Актуелно

Од петка све школе у неком облику штрајка, јер представници Владе и синдиката нису постигли договор о платама просветних радника. Испуњавање [...]

На позив Министра просвете проф. Др Жарка Обрадовића 26.01.2011. године у 16 часова у Влади Републике Србије одржани су разговори представника репрезентативних синдиката у образовању Србије (Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“, Уније синдиката просветних радника Србије, Синдиката образовања Србије и Синдиката радника у просвети Србије) и Премијера Владе Републике Србије, Министра просвете и Министарке финансија.

Ова власт као и већина власти на овим просторима се понаша «социјално одговорно», јер прича једно, а ради друго, те је образовање по просечној плати довела на најнижи ниво плата запослених у образовању у земљама у окружењу, као и нижи ниво од просечних плата у јавим предузећима која су изразити губиташи, а истовремено деле добит у истим предузећима. Да ли је потребно поменути образовну и квалификациону структуру запослених у просвети и поредити је са структуром у већини јавних предузећа.

Сваки иоле пажљиви читалац приметио је до сада да користим штрајк и протест готово као синониме.Међутим, они то нису. Постоје различити видови протеста, а штрајком се може само назвати потпуна обустава рада. Ово се мора нагласити пошто у нашој синдикалној пракси постоји нешто што се зове „законски штрајк у образовању“ који је својствен само нашем законодавству. Наиме, то је штрајк који закон подржава, а све у циљу погоршавања квалитета наставе и којим се, нажалост, задовољавају многе колеге у Србији. Пошто је то право чудо, као ''округао квадрат'' или ''дрвено гвожђе'', он захтева посебну анализу. Али, пре тога да разјасним разлику између штрајка и протеста. Протест је када синдикалне организације донесу одлуку да неће радити један дан, да неће водити евиденцију о свом раду, да неће закључити оцене и одржати одељењска и наставничка већа, да ће држати час 30 минута итд. Све су то до сада упражњавани видови протеста просветних радника. Међутим, штрајком се може назвати само вишедневна обустава рада и увек је везана за радно место.

Право запослених да организују штрајк утврђено је међународним правом и низом конвенција Међународне организације рада (МОР), између осталих и: Конвенцијом 84. О синдикалним слободама и заштити синдикалних права 1948, Конвенцијом 98. О правима радника на организовање и колективне преговоре 1949, Конвенцијом 131. О утврђивању минималних плата 1970, ... Препоруком бр. 154. МОР-а, којом се дефинишу есенцијалне службе (службе од посебног јавног интереса), Уставом Републике Србије, Законом о штрајку и колективним уговорима према којима запослени имају право на штрајк, ради заштите својих професионалних и економских интереса по основу рада“.

Поштовани грађани Србије морали смо да вам се обратимо на овај начин, а све у циљу подстицања вашег размишљања о садашњости и будућности образовања у Србији, јер рана која се крије тешко и споро зацељује. Ако не мислите о будућности не можете је ни имати. Неопходно је за почетак да поставимо сами себи неколико питања: Да ли ће и нас оперисати странац? Да ли ћемо и ми моћи да се лечимо у иностранству? Да ли ћемо и ми нашу децу да школујемо и запошљавамо ван ове земље. Ако знамо одговор негативан на сва ова питања, поставља се додатно питање: шта нам је чинити?

Штрајкачки одбор ГСПРС «Независност» је на састанку одржаном 25.01.2011. године донео

ОДЛУКУ