Министарство рада је 02.06.2014. године, након тронедељног свакодневног рада трипартитне Радне групе за израду Нацрта Закона о изменама и допунама Закона о раду, доставило текст Нацрта закона и Записник, који су требали да буду резултат рада Радне групе, закључно са 29.5.ове године.

Међутим тај текст, као и Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о раду, који је достављен Социјално–економском савету Републике на мишљење (уз захтев да СЕС да мишљење у року од 8 дана, јер је предвиђено да Закон иде у скупштинску процедуру по хитном поступку), НЕ ОДРАЖАВА СТАВОВЕ СВИХ УЧЕСНИКА У РАДУ ТРИПАРТИТНЕ РАДНЕ ГРУПЕ, односно, за синдикате који су учествовали у преговорима, НИЈЕ ПРИХВАТЉИВ због:

 

  • ненавођења алтернативних решења у члановима који нису усаглашени, а који су дефинисани на састанку Радне групе. Алтернативе нису наведе чак ни у Записнику, односно ни Записник, као ни текст Нацрта Закона, не одражава дух и ток преговора (нпр. нису унете усаглашене одредбе о раду на одређено време које се односе на сезонске послове) ;
  • самоиницијативнеизменепојединихчлановаодстранепредставникаВладе, упркосизричитомзахтевупредставникасиндикатадасеотоменерасправља, већ дасетапитањаотвореиоњимарасправљанаСЕС–у, накончегабисерадиоконачантекстНацртаЗаконакојибиишаонамишљењедругимминистарствима (нпр: зараде, синдикатиипослодавци, колективниуговори, правнепоследиценезаконитогпрестанкарадногодноса, правазапосленихуслучајустечаја – Фондсолидарности…).

Достављени текст у себи и даље садржи неке од одредби због којих смо изашли из преговора, организовали протесте и тражили смену министра Радуловића. То су:

  • увећање зарада по основу минулог рада само за године код последњег полодавца;
  • укидање увећања зарада по основу сменског рада;
  • смањење висине отпремнине за одлазак у пензију са 3 на 2 просечне зараде у Републици;
  • смањивање права синдиката и синдикалних представника (услови за рад само према могућностима послодавца, плаћени часови за синдикалне активности само за председника, односно синдикалног повереника, а за остале се може уговорити споразумом или колективним уговором, што у пракси значи да то није обавеза послодаваца, заштита синдикалног представника због синдикалне активности дата уопштеном формулацијом која може да се тумаћи на различите начине, посебно о томе шта се сматра синдикалном активношћу;
  • Иако су одустали од промене чланова којима је одузета надлежност Одбору за утврђивање репрезентативности, одредбом о начину рада и гласања на Одбору, отворена је могућност прегласавања, односно наметања одлука (у току преговора упозоравали смо да се та материја не уређује Законом већ Пословником о раду);
  • укинуто је проширено дејство колективних уговора (избрисана и алтернатива везана за укључивање Привредне коморе у преговоре о закључивању колективних уговора ).

Неке одредбе које су представници Владе самоиницијативно изменили (по њима, као уступак синдикатима), а са којима би се, у принципу, могли сложити да се не налазе у делу о којем ми нисмо желели да преговарамо – зараде, накнаде зарада и друга примања – су:

  • повољнија дефиниција рада једнаке вредности (члан 104);
  • брисање начина утврђивања дневнице за службено путовање у иностранство према посебној Уредби (члан 118, тачка 3);
  • одустајање од основне зараде као основице за утврђивање накнада зарада и других примања запослених (у свим члановима који то регулишу);
  • утврђивање да обрачун зарада и накнада зарада представља извршну исправу (члан 121);
  • промена члана везаног за евиденцију зарада и накада зарада (члан 122).

За разлику од тога, НИКАКО се не можемо сложити са самоиницијативно измењеним одредбама које се односе на:

  • плаћено одсуство – смањење дана плаћеног одуства са 7 на 5 дана (члан 77);
  • права запослених у случају стечаја, у предузећима у којима је усвојен унапред припремљен програм реорганизације (чланови 124 и 126);
  • упућивање на рад код другог послодавца (брисање става 5 члана 174), што би омогућило утврђивање мањих права запосленог упућеног код другог послодавца;
  • правне последице незаконитог престанка радног односа – смањивање права по свим основама за запосленог који доживи отказ (члан 191);
  • синдикате, односно представнике запослених (чланови 188, 210,211,214),
  • колективне уговоре, односно брисање проширеног дејства колективних уговора (брисање дела члана 246, потпуно брисање чланова 257,258,259,260,261)
  • начин рада и одлучивања Одбора за утврђивање репрезентативности (члан 229).

УГС НЕЗАВИСНОСТ остаје чврсто на ставу који су изнели на завршном састанку Радне групе – да Социјално-економски савет разматра алтернативне предлоге одредби о којима није постигнута сагласност. Тек након тога, може да се уради текст Нацрта Закона који ће ући у законом прописану процедуру.

Уколико се договорена процедура не испоштује, синдикати – учесници у преговорима, ће донети одлуку о предузимању мера и активности на заштити и очувању права запослених из рада и по основу рада.