Мада је и ове, као и претходних година остало упражњених места у средњим школама у Србији, све је више деце која након основне школе одлучују да не иду на даље школовање.Део њих остаје на селу са намером да наставе да се баве пољопривредом, има оних који успехом из основне школе и не могу нигде да се упишу, а део њих просто не жели да учи па самим тим ни да покуша да нешто изучи. Како средња школа није обавезна са напуњених 15 година деца могу да се запошљавају, али само уз пристанак родитеља. Анализе су показале да се на биро пријављују претежно деца из сиромашних породица, а главни разлог за напуштање или не полазак у средњу школу је потреба да се што пре дође до било какве зараде.
Наиме, последњих година повећан је број пријављених малолетника на бироу Нациналне службе за запошљавање. Они на евиденцију незапослених долазе одмах након основне школе или нешто касније када напуштају започето средњошколско образовање али и по завршетку трогодишњег школовања. Према подацима Националне службе за запошљавање, тренутно се на бироу налази око 1.500 малолетника, од којих је 200 петнаестогодишњих тинејџера. Незапослени стари између 17 и 19 година завршили су трогодишње или четворогодишње школе и не планирају да наставе школовање, али очекују да нађу било какав посао.
На евиднцији незапослених у Новом Саду налази се 480 малолетних особа које трагају за послом, а од почетка године газде су запослили њих 405 и то најчешће за рад на грађевини, као возаче, машинисте, куваре, фризере или келнере.
У зависности од квалификација малолетници се ангажују и на једноставним комуналним пословима као што је одржавање зеленина, пословима помоћних радника на грађевини , као трговци, да деле рекламне проспекте, флајере, продају сладолед… Малолетницима се током лета нуде сезонски послови брања воћа и поврћа где су дневнице и највеће.
И поред казни које прете газдама за непоштовање правила запошљавања малолетних, велики је број оних који ову категорију незапослених ангажују на црно, тако да се претпоставља да је број тинејџера који немају посао знатно већи од званичне евиденције. Разлог за мањи прој пријављених на бироу од стварно незапослених малолетника је и у томе што добар део њих има здравствено осигурање на неки други начин па нису принуђени да до њега долазе пријављивањем на евиденцију НСЗ што је, како се оцењује, чест разлог њиховог боравка на списку незапослених. Саветници НСЗ са незапосленим малолетницима, као и са свим другим који траже посао, склапају индивидуални план запошљавања помоћу кога се они усмеравају на одређене програме у складу са својим квалификацијама. Уколико малолетници немају завршену ни основну школу њима се нуди могућност укључивања у програм Функционалног основног образовања одраслих, које подразумева стицање базичног образовања и вештина за рад на пословима првог нивоа сложености. Поред тога НСЗ за тинејџере без дипломе организује шестомесечне обуке за преквалификацију и доквалификацију којима се повећава шанса за њихово запошљавање. До сада су незапослени обучавани за послове из области машинства, графичарства, обраде метала, монтаже делова за аутомобилску индустрију, заваривача али и за произвоњу премаза, плетача мрежа, ливца керамике, за производњу и прераду хране, као и за послове млекара и сортирање природних црева…
Љ. Малешевић
