(arhivska fotografija)
Odmah da kažemo – studenti jesu u pravu: školarine jesu previsoke i imaju smisla predlozi da se omogući besplatno studiranje svima koji to žele na prvoj godini, pa ko se pokaže da vredi, radi – neka ostane na budžetu, a ko ne – neka plaća ekonomsku cenu studija, jer ne treba zaboraviti i muke koje muče fakulteti, naročito svake zime. Takođe su u pravu i kada traže da svi koji su stekli 48 bodova dobiju budžetski indeks, zato što im je vlada tako obećala prošle godine i zato što je to omogućeno većini njihovih kolega. Međutim…
1.Pravila studiranja po Bolonji su uvedena zakonom iz 2005. godine, uključujući i famoznih 60 bodova. Država od tada na pritisak studenata i njihovih roditelja svake godine spušta upisni prag, jer je prolaznost katastrofalna.
2. Argument studenata je da se do 60 bodova teško stiže jer fakulteti nisu reformisali svoje nastavne planove i programe. Tačno. Ali je tačno i da je najbolja efikasnost upravo na najtežim fakultetima, što dokazuju analize koje radi Rektorat poslednjih nekoliko godina (matematika, arhitektura, elektrotehnika, fizička hemija…). Društveni fakulteti, koji su i najmasovniji i odakle obično polaze sve studentske bune, na začelju su liste i po ocenama i po vremenu potrebnom za dobijanje diplome.
3. Studenti protestuju, gotovo po pravilu, na početku školske godine. Pravila studiranja i školarine bila su poznata i u junu. Osim toga, cena studija nije menjana nekoliko godina. Ne kažemo da je indeks jeftin, teško se danas živi sa manje od prosečne plate, ali to bi baš trebao da bude razlog da se jače zagreje stolica i olakša roditeljska muka.
4. Brzo živimo, pa brzo i zaboravljamo. Setimo se u kakvim su uslovima studirale generacije devedesetih – sankcije, ratovi, izbeglice, prazni rafovi, plate od šest maraka, bombardovanje, pa se i tada učilo i plaćalo, a slika visokog obrazovanja je bila potpuno drugačija. Studenti nisu imali tako širok izbor kada su u pitanju fakulteti, visoke škole i smerovi.I tada su bili zastareli nastavni planovi i programi, stručnih predmeta je bilo jako malo, ako ih je i bilo, praktičan rad je bio ravan nuli, a primera radi, na novinarstvu su primali samo 30 studenata, i to je bio jedini smer te vrste u zemlji. I tada nije bilo posla.
5.Takođe je činjenica da se protesti studenata tolerišu poslednjih nekoliko godina zbog ubiranja političkih poena. Uvek je neka izborna godina i ko god bio na vlasti, posle iskustva iz Slobinog vremena, više nikome ne odgovara da ima mladost na ulicama, makar ih demonstriralo samo 200.
Poenta je: knjigu u šake – i profesori i studenti. Prvi da bi ih reformisali u skladu sa zahtevima modernog vremena, a drugi da bi što pre došli do diplome, jer to bi valjda i trebalo da bude cilj, uz znanje koje se stiče, naravno. Večitih i loših studenata je uvek bilo i biće. Stvar je u tome što ih ne treba slušati samo zato što su najglasniji, na uštrb onih koji ćute i uče. Zato je najveći krivac država koja se ne pridržava sopstvenih zakona. Kada ih ona bude poštovala, poštovaće ih i njeni građani. A tada neće biti potrebe da bilo ko bude na ulici.
Sandra Gucijan
