Актуелно истраживање тржишта рада које Национална служба за запошљавање спроводи у свим градским општинама даће, између осталог, одговор на питање који радници су најтраженији у престоници. Међу 15.000 Београђана који су од почетка године нашли посао највише је економиста, фармацеута, медицинских радника, као и трговаца, занатлија и угоститеља.
Нови „Џоб клуб“
Почетак сарадње Филијале НСЗ Београд са градском канцеларијом за младе већ је побољшао програме који потпомажу запошљавање омладине у престоници.
– Већ је спроведена обука за рад на рачунарима, а припремили смо и курс енглеског језика, где ће полазници уз обуку факултетских професора добити и сертификат о стеченом знању. Следећи корак је „Џоб клуб“ намењен само за младе. Ту ће сви незапослени, стари до 30 година, добити сва потребна знања и вештине како би што брже стигли до посла. Са радом ће кренути 6. јуна у просторијама Канцеларије за младе, у оквиру „Инфо рума“ – најавила је Драгана Конаков-Радовановић и навела да ће се тиме растеретити постојећи клуб за тражење посла на Звездари, који ће бити прилагођен обукама за старије суграђане.
У оквиру пројекта ЕУНЕС, који са милион евра финансира Европска унија, током маја се спроводи анкета којом је обухваћено 5.000 фирми широм земље, међу којима је и око 700 компанија из Београда. Истраживање спроводи Национална служба за запошљавање како би се открило који су то профили радника данас потребни послодавцима.
– Овим истраживањем ћемо утврдити која посебна стручна знања и шире компетенције недостају на тржишту рада и какве проблеме због тога послодавци имају приликом попуњавања слободних радних места. Међу 15.350 људи са евиденције који су у првом кварталу године дошли до запослења најзаступљенији су фармацеути, лекари специјалисти, занатлије, конобари, кувари, као и занимања из области личних услуга, права и трговине – објашњава Драгана Конаков-Радовановић, директорка Филијале Београд.
Трендови на тржишту рада
Испитује се и колико људи компаније планирају да запосле или отпусте до краја године, као и које вештине недостају запосленима. Анкета је добровољна и поверљива, примењује се свуда у свету, а у Европској унији је често и законска обавеза.
– Циљ није провера пословања фирми већ стицање увида у реалне потребе послодаваца, како би се кроз адекватне мере утицало на тржиште рада, са крајњим циљем смањења незапослености. Пројекат ће унапредити капацитете НСЗ у области праћења и прогнозирања трендова на тржишту рада, као и мониторинга и евалуације активних мера запошљавања – закључује директорка.
И стари и млади тешко до посла
Према последњим подацима, крајем априла на евиденцији Филијале Београд регистровано је 96.358 незапослених, од којих је 52.812 жена. Највише незапослених има преко 50 година, док је сваки четврти млађи од 30 година. Посматрано према стручној спреми, највише људи без посла у главном граду су средњошколци, а међу незапосленима има 1.907 више високообразованих него оних са првим степеном стручности.
Главни координатор за спровођење анкете у Београду Зоран Матовић каже да је одзив компанија задовољавајући, али истиче да ће најбољи ефекат имати ако све фирме обухваћене узорком попуне упитник.
Резултати за будућност
– Анализе ће користити и предузетницима и локалним самоуправама да виде у које области треба или не треба улагати, као и незапосленима јер ће сазнати која су знања најтраженија. На дужи рок, добићемо информације о томе која занимања и образовни профили су више или мање тражени, што ће олакшати младима избор средњих школа и факултета. Зато апелујем на банке, осигуравајуће и телефонске компаније које су обухваћене анкетом да пошаљу своје одговоре до краја месеца, јер само са њима узорак одражава привреду престонице – наводи Матовић.
Током маја и јуна прате се и оцењују сви ефекти политике запошљавања – обука незапослених, субвенција за отварање нових радних места, клубова за тражење посла, а ти подаци ће се заједно са резултатима анкете користити у одабиру мера за наредну годину. Резултати истраживања и евалуације мера биће представљени јавности у октобру на завршној конференцији ЕУНЕС пројекта.
Радомир Цветковић
