Претње министра Жарка Обрадовића да ће просветним радницима који штрајкују умањити плате нису утемељене на закону. Те мере немају никакво правно утемељење, па ће о спору просветара и ресорног министарства одлучивати судови. Запосленима у просвети није умањен први део фебруарске плате, због чега неће бити најављене потпуне обуставе наставе. Ипак, то питање остаје отворено до 20. марта, када просветари добијају други део зарада. Најаве о умањеним зарадама Влада Србије правда Законом о штрајку
– Као представник Владе, тврдим да јесте у складу са законом да се раднику који није испунио своје обавезе одбије од плате. Свако ће добити колико је зарадио, а ми можемо делити само колико имамо рекао је министар просвете Жарко Обрадовић.Међутим, Обрадовић није желео да на питање Pressa прецизира на којем се конкретно закону или члану закона темеље те мере. С друге стране, председник ГСПРС „Независност“ Томислав Живановић наводи да у радном праву важе закони који дуго нису мењани, као и да ће у спору између Владе и синдиката одлучивати трећа инстанца.
– Пошто и они и ми тврдимо да понашање оне друге стране није по закону, на крају ће морати да пресуде судови у Србији, а не либимо се ни да идемо до Стразбура, нема нам повратка. Једино могуће решење тренутно видим у доношењу посебног колективног уговора о коме се у среду настављају преговори – објаснио је јуче Живановић.Како сазнајемо, Влада Србије се позива на члан 14. Закона о штрајку из 1996. године, али правници сматрају да је просвета посебна делатност на коју се не може применити та одредба.
– Одредбама Закона о штрајку уређује се да запослени који учествују у штрајку остварују основна права из радног односа, осим права на зараду. Међутим, како се ради о просвети, која представља делатност од јавног интереса, по овом закону се мора обезбедити минимум процеса рада, што даље значи, уколико се тај услов испуни, да радници имају право на зараду. Ако није обезбеђен ни минимум процеса рада, требало би видети да ли је послодавац предузео све мере по Закону о штрајку за обезбеђивање минимума процеса рада. Уколико није, то се не може запосленима приписати у кривицу, а самим тим би имали права на зараду и током штрајка – тумачи адвокат Гордана Божиловић-Петровић.