Ко ће бити бржи: нова Стратегија образовања или нови закони, питање је сада
Примена предложене Стратегије подразумева бројне промене у образовању, укључујући и систем финансирања образовања. Нарочито је важно да је Национални Просветни Савет захтевао да се нацрти закона који су предложени (Закон о средњем и основном образовању и васпитању, као и Закон о образовању одраслих), ускладе са Стратегијом образовања и да се најпре усвоји Стратегија образовања, па тек онда закони.
Међу творцима нацрта Стратегије образовања, преовладава мишљење да треба одвојити улогу гимназија и средњих стручних школа. Према њиховом мишљењу, стручне школе треба да образују ученике за свет рада, а гимназије за академске студије и даље школовање. Посебно треба апострофирати негативан утицај на образовање Шуварове реформе и водити рачун а о Стратегији образовања и новим законима у образовању. Ученици трогодишњих стручних школа не би полагали ни стручну, ни општу матуру, а ученицима четворогодишњих стручних школа би се поред стручне, ваљало омогућити да полажу и општу матуру. Према Стратегији, стручна матура не омогућава упис, чак ни на сродна занимања, јер се поставља питање различитог вредновања опште и стручне матуре. Стручне школе су скупље од гимназија (у финансирању по ученику), те је јевтијине да се за даље школовање определи након завршене гимназије. И поред тога што ће се ученицима након четворогодишње средње стручне школе омогућити да полажу општу матуру то представља њихову дискриминацију. Сувишно је рећи да се не слажемо са оваквим ставовима твораца Стратегије образовања, ГСПРС «Независност» ће дати допринос кориговању ових ставова, али је улога стручних удружења и заједница школа несумњиво већа.
Настава код куће и учење на даљину за основце, обавезна национална провера знања, организован превоз за децу чија је кућа удаљена два километра од школе, као и обезбеђење док чекају превоз, општа, стручна и уметничка матура, као и специјалистички и мајсторски испит, само су неке од новина које предвиђају два нова закона – о основном и средњем образовању и васпитању, који би, уколико остану садашњи рокови, пред посланицима Скупштине Србије требало да се нађу идућег месеца. Ови закони су, са примедбама, прошли и Национални просветни савет, а оно што отежава посао јесте Стратегија образовања чија је израда при крају, а која доноси нека решења која су другачија од оних предвиђених овим законима. Зато је НПС предложио да се прво усвоји Стратегија, па онда мењају закони, али како тренутно стоје ствари, редослед потеза и временски рокови зависиће од договора политичких партија, односа датума избора.
Највећа новина је у члану 36. по којем родитељ, односно старатељ има право да организује свом детету основно образовање и васпитање код куће. Он ће бити дужан да до краја наставне године писмено обавести школу у коју је ђак уписан о намери да за своје дете од следеће школске године организује наставу код куће. Школа ће водити евиденцију о образовању и васпитању ових ученика. Детаљи о томе када, ко и под којим условима може да задржи дете код куће, биће разрађени правилником који ће донети министар. Ко је одговоран у случају да се ти стандарди не испуне, онај ко је спроводио образовни процес на даљину? Ко ће процењивати квалитет овог модела образовања? Значи, има много непознаница и мислимо да ту има нмного простора за манипулацију. Модел учења на даљину ће се примењивати тек када буде донет правилник о његовом спровођењу. А по члану 59. ученик има право на бесплатан превоз ако је његово пребивалиште удаљено више од два километра од школе. Такође, ђаци ће имати право на бесплатан превоз без обзира на удаљеност, уколико надлежни орган за послове саобраћаја утврди да је угрожена безбедност ученика на путу од куће до школе. Школа је дужна да ученицима, док чекају на организовани превоз, обезбеди заштиту. Уколико због специфичних теренских услова, организовање превоза није могуће, школа је дужна да обезбеди пратиоца ученику. У закону ће писати и да школа, у сарадњи са јединицом локалне самоуправе, обезбеђује ученицима један оброк дневно.
Уводи се стручна, уметничка и општа матура, евиденција је урађена у складу са законом о заштити података, препознато је мајсторско образовање. Само нам није јасно какве везе имају са овим законима чланови који регулишу штрајк и минимум процеса рада, осим да се угрози основно људско право право на штрајк и спречи будући штрајк и разбије биће просвете кроз увођење сукоба запослених и директора и стремњење у потпуни хаос целокупног образовања Србије.
Представници ГСПРС «Независност» у овој новини не виде ништа добро. ГСПРС «Независност» указује да комплетно образовње последњих година обилује решњима која фаворизују приватно образовање и самим тим срозавање бесплатног редовног образовања на што нижи ниво, а од 2014. године иде плаћање по ученику. Држави ће бити свеједно да ли ће основно образовање ученика финансирати у државној или приватној школи, јер је у обавези да омогући основно образовање ученика под истим условима.
