основана директор и секретар, односно други стручни сарадник, израђују план појачаног инструктивно-педагошког увида у рад стручног, тако што планирају праћење остваривања задатака и предлажу мере за отклањање неправилности и унапређивање рада стручног сарадника на чији рад су родитељи уложили примедбу, имајући у виду најбољи интерес ученика;
7) уколико подносилац није задовољан одлуком директора, може да се обрати надлежној школској управи, у року од седам радних дана од добијања одлуке, ради предузимања активности из надлежности школске управе.

Бројчана оцена ученика обавезног предмета и изборног програма други страни језик

Члан 6.
Ученик се оцењује бројчано из обавезних предмета и изборног програма други страни језик, у складу са законом и овим правилником.
Бројчана оцена из обавезних предмета и изборног програма други страни језик, у току школске године утврђује се на основу следећих критеријума: оствареност исхода, самосталност и ангажовање ученика.
Оцену одличан (5) добија ученик који:
− у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама;
− са лакоћом лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
− самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
− решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички рaсуђуje;
− показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања.
Оцену врло добар (4) добија ученик који:
− у великој мери показује способност примене знања и лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
− самостално изводи закључке који се заснивају на подацима;
− решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички рaсуђуje;
− показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања.
Оцену добар (3) добија ученик који:
− у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама;
− у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe;
− већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме;
− у довољној мери критички рaсуђуje;
− показује делимични степен активности и ангажовања.
Оцену довољан (2) добија ученик који:
− знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену;
− у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима;
− понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички рaсуђуje;
− показује мањи степен активности и ангажовања.
Оцену недовољан (1) добија ученик који:
− знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене;
− не изводи закључке који се заснивају на подацима;
− критички не рaсуђуje;
− не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање.
Школа je у обавези да на почетку школске године на стручним већима утврди и усклади елементе праћења и оцењивања, начине и поступке вредновања, за критеријуме из става 2. овог члана. Критеријуми који су усклађени на стручним већима усвајају се на педагошком колегијуму, чине саставни део годишњег плана рада школе и објављују се на званичној интернет страници.

Закључна оцена из предмета

Члан 7.
Закључна оцена из предмета утврђује се на крају првог и другог полугодишта, на основу свих појединачних оцена које су унете у дневник од почетка школске године, а у складу са законом.
Закључна оцена из обавезног предмета за ученика првог разреда је описна и исказује се као напредовање ученика у остваривању исхода, ангажовање и препорука.
У првом разреду закључне оцене из обавезних предмета и из изборних програма и активности уносе се у ђачку књижицу и ученик прелази у наредни разред.
Закључна оцена из обавезног предмета за ученика од другог до осмог разреда је бројчана.
Закључна оцена из изборних програма и активности (слободне наставне активности) је описна и то: истиче се, добар и задовољава и не утиче на општи успех ученика, осим из изборног програма други страни језик који се оцењује бројчано и закључна оцена утиче на општи успех ученика.
Ученика од првог до четвртог разреда у току образовно-васпитног рада, оцењује наставник који изводи наставу, а оцену на крају полугодишта утврђује одељењско веће на предлог наставника.
Ученика од петог до осмог разреда оцењује предметни наставник у току образовно-васпитног рада, а оцену на крају полугодишта утврђује одељењско веће на предлог предметног наставника.
Закључна оцена за успех из обавезног предмета и изборног програма други страни језик не може да буде већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник, добијене било којом техником провере знања.
Закључна оцена за успех из обавезног предмета и изборног програма други страни језик, не може да буде мања од:
1) одличан (5), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена најмање 4,50;
2) врло добар (4), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 3,50 до 4,49;
3) добар (3), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 2,50 до 3,49;
4) довољан (2), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 1,50 до 2,49.
5) недовољан (1), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена мања од 1,50.
Закључна оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања аритметичке средине из става 10. овог члана, на крају другог полугодишта.
Ако одељењско веће не прихвати образложени предлог закључне оцене предметног наставника, нову оцену утврђује одељењско веће гласањем. Нова оцена утврђује се јавним гласањем већине присутних чланова одељенског већа.
Утврђена оцена из става 11. овог члана евидентира се у напомени, а у записнику одељењског већа шире се образлаже.
Закључна оцена утврђена на одељењском већу уписује се у дневник у предвиђену рубрику.
Ученик, његов родитељ има право да поднесе приговор у складу са Законом.
Члан 8.
Оцењивање и утврђивање успеха ученика музичке и балетске школе остварује се у складу са Законом и овим правилником.
Закључна оцена из предмета, ученику из става 1. овог члана, утврђује се на основу свих појединачних оцена које су унете у дневник од почетка школске године и оцене на годишњем испиту.
Ученик музичке и балетске школе полаже годишњи испит, односно завршни испит из главног предмета и из предмета утврђеног планом и програмом наставе и учења пред комисијом у складу са Законом.
На годишњем, односно завршном испиту из главног предмета и предмета утврђеног планом и програмом наставе и учења, оцену утврђује комисија већином гласова укупног броја чланова комисије, у складу са Законом, на основу показаног знања и вештине на испиту.
Закључну оцену из става 2. овог члана предлаже предметни наставник одељењском већу ради утврђивања.
Ученик, његов родитељ има право да поднесе приговор у складу са Законом.

Оцењивање ученика који остварују додатну подршку у образовању

Члан 9.
Ученик коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу, ризика од раног напуштања школовања и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању оцењује се на основу ангажовања и степена остварености циљева и исхода дефинисаних планом индивидуализације и ИОП-ом.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 1, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености исхода, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.
Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 2, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености прилагођених циљева и исхода, који су дефинисани у персонализованом плану наставе и учења, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.
Ученику који стиче образовање и васпитање по индивидуалном образовном плану, а не остварује планиране циљеве и исходе, ревидира се индивидуални образовни план.
Ученик са изузетним способностима који стиче образовање и васпитање на прилагођен и обогаћен начин, применом индивидуалног образовног плана, оцењује се на основу праћења остваривања прописаних исхода и стандарда постигнућа и ангажовања.

Иницијално процењивање

Члан 10.
На почетку школске године, по правилу до краја треће недеље од почетка школске године, наставник процењује претходна постигнућа ученика у оквиру одређене области или теме, која су од значаја за предмет (у даљем тексту: иницијално процењивање) у тој школској години.
Иницијално процењивање из става 1. овог члана најављује се три радна дана пре планираног одржавања и не убраја се у планирани број писмених провера из члана 12. овог правилника.
Резултат иницијалног процењивања уписује у педагошку документацију, не оцењује се, служи за планирање рада наставника и даље праћење напредовања ученика. Наставник, пружа правовремену индивидуалну повратну информацију о резултату иницијалног процењивања ученику и родитељу.

Начин и поступак оцењивања

Члан 11.
Ученик се оцењује на основу усмене провере постигнућа, писмене провере постигнућа и практичног рада, а у складу са програмом предмета. У току полугодишта најмање једна оцена треба да буде на основу усмене провере постигнућа ученика.
Ученик се оцењује и на основу активности и његових резултата рада, а нарочито: излагања и представљања (изложба радова, резултати истраживања, модели, цртежи, постери, дизајнерска решења и др.), учешћа у дебати и дискусији, писања есеја, домаћих задатака, учешћа у различитим облицима групног рада, рада на пројектима, збирке одабраних ученикових продуката рада – портфолија, у складу са програмом наставе и учења, односно школским програмом.
Постигнуће ученика из практичног рада, огледа, лабораторијске и друге вежбе, уметничког наступа и спортске активности оцењује се на основу примене учениковог знања, самосталности, показаних вештина у коришћењу материјала, алата, инструмената и других помагала у извођењу задатка, као и примене мера заштите и безбедности према себи, другима и околини, у складу са програмом наставе и учења, односно школским програмом.

Распоред писмених задатака и писмених провера

Члан 12.
Распоред писмених задатака и писмених провера (у даљем тексту: распоред) дужих од 15 минута уписује се у дневник и објављује се за свако одељење на огласној табли школе и на званичној интернет страни школе најкасније до краја треће наставне недеље у сваком полугодишту.
Распоредом може да се планира највише једна писмена провера у дану, а поред једног писменог задатка који је прописан програмом наставе и учења за основно образовање и васпитање за поједине предмете, могу да се планирају још две писмене провере у наставној недељи.
Школа води рачуна о равномерном распореду оптерећења, а у најбољем интересу ученика.
Распоред утврђује директор на предлог одељењског већа.
Распоред може да се мења на предлог наставника, уз сагласност одељењског већа. Промену распореда утврђује директор. Измењени распоред објављује се на исти начин као и распоред.
Одељењски старешина дужан је да прати да се писмени задаци и писмене провере, дуже од 15 минута, остварују у складу са распоредом и да благовремено указује директору и наставницима на обавезу поштовања распореда и прописани број провера.
Наставник је дужан да обавести ученике о садржајима програма наставе и учења који ће се писмено проверавати према распореду најкасније пет радних дана пре провере.

Писмене провере

Члан 13.
Провера постигнућа ученика обавља се на сваком часу.
Писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута обављају се без најаве, а спроводе се ради утврђивања остварености циља једног или више часова и савладаности дела реализованих програмских садржаја, односно остварености операционализованих исхода и служе наставнику ради праћења постигнућа ученика на крају програмске целине или на крају полугодишта.
Оцена из писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута евидентира се у педагошкој документацији, односно не уписује се у дневник.
Оцена из става 3. овог члана може да буде саставни део оцене која је добијена неком другом техником оцењивања. За оцене које су добијене из провера постигнућа у трајању до 15 минута не израчунава се аритметичка средина, нити се уписује у дневник.
Резултати писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута могу се узети у обзир приликом утврђивања закључне оцене ученика, а у најбољем интересу ученика.
Ученик у току часа може да буде само једанпут оцењен за усмену или писмену проверу постигнућа.
Оцена из усмене провере постигнућа уписује се у дневник, по правилу непосредно по добијању оцене.
Оцена из писмене провере постигнућа уписује се у дневник у року од осам радних дана од дана провере.
Ако након писмене провере постигнућа више од половине ученика једног одељења, који су радили писмену проверу постигнућа, добије недовољну оцену, писмена провера се поништава за ученика који је добио недовољну оцену.
Оцена са писмене провере може бити поништена и ученику који није задовољан оценом.
Писмена провера из става 9. овог члана понавља се једанпут и може да буде организована на посебном часу.
Наставник планира посебан час на ком се понавља писмена провера у складу са чланом 12. став 2. овог правилника, о чему обавештава одељенског старешину.
Предметни наставник може да организује накнадну проверу постигнућа из става 12. овог члана и за групу ученика различитих одељења истог разреда.
Након поништене писмене провере, а пре организовања поновљене, наставник је дужан да одржи допунску наставу, утврди и анализира заједно са ученицима разлоге остварености лоших постигнућа и обавести стручно веће и директора школе.
За ученика који из оправданих разлога није радио писмену проверу постигнућа, провера може да се организује и накнадно, с тим да је потребно имати у виду дневно и недељно ограничење броја писаних провера ученика из члана 12. став 2. овог правилника.
Накнадна провера постигнућа из става 12. овог члана најављује се, најмање три радна дана раније.
За ученика који је оправдано одсутан са наставе, од 11 до 15 радних дана у континуитету, школа је дужна да направи план оцењивања и да о њему обавести ученика и родитеља, односно законског заступника, имајући у виду најбољи интерес ученика.
Ученик и родитељ има право увида у писани рад, као и право на образложење оцене.
Школа је дужна да писане радове ученика чува у школи до краја текуће школске године и/или до окончања поступка.
Начин остваривања увида у писани рад школа утврђује у сарадњи са родитељима.
Наставничко, одељењско и стручна већа планирају, прате и анализирају оцењивање и предлажу мере за унапређивање квалитета оцењивања и постигнућа ученика. У оквиру мера за унапређивање квалитета оцењивања и постигнућа ученика утврђује се план организовања допунске наставе са ученицима који имају тешкоће у савладавању програма из појединих предмета.

Оцењивање владања ученика

Члан 14.
Владање се оцењује најмање два пута у току полугодишта.
Владање ученика првог разреда основног образовања и васпитања оцењује се описно у току и на крају полугодишта.
Владање ученика од другог до осмог разреда основног образовања и васпитања оцењује се бројчано у току и на крају полугодишта.
Закључна оцена из владања ученика из става 2. овог члана јесте: примерно, врло добро, добро, задовољавајуће и незадовољавајуће, и не утиче на општи успех ученика.
Закључна оцена из владања из става 3. овог члана на крају првог и другог полугодишта јесте: примерно (5), врло добро (4), добро (3), задовољавајуће (2) и незадовољавајуће (1) и свака од наведених оцена утиче на општи успех ученика.
Владање ученика на дужем кућном и болничком лечењу, ученика који стиче основно образовање и васпитање код куће и ученика за којег је организована настава на даљину, оцењује се.
Владање одраслих не оцењује се.
Приликом оцењивања владања сагледава се понашање ученика у целини.
На оцену из владања не утичу оцене из предмета.
Закључну оцену из владања доноси одељенско веће на образложени предлог одељенског старешине.
Ученик, његов родитељ има право да поднесе приговор у складу са Законом.
Школа континуирано прати, анализира, благовремено предузима мере у циљу развијања одговорног понашања ученика и свих учесника у образовно-васпитном процесу.

Описна оцена из владања у току полугодишта

Члан 15.
Описна оцена из владања ученика из члана 14. став 2. овог правилника утврђује се на основу учениковог односа према школским обавезама и сопственим правима и обавезама, нарочито понашања према другим ученицима, запосленима у школи и другим организацијама у којима се остварује образовно-васпитни рад, изреченој васпитној или васпитно-дисциплинској мери, школској имовини и имовини других лица, заштити и очувању животне средине.
Оцена из става 1. овог члана садржи и васпитну препоруку.
Опис односа према школским обавезама и сопственим правима и обавезама јесте:
1) у потпуности извршава обавезе у школи;
2) углавном извршава обавезе у школи;
3) делимично извршава обавезе у школи;
4) углавном не извршава обавезе;
5) не извршава обавезе у школи.
Опис понашања према другим ученицима, запосленима у школи и другим организацијама у којима се остварује образовно-васпитни рад, школској имовини и имовини других лица, изреченој васпитној или васпитно-дисциплинској мери, заштити и очувању животне средине јесте:
1) представља позитиван пример другима својим односом;
2) има најчешће коректан однос;
3) понекад се непримерено односи;
4) често има непримерен однос;
5) најчешће има непримерен однос.

Бројчане оцене из владања у току полугодишта

Члан 16.
Појединачна бројчана оцена из владања у току полугодишта утврђује се на основу следећих критеријума:
1) Оцену примерно (5) добија ученик који је остварио следеће услове:
– истиче се у извршавању школских обавеза које се односе на наставу и друге облике рада и испуњава их у потпуности и правовремено;
– поштује правила понашања и мере безбедности;
– представља позитиван пример за угледање, истиче се у развоју и неговању атмосфере другарства и конструктивног решавања конфликата у вршњачкој популацији;
– своје ставове брани аргументовано водећи рачуна о осећањима других и усвојеним правилима понашања;
– својим понашањем и иницијативама које покреће, промовише позитивне вредности, толеранцију, хуманост, солидарност и одговорност према себи, другима и окружењу;
– с поштовањем и уважавањем се односи према запосленима у школи и у другим организацијама;
– поштује школску имовину и имовину других;
– има активан однос према очувању и заштити животне средине.
2) Оцену врло добро (4) добија ученик који је остварио следеће услове:
– углавном извршава и испуњава школске обавезе које се односе на наставу и друге облике рада;
– углавном поштује правила понашања и мере безбедности;
– има коректан однос према другим ученицима;
– прихвата и примењује правила у неговању атмосфере другарства и конструктивног решавања конфликата у вршњачкој популацији;
– бранећи своје ставове мање води рачуна о усвојеним правилима понашања и осећањима других;
– својим понашањем и иницијативама подржава и промовише позитивне вредности, толеранцију, хуманост, солидарност и одговорност према себи, другима и окружењу;
– има коректан однос према запосленима у школи и у другим организацијама;
– преузима одговорност за своје поступке и коригује своје понашање након опомене или изречене васпитне мере;
– има коректан однос према школској имовини и имовини других;
– чува животну средину.
3) Оцену добар (3) добија ученик који је остварио следеће услове:
– повремено постоје ситуације када га је потребно опомињати на извршавање школских обавеза које се односе на наставу и друге облике рада;
– делимично поштује правила понашања и мере безбедности;
– повремено постоје ситуације када га је потребно опомињати на обавезност коректног понашања према ученицима;
– повремено постоје ситуације када га је потребно опомињати на правила у неговању атмосфере другарства и конструктивног решавања конфликата у вршњачкој популацији;
– бранећи своје ставове не води довољно рачуна о усвојеним правилима понашања и осећањима других;
– својим понашањем и иницијативама повремено подржава и промовише позитивне вредности, толеранцију, хуманост, солидарност и одговорност према себи, другима и окружењу;
– нема увек коректан однос према запосленима у школи и у другим организацијама;
– прихвата одговорност за своје понашање и коригује га у појачаном васпитном раду, али понавља поступке за које је већ упозорен;
– повремено показује немар према школској имовини и имовини других;
– повремено показује немар према животној средини.
4) Оцену задовољавајуће (2) добија ученик који је остварио следеће услове:
– учестало га је потребно опомињати на извршавање школских обавеза које се односе на наставу и друге облике рада;
– минимално поштује правила понашања и мере безбедности;
– учестало га је потребно опомињати на обавезност коректног понашања према ученицима, при чему углавном изостаје корекција понашања;
– учестало га је потребно опомињати на правила у неговању атмосфере другарства и конструктивног решавања конфликата у вршњачкој популацији, при чему углавном изостаје корекција понашања;
– бранећи своје ставове не води рачуна о усвојеним правилима понашања и осећањима других;
– својим понашањем и иницијативама ретко подржава и промовише позитивне вредности, толеранцију, хуманост, солидарност и одговорност према себи, другима и окружењу;
– не поштује и не уважава запослене у школи и у другим организацијама;
– тешко прихвата одговорност за своје понашање и понавља понашања за која му је изречена васпитна и/или васпитно-дисциплинска мера;
– не чува школску имовину и имовину других;
– показује немар према очувању животне средине.
5) Оцену незадовољавајуће (1) добија ученик који је остварио следеће услове:
– и поред опомена и појачаног васпитног рада не извршава школске обавезе које се односе на наставу и друге облике рада;
– не поштује правила понашања и не придржава се мера безбедности;
– и поред опомена учестало крши правила коректног понашања према ученицима, при чему изостаје корекција понашања;
– и поред опомена учестало крши правила у неговању атмосфере другарства и конструктивног решавања конфликата у вршњачкој популацији, при чему изостаје корекција понашања;
– не поштује личност других ученика и према њима се понаша нетолерантно, угрожавајући и повређујући права и осећања других;
– својим понашањем и иницијативама не подржава и не промовише позитивне вредности, толеранцију, хуманост, солидарност и одговорност према себи, другима и окружењу;
– угрожава и повређује права запослених у школи и у другим организацијама;
– не прихвата одговорност за своје понашање и не поправља своје понашање након појачаног васпитног рада;
– показује деструктивно понашање према школској имовини и имовини других;
– показује деструктивно понашање према животној средини.
Оцене дате на основу става 1. овог члана сматрају се појединачним оценама и саставни су део закључне оцене из владања.
Ученик је обавезан да редовно похађа наставу.
На оцену из владања у току школске године утиче редовност похађања наставе од стране ученика, као и изречене васпитне и васпитно-дисциплинске мере.
Ученик који неоправдано изостаје са наставе у току школске године, а на основу редовног праћења и обавештавања родитеља, оцењује се појединачном оценом из владања:
1) врло добро (4) када неоправдано изостане са 8 часова;
2) добро (3) када неоправдано изостане са највише 15 часова;
3) задовољавајуће (2) када неоправдано изостане са највише 25 часова;
4) незадовољавајуће (1) када неоправдано изостане са 26 и више часова.
Оцене дате на основу става 5. овог члана сматрају се појединачним оценама и саставни су део закључне оцене из владања.
Оцена из владања дата на основу нередовног похађања наставе од стране ученика повлачи изрицање васпитне и васпитно-дисциплинске мере, што школа уређује својим актом.
Оцена из владања у току школске године је и појединачна оцена дата на основу изречене васпитне и васпитно-дисциплинске мере и то:
– укор одељенског старешине – врло добро (4);
– укор одељенског већа – добро (3);
– укор директора – задовољавајуће (2);
– укор наставничког већа – незадовољавајуће (1).
Оцене дате на основу става 7. сматрају се појединачним оценама и саставни су део закључне оцене из владања.
Ученик који је оцењен на основу става 5. овог члана, не оцењује се на основу става 7. овог члана уколико је разлог за изрицање васпитне и васпитно-дисциплинске мере неоправдано изостајање ученика.
Школа је у обавези да евидентиране изостанке утврди као оправдане или неоправдане одмах, а најкасније у року од осам радних дана од дана повратка ученика на наставу.

Закључна оцена из владања

Члан 17.
Закључна оцена из владања из члана 14. ст. 4. и 5. овог правилника, утврђује се на основу описних оцена из члана 15. и бројчаних оцена из члана 16. овог правилника.
Приликом закључивања оцене, а на основу понашања ученика у целини, има се у виду и ангажовање ученика у ваннаставним активностима, у складу са школским документима (слободне активности, ученичка задруга, заштита животне средине, заштита од насиља, злостављања и занемаривања, друштвено-користан рад и хуманитарне активности и програми превенције других облика ризичног понашања, културна активност школе), процењивањем његовог понашања и извршавања обавеза прописаних законом.
Ако ученик има изречене васпитне или васпитно-дисциплинске мере изречене за лакше повреде обавеза ученика прописане општим актом установе, за теже повреде обавеза ученика и повреде забране, прописане Законом, као и уколико је основано удаљен из непосредног образовно-васпитног рада који обухвата обавезну наставу и остале облике образовно-васпитног рада, њихови ефекти се узимају у обзир приликом утврђивања закључне оцене из владања.
Закључну оцену из владања, на предлог одељењског старешине, утврђује одељењско веће.
Закључна оцена из владања утврђује се на крају првог и другог полугодишта, на основу свих појединачних оцена које су унете у дневник од почетка школске године, а у складу са законом.
Закључна оцена из владања не може да буде већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник.
Закључна бројчана оцена из владања, не може да буде мања од:
1) примерно (5), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена најмање 4,50;
2) врло добро (4), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 3,50 до 4,49;
3) добро (3), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 2,50 до 3,49;
4) задовољавајуће (2), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 1,50 до 2,49.
5) незадовољавајуће (1), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена мања од 1,50.
Закључна бројчана оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања аритметичке средине из става 7. овог члана, на крају другог полугодишта.
Уколико је дошло до позитивних промена у понашању ученика, његова закључна оцена из владања може бити већа од аритметичке средине свих утврђених оцена.
Уколико је дошло до негативних промена у понашању ученика, његова закључна оцена из владања може бити мања од аритметичке средине свих утврђених оцена.
Ако одељењско веће не прихвати образложени предлог закључне оцене одељенског старешине, нову оцену утврђује одељењско веће гласањем. Нова оцена утврђује се јавним гласањем већине присутних чланова одељенског већа.
Утврђена оцена из става 11. овог члана евидентира се у напомени, а у записнику одељењског већа шире се образлаже.
Закључна оцена утврђена на одељењском већу уписује се у дневник у предвиђену рубрику.
Ученик, његов родитељ има право да поднесе приговор у складу са Законом.

Оцењивање на испиту

Члан 18.
Оцена на испиту утврђује се на основу остварености прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа ученика, већином гласова укупног броја чланова комисије, у складу са Законом. Оцена комисије је коначна, односно, не утврђује се на одељењском већу.
Школа води рачуна о равномерном распореду оптерећења полагања испита, а у најбољем интересу ученика.
Ученик, његов родитељ има право да поднесе приговор на оцену на испиту, у складу са Законом.

Општи успех ученика

Члан 19.
Општи успех ученика утврђује се у складу са Законом.
Општи успех ученика од другог до осмог разреда утврђује се на крају првог и другог полугодишта на основу аритметичке средине закључних прелазних бројчаних оцена из обавезних предмета и из изборног програма други страни језик, као и оцене из владања почев од другог разреда.
Општи успех ученика упућених на разредни, односно поправни испит утврђује се након обављеног разредног, односно поправног испита, а најкасније до 31. августа текуће школске године.
Општи успех ученика је: одличан, врло добар, добар, довољан и недовољан.
Ученик је постигао општи успех:
1) одличан – ако има средњу оцену најмање 4,50;
2) врло добар – ако има средњу оцену од 3,50 закључно са 4,49;
3) добар – ако има средњу оцену од 2,50 закључно са 3,49;
4) довољан – ако има средњу оцену до 2,49.
Ученик који је на крају школске године оцењен и има прелазне оцене из свих обавезних предмета и из изборног програма други страни језик и који је оцењен из свих осталих изборних програма и активности прелази у наредни разред.
Ученик није са успехом завршио разред, односно има недовољан успех уколико има више од две недовољне оцене, осим оцене из владања или није положио поправни испит, осим ученика другог и трећег разреда који се преводи у наредни разред, у складу са Законом.
Закључна оцена из изборних програма и активности је описна и то: истиче се, добар и задовољава и не утиче на општи успех ученика, осим из изборног програма други страни језик који се оцењује бројчано и закључна оцена утиче на општи успех ученика.
Општи успех не утврђује се ученику који има недовољну оцену из предмета или је неоцењен из предмета до окончања поступка оцењивања.
Општи успех не утврђује се ни у случају када је ученик неоцењен из предмета који се оцењује описном оценом.
Ученику који на крају првог полугодишта није оцењен, у складу са посебним законом, из једног или више обавезног предмета, изборног програма и активности због одсуствовања са наставе, не утврђује се општи успех и констатује се да је ученик неоцењен на крају првог полугодишта.
Ученику из става 10. овог члана у рубрику у оквиру обрасца евиденције, односно обрасца јавне исправе у којој се истиче општи успех, уносе се речи: ,,успех није утврђенˮ.
Ученику којем је у првом полугодишту закључена оцена из обавезног предмета, изборног програма и активности, а који у другом полугодишту није оцењен пре упућивања на разредни испит школа може, имајући у виду најбољи интерес ученика, да омогући оцењивање у складу са посебним законом.

Обавештавање о оцењивању

Члан 20.
На почетку школске године ученици и родитељи обавештавају се о критеријумима, начину, поступку, динамици и распореду оцењивања из свих обавезних предмета, изборних програма, активности и владања.
Одељењски старешина је обавезан да благовремено, а најмање четири пута у току школске године, на примерен начин обавештава родитеље о постигнућима ученика, напредовању, мотивацији за учење и напредовање, владању и другим питањима од значаја за образовање и васпитање.
Обавезан део обавештења родитељу, у делу владања, је обавештење о редовности похађања наставе, као и изречене васпитне и васпитно-дисциплинске мере.
Родитељ може од школе да тражи стручну помоћ у решавању образовних-васпитних проблема детета, ако их уочи.
Ако родитељ не долази на родитељске и индивидуалне састанке, одељењски старешина је дужан да га благовремено, званично, у писменој форми обавести о успеху и оценама, евентуалним тешкоћама и изостанцима ученика и последицама изостајања ученика и позове га на индивидуални разговор.
Ако се родитељ у року од 15 дана од дана добијања позива не одазове на позив из става 5. овог члана, школа ће о томе обавестити надлежни центар за социјални рад и затражити његово поступање.
Школа у последњој недељи првог полугодишта, као и последњој недељи наставне године не организује родитељске састанке и информативне разговоре са родитељима.

Евиденција о успеху ученика

Члан 21.
Наставник у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју ученика током године у прописаној евиденцији и педагошкој документацији из члана 3. став 6. овог правилника.
Подаци унети у педагошку документацију користе се за потребе информисања родитеља приликом одлучивања по приговору или жалби на оцену, као и у процесу самовредновања и екстерног вредновања квалитета рада установе.

Члан 22.
Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању („Службени гласник РС”, бр. 34/19, 59/20 и 81/20).

Члан 23.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику
Републике Србије”.

Број 110-00-252/2023-07
У Београду, 6. фебруара 2024. године
Министар,
проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.

12.02. 2024.

Правилник о обављању друштвено-корисног, односно хуманитарног рада у установама образовања и васпитања

Categories: Актуелно, Новости|

Правилник о обављању друштвено-корисног, односно хуманитарног рада у установама образовања и васпитања

На основу члана 85. став 21. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 6/20, 129/21 и 92/23) и члана 17. став 4. и члана 24. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС, 44/14 и 30/18 – др. закон),

Министар просвете доноси

ПРАВИЛНИК

о обављању друштвено-корисног, односно хуманитарног рада у установама образовања и васпитања

Члан 1.

Овим правилником прописују се ближи услови, начин, садржај, дужинa, местo и време обављања и друга питања од значаја за обављање друштвено-корисног, односно хуманитарног рада у установама образовања и васпитања.

Члан 2.

Друштвено-користан, односно хуманитаран рад (у даљем тексту: друштвено-користан рад), у смислу овог правилника, обухвата активности чијим се остваривањем развија друштвено одговорно понашање ученика.

Друштвено-користан рад, у смислу овог правилника, односи се на друштвено-користан и хуманитарни рад који школа планира годишњим планом рада у оквиру плана заштите од насиља и остварује се ради укључивања свих ученика у планирањe и реализацију тог рада, као и друштвено-корисни и хуманитарни рад који се реализује у оквиру појачаног васпитног рада.

Члан 3.

Активности друштвено-корисног рада представљају следеће активности: хуманитарне акције; еколошке акције уређења школе, учионица, других просторија, као и школског окружења; акције прикупљања материјала за рециклажу; припрема, односно уређење школског простора за одржавање школских манифестација, изложби, гостовања, спортских и других такмичења; посете установама социјалне заштите за смештај деце и омладине, домовима старих и Црвеном крсту; и друге активности које доприносе развоју емпатије, толеранције и унапређивању односа заснованих на међусобном уважавању и сарадњи.

Предлог активности које запослени у установама образовања и васпитања могу да планирају и реализују у складу са годишњим планом заштите од насиља, као и у оквиру појачаног васпитног рада налазе се у Прилогу, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.

Члан 4.

Учествовањем ученика у планирању и реализацији активности друштвено-корисног рада које запослени у школама организују, стварају се услови за утврђивање оцене из владања и по том основу, од другог разреда основне школе и у свим разредима средње школе.

Члан 5.

Друштвено-користан рад има превентивну функцију и доприноси развијању емпатије, солидарности и сарадње, активизма, као и основних моралних вредности и уз унапређивање међупредметне компетенције одговорно учешће у демократском друштву, а у складу са референтним оквиром компетенција за демократску културу Савета Европе (РОДК).

Сврха друштвено-корисног рада је, поред осталог, да ученици унапреде компетенције потребне за одговорно учешће у друштву, као и да буду оснажени да поштују и промовишу људска права.

Планом заштите од насиља планирају се активности друштвено-корисног рада у које се укључују ученици, запослени и родитељи, односно други законски заступници (у даљем тексту: родитељ), у оквиру установе или у сарадњи са локалном заједницом и другим установама.

Друштвено-користан рад мора бити тако организован да не сме да угрози психички и физички интегритет учесника, безбедност и здравље.

У ситуацији када се друштвено-корисни рад планира за ученика који наставу похађа по индивидуалном образовном плану узима се у обзир и мишљење тима за инклузивно образовање.

Члан 6.

Када се друштвено-користан рад користи као једна од активности појачаног васпитног рада представља облик ресторативне дисциплине.

Ресторативна дисциплина јесте приступ којим се омогућава умањивање или отклањање начињене штете, односно последица те штете, развија свест о одговорности и последицама сопственог и понашања других и поправљају односи укључених страна.

Када се користи у оквиру појачаног васпитног рада циљ одређивања друштвено-корисног рада у школама, који се остварује у складу са овим правилником, јесте превенција непожељног и друштвено неприхватљивог понашања ученика кроз развој пожељних и позитивних облика понашања.

Наставник, односно стручни сарадник у школи, за развијање пожељних/позитивних облика понашања ученика и конструктивно решавање конфликата примењује саветодавни рад, технику дијалога, радионичарски рад, поступак школске медијације, укључује вршњачку медијацију и друго.

Члан 7.

Друштвено-користан рад се планира и реализује у оквиру појачаног васпитног рада ученика за учињену лакшу и тежу повреду обавеза ученика, као и повреда забране уређене законом којим се уређују основе система образовања и васпитања, а водећи рачуна о психофизичкој и здравственој способности, узрасту и достојанству ученика.

У ситуацији повреде забране или теже повреде обавеза ученика, када се израђује план појачаног васпитног рада за ученика, тим за заштиту у сарадњи са родитељима, одређује активности друштвено-корисног рада за ученика.

У ситуацијама лакше повреде обавеза ученика и првог нивоа вршњачког насиља када се планирају активности појачаног васпитног рада за ученика, одељенски старешина у сарадњи са родитељима одређује активности друштвено-корисног рада за ученика.

Родитељ је дужан да активно учествује у остваривању плана појачаног васпитног рада, као и реализацији друштвено-корисног рада.

Родитељ је одговоран ако ученик одбије да учествује у реализацији активности друштвено-корисног рада, у складу са законом.

Члан 8.

Установа планира активности у складу са својим потребама, специфичностима, могућностима, условима и циљевима, самостално или у сарадњи са релевантним институцијама, организацијама, локалном заједницом и сл.

Запослени у школама планирају и реализују активности друштвено-корисног рада заједно са ученицима, уз укључивање родитеља. Неопходно је да се у планирање активности укључују и родитељи ученика.

Члан 9.

Друштвено-користан рад остварује се у просторијама школе под надзором наставника, у складу са проценом уз учешће родитеља, директора, односно стручног сарадника или ван просторија школе у сарадњи са надлежним центром за социјални рад и другим релевантним установама/институцијама.

Активности друштвено-корисног рада се могу организовати и остваривати у групи, одељењу, разреду, односно класи у оквиру школе, као и у другој установи, самостално или уз подршку вршњака, запослених у установи, директора, родитеља и др.

Члан 10.

У оквиру појачаног васпитног рада, приликом планирања активности друштвено-корисног рада потребно је да се узму у обзир особености ученика и врста повреде која је извршена.

Планиране активности не смеју угрожавати достојанство, психички и физички интегритет ученика, безбедност и здравље.

Активности морају бити примерене узрасту и у смислено логичкој вези са учињеном повредом обавеза ученика, односно повредом забране.

Одабрана активност друштвено-корисног рада треба да има за сврху развој вредносног система ученика који је извршио насиље и реализација те активности не сме доводити до виктимизације особе која је претрпела насиље.

Члан 11.

За друштвено-користан рад прописује се временски период/динамика, начин остваривања, праћења и извештавања о остваривању и ефектима активности у оквиру плана појачаног васпитног рада.

Приликом одређивања активности друштвено-корисног рада у оквиру појачаног васпитног рада одређује се трајање те активности, учесталост и временски период/динамика, узимајући у обзир карактеристике ученика, његов узраст и оптимално време за квалитетно и делотворно остваривање активности.

Препоручено трајање активности је од 30 до 60 минута и диманика остваривања одређује се у складу са карактеристикама активности и планом појачаног васпитног рада (препоручено је да активности буду организоване до четири пута недељно током четири недеље).

Члан 12.

Евидентирање и евалуација ефеката друштвено-корисног рада се врши приликом утврђивања оцена ученика из владања од другог разреда основне школе, у току и на крају полугодишта, као и у оквиру извештаја о појачаном васпитном раду ученика и извештаја о реализацији годишњег плана рада у оквиру плана заштите од насиља.

Члан 13.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о обављању друштвено-корисног, односно хуманитарног рада („Службени гласник РС”, број 68/18).

Члан 14.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Број 110-00-00247/2023-04

У Београду, 5. фебруара 2024. године

Министар,

проф. др Славица Ђукић Дејановић, с.р.

ПРИЛОГ

ПРЕГЛЕД

АКТИВНОСТИ ДРУШТВЕНО-КОРИСНОГ РАДА, КОЈЕ ЗАПОСЛЕНИ У УСТАНОВАМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА МОГУ ДА ПЛАНИРАЈУ И РЕАЛИЗУЈУ У СКЛАДУ СА ГОДИШЊИМ ПЛАНОМ ЗАШТИТЕ ОД НАСИЉА, КАО И У ОКВИРУ ПОЈАЧАНОГ ВАСПИТНОГ РАДА

 

– Организовање хуманитарних акција за вулнерабилне/осетљиве групе (представа, концерата, манифестација, изложба, прикупљања прилога, играчака и донирање, хуманитарни базари, спортске манифестације и сл.);

 

– Организивање хуманитарних акција за животиње (акције храњења и удомљавања напуштених животиња, прикупљање прилога, волонтирање у азилу за животиње, организовање манифестација, базара и сл.);

 

– Посете установама социјалне и здравствене заштите и другим установама које се баве хуманитарним радом (домови за децу без родитељског старања, домови за стара лица, дневни боравци за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом и сл.) у циљу реализације хуманитарних акција или друштвених активности;

 

– Организовање еколошких акција, акција заштите животине средине и животиња, акција рециклаже у установи и у сарадњи са локалном заједницом или релевентим институцијама, организацијама; обуке и предавања на тему екологије, заштите животне средине и примарне рециклаже ради подизања еколошке свести;

 

– Уређење простора школе или у локалној заједници – паркова, спортских терена, дворишта школе (сађење дрвећа, цвећа, постављање кућица за птице у школском дворишту и градском парку и сл.);

 

– Организовање тематских трибина, предавања, округлих столова, радионица на различите теме (превенције насиља, ментално здравље младих, здрави стилови живота, полно преносиве болести, психоактивне супстанце, заштита од нежељене трудноће, сексуално васпитање, пандемијске болести и значај хигијене и др.);

 

– Активно укључивање ученика у ученичке организације и тимове (ученички парламент, вршњачки тим, тим за медијацију и сл.);

 

– Формирање ученичких клубова који би се бавили волонтерским активностима у оквиру школе (међувршњачком подршком, књижевни клубови и др.);

 

– Укључивање ученика у различите пројектне/истраживачке активности школе (припрема простора, материјала, промотивног материјала, реализација активности, презентација и сл.);

 

– Укључивање ученика у организованим активностима школе – вршњачку подршку за учење, у оквиру додатне и допунске наставе, припреме за завршни испит, подршку ученицима у учењу, подршка и продуженом боравку (уколико постоји у школи);

 

– Укључивање ученика у организацији и реализацији различитих активности школе у циљу превенције насиља и дискриминације (предавања, радионице, Форум театар, Жива библиотека и др.);

 

– Креирање плана активности поводом обележавања значајних дана/датума током школске године (Међународни дан толеранције, Међународни дан заштите деце од насиља, Светски дан менталног здравља, Дечија недеља, Међународни дан деце, Међународни дан особа са инвалидитетом и сл.);

 

– Укључивање ученика у рад ученичке задруге, уколико је установа основала исту и

– Друге активности друштвено-корисног рада у смислу овог правилника.

 

Напомена: Наведене активности се могу комбиновати и проширивати планирањем других активности у складу са специфичностима, могућностима, потребама и циљевима школе, као и општим актима школе, а све у циљу креирања прихватајућег и толерантног окружења, развоја емпатије и неговања односа међусобног уважавања, сарадње и ненасилне комуникације.

9.02. 2024.

ПЛАТФОРМА ЗА СПАС ОБРАЗОВАЊА

Categories: Актуелно, Новости|

Платформа за спас образовања

Платформу за спас образовања у Србији направили су декани Универзитета у Београду: проф. др Ива Драшкић Вићановић, декан Филолошког факултета, проф. др Горан Роглић, декан Хемијског факултета, проф. др Данијел Синани, декан Филозофског факултета, проф. др Зоран Ракић, декан Математичког факултета, проф. др Велимир Шећеров, декан Географског факултета, проф. др Љубиша Станисављевић, декан Билолошког факултета, проф. др Мирослав Кузмановић, декан Факултета за физичку хемију, проф. др Иван Белча, декан Физичког факултета Београд, Друштво директора школа Србије и репрезентативни синдикати запослених у образовању ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ, Унија синдиката просветних радника Србије, Синдикат образовања Србије и Синдикат радника у просвети Србије.

ПЛАТФОРМА ЗА СПАС ОБРАЗОВАЊА

Ми доле потписани, сматрамо да је стање просвете у Србији такво да држава, односно Влада Републике Србије мора да преузме пуну одговорност за поправљање овог веома важног питања за друштво и будућност нације. Изражавајући своју забринутост за садашњу ситуацију, желимо да учествујемо у делу одговорности за решавање нагомиланих проблема. Сматрамо да се без активног учешћа и помоћи државе стање не може поправити.
У том циљу предлажемо следеће:

1. Држава да преузме одговорност за образовање, као делатност од приоритетног јавног значаја нације и друштва
– Доношење нове, јасне и оствариве стратегије образовања. У изради стратегије неопходно је активно учешће свих чиниоца, који реализују образовне процесе у Србији;
– Сагледавање целокупног образовног система, од предшколског до високог образовања, као целине, која ће бити ефикасна, економична и доприносити да знање и образовање буду основни покретач развоја сваког појединца и друштва у целини. Потребна је измена планова, програма и стандарда, који се наслањају на традиционални концепт образовања у Србији.

2. Враћање достојанства и угледа наставничкој професији
– Значајно повећање плата запосленима у образовању. Плате би требало да буду 30 – 50 % веће од просечног личног дохотка у Србији, како би та професија била цењена и како би млади желели да буду наставници;
– Измена законске регулативе (заштита интегритета и ауторитета наставника).

3. Анимирање ученика за упис на наставничке факултете, кроз стипендије и подстицаје за упис најбољих кандидата
– Анализа недостатка наставника по предметима и регионима. Додела регионалних стипендија и након завршетка школовања повратак младих у своје средине, уз обавезу да одређен број година проведу у систему образовања;
– Решавање стамбеног питања запослених у образовању.

4. Медијска подршка
– Афирмација и промовисање наставничког занимања у медијима.

Go to Top