Последњим повећањем плата у образовању није о6ухваћен трећи и четврти степен запослених у образовним институцијама. Њихове плате су изједначене са минималном зарадом, што је супротно њиховом нивоу образовања, обиму и одговорности за послове које обављају. Такође, то је супротно и Закључку Владе Републике Србије број 121-12361/2016 од 23.12.2016. године у коме се каже да се плате запослених у основном и средњем образовању и ученичком стандарду, повећавају за 6%. Из наведеног се закључује да повећање важи за све запослене у образовању, па се питамо зашто не важи и за трећи и четврти степен стручности. На овај начин повећање минималне зараде и неусклађивање виших степена стручности у односу на минималну зараду довешшће до тога да ћe сви у образовању имати „минималац“.
Да ли је Република Србија толико сиромашна? То би могло бити једно од објашњења да је у питању неко веће оптерећење буџетских средстава узроковано повећањем плата запослених са трећим и четвртим степеном образовања (испод 10 милиона динара) или је на делу немарно трошење буџетски средстава (на пример: за судске трошкове 215,5 милиона динара). Такође, решавање технолошких вишкова и забрана запошљавања допринело је уштедама које се грубо могу проценити на око 2 милијарде динара, што је у принципу довољно за исплату Новогодишње награде од 10-15 хилјада динара.
Зашто нема повећања плата у образовању? Зашто нема Новогодишњих награда? Зашто нема повећања плата трећем и четвртом степену? Зашто надлежни ћуте? … Зашто?
Постоји само један одговор. Зато што просветни радници ћуте.
Сигурно, док је на сцени недомаћинско управљање буџетским средствима, неће бити повећања плата у образовању. Процените и сами да ли и до када треба ћутати?
ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
проф. др Томислав Живановић, председник