Завод за запошљавање
Годинама надлежни причају како је стратегија развоја високог образовања приоритет, али се све завршава на празним обећањима, док конкретни потези и даље недостају. Без икакве озбиљне анализе који су кадрови потребни нашој држави, уписне квоте су готово идентичне већ деценијама.
Према речима проф. др Бранка Ковачевића, ректора Универзитета у Београду, уписне квоте за бруцоше су исте као крајем осамдесетих година, када је држава Југославија имала развијену привреду и тржиште. У то време је и велики број студената из иностранства долазио код нас да студира техничке науке и медицину.
– Те бројке се преписују из године у годину, без икакве анализе колико је земљи потребно правника, економиста или инжењера – каже Ковачевић. – Неопходно је направити процену за наредних пет или десет година. Бројка не би била фиксна, већ би се мењала у зависности од стања на тржишту рада.
Ковачевић сматра да у израду националне стратегије образовања треба да буду укључена сва надлежна министарства и привреда. Стипендијама или другим повластицама требало би стимулисати упис студената на факултете за школовање кадрова који су неопходни. По оцени ректора, у наредних пет година биће посла за машинце, грађевинце, електроинжењере, стручњаке у енергетици, као и у пољопривреди и екологији.
Али академским грађанима који имају среће, талента или слуха за добра усмерења, па дипломирају у овим областима, придружиће се мала армија колега који ће такође дипломирати и – бити без праве шансе за посао.
Тренутно, на евиденцији Националне службе за запошљавање има 47.801 високообразованих, оних са шестим и седмим степеном стручне спреме, којима не преостаје ништа друго но да се надају чекајући боља времена и – посао.
Према подацима са бироа, радне књижице најдуже прижељкују професори општенародне одбране и друштвене самозаштите, стоматолози опште стоматологије, лекари опште медицине, историчари уметности, дипломирани инжењери прераде и обраде дрвета, политиколози, инжењери металургије…
– Стратегија развоја високог образовања мора се донети на државном нивоу – каже проф. др Марко Бацковић, декан Економског факултета. – Она би требало да реши питање финансирања образовних институција, а не да се даје новац факултетима који не могу да упишу довољно студената. Наш факултет је годинама најпопуларнији међу матурантима и увек се пријави више кандидата, иако је уписна квота 1.500 академаца. Око 90 одсто њих се запосли годину дана после дипломирања.
Са 6,5 одсто високообразованих, Србија спада у ред земаља са ниским процентом становништва са факултетском дипломом. У европским земљама се тај проценат креће од 20 до 30 одсто.н
НАЈВИШЕ ЕКОНОМИСТА
Несразмера између образовања и запошљавања се види и на примеру економиста. Они су међу најтраженијим професијама, али их истовремено има чак 8.106 на евиденцији НСЗ. Разлог за то је што факултети уписују енормно велики број ових студената.
Посла, према подацима са бироа, има и за физиотерапеуте, инжењере менаџмента, инжењере електротехнике и рачунарства, фармацеуте и струковне инжењере саобраћаја.
Б. Борисављевић – З. Радовић
