I onako i ovako štrajka će biti svakako

///I onako i ovako štrajka će biti svakako

Још су стари Грци говорили да ће ићи боси ако не буду имали обућу, голи ако не буду имали одећу, али ако не буде учитеља неће бити државе.

Власт Републике Србије се оглушује, о социолошку теорему, одавно познату, јер како тумачити систематско осиромашење просвете у протеклих пар година.Таква ситуација свакако захтева синдикалне акције и темељне промене у оквиру репрезентативних синдиката.

 

Проблеми који ће настати садржаће се у ефекту тих акција. Држава ће употребити законске оквире како би ограничила домет синдикалних права. Када се томе придодају слабости синдиката проблем се усложњава. У синдикатима нема свести о јединству, а и организационе форме појединих нису јасне. Струковни (еснафски) синдикати морају да воде рачуна о рањивости саме чињенице што су упућени сaмо на своју струку, па им је поље могућег деловање сужено и ограничавајуће. Унија је савез више аутономних јединица са заједничким језгром. Чини ми се да унутар Уније СПРВ потпуно самостално делује што указује на слабости. Структурирањем сидиката и повезивањем у грански, повећава се поље деловања, полази се од неких заједничких премиса а повећава се и свест о јединству.

Власт синдикале акције доживљава као деструкцију. Путем медија се пропагира да легитимне синдикалне акције, као што је штрајк, блокирају напредак. Пошто ГСПРС „Независност“, 24. јануара први ступа у штрајк знамо да ће се десисти исто. Медији ће у јавност пропагирати идеологију нерада. Идеологија нерада се састоји у томе што власт нуди делимично решење проблема у образовању које за нас није прихватљиво. Наше одбијање тумачиће се као да нећемо да радимо, а ми само тражимо да се испоштују ранији договори и да се нађе системско решење за образовање.

При вођењу социјалног дијалога поједина ресорна Министарства не показују јасне надлежности, већ се оне преплићу. Из садашњег деловања појединих министарстава може се стећи утисак да међу њима постоји прикривен договор, о чему синдикати морају водити рачуна. Мора се инсистирати да се преговори воде са Министаством финансија и ресорним министром.

Власт злоупотребљава свој положај свађајући поједине буџетске категорије, преливањем новачних средстава, што је контраподуктивно за економију. Дају се једнократне помоћи, па се образовање пита, где се налазе та средства за изненадне потребе и како се она исплаћују. Синдикалне активности треба да буду усмерене ка дисциплиновању финансирања свих корисника буџета.

ГСПРС Независност сматра да чак ни ММФ није упознат са платама буџетских корисника и структуром исплате унутар буџета.Инфлацију подривају плате државних функционера које су и онако изнад просека. Синдикати треба да инсистирају да у преговорима са ММФ –ом учествују и њихови представници.

Сви синдикати би у име интереса образовања морали наћи заједничку платформу у циљу заустављања даљег осиромашења просвете.

Пошто је овакво повећење од 2% неприхватљиво, штрајка ће свакако бити.

 

 

 

 

Нада Јокић

 

 

 

 

2011-01-14T12:16:28+01:0014.01. 2011.|Актуелно|