РТВ
Да ли ће и када национална стратегија обраовања наћи у скупштинској процедури остаје отворено питање. Међутим, њен основни циљ је да се у периоду од 2012. до 2020. године број високообразованих између 30 и 35 година са 20 повећа на 40 одсто.
Уколико буде усвојена, национална стратегија образовања у школски систем требало би да уведе бројне новине.
Од тога да школе треба да раде само у једној смени, иновацију плана и програма, увођења стручне и опште матуре до бројних измена у образовању и школовању на факултетима.
Иако постоје различити ставови о стратегији, већина оних који су расправљани о том битном документу, сматра да је реално постављена.
Стратегија се односи на целокупно образовање. Од тога да се деца већ са 3 или 4 године укључују у предшколске установе, преко увођења додатних ваннаставних активности у основне школе, до тога да средњошколско образовање постане обавезно.
Када ће се у скупштини расправљати о усвајању националне стратегије образовања, још увек се не зна, као ни то да ли ће бити решен новонастали јаз између државних и приватних факултета.
Проблем је у томе што је новом стратегијом предвиђено да студенти приватних факултета могу да конкуришу за смештај у дому и исхрану у мензи, као и увођење суфинансирајућег статуса где би држава делимично финансирала и студенте на државним и приватним непрофитним факултетима, што поједини оцењују као фаворизацију тих приватних институција.
