BLIC
PREUZMI PREDLOG ZAKONA O ŠTRAJKU
Predlog novog Zakona o štrajku bi po planu trebalo da do kraja juna uđe u skupštinsku proceduru, najavila je danas pomoćnik ministra u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Radmila Bukumirović-Katić.Pomoćnica ministra je istakla da prema do sada definisanim zakonskim odredbama, u štrajk neće moći da stupe profesionalni pripadnici Vojske Srbije, pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA), vatrogasne službe, državni službenici na položaju, kontrola leta, zdravstvene službe zadužene za pružanje hitne pomoći.
Štrajk je dozvoljen, ali će biti potrebno obezbediti minimum procesa rada u proizvodnji, prenosu i distrubuciji električne energije, nafte, uglja i gasa, u snabdevanju vodom, u železnicama i poštanskom saobraćaju, telekomunikacijama, osnovnom obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, poslovima nephodnim za izvršenje međunarodnih obaveza Srbije.
Štrajk će biti moguć u poslovnom krugu fabrike, a za njegovo organizovanje biće potrebno donošenje konkretne odluke.
Novim zakonom biće pružen veći prostor Agenciji za mirno rešavanje sporova, kojoj je poslodavac 48 sati od najave štrajka obavezan da pošalje poziv za mirno rešavanje spora.
Ukoliko se to ne dogodi, pokušava se mirno rešavanje spora za sve vreme trajanja štrajka.
Bukumirović-Katić je navela da je predviđeno da odluku o štrajku mogu da donesu sindikat ili većina od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca ili u delu gde se štrajk organizuje.
Još postoji dilema, koja bi trebalo da bude otklonjena u javnoj raspravi, ko se sve može smatrati štrajkačem, odnosno da li je štrajkač samo onaj koji dolazi i štrajkuje u preduzeću, ili se štrajkačem može smatrati i onaj ko ne dolazi na posao.
Pomoćnik ministra je i na primeru poslednjeg štrajka prosvetara objasnila koje su bitne razlike u odnosu na važeći Zakon o štrajku.
Naime, prema novom rešenju, osnovne škole koje su u štrajku, nemaju obavezu obezbeđenja određenog minimuma procesa rada do određenog perioda (koji još nije definisan).
Ukoliko, međutim, štrajk potraje biće potrebno uvesti minimum procesa rada.
Štrajkači će imati pravo na zaradu do tog trenutka, ali ne i posle tog perioda.
Bukumirović-Katić je ocenila i da prema sadašnjem zakonu, oni koji su potpuno obustavili rad u školama trebalo je da dobiju otkaz o radu, ali se to ipak nije dogodilo.
Oni za vreme štrajka nisu imali pravo na zarade, ali im je uplaćivan doprinos na zarade i socijalno osiguranje, iako je po zakonu trebalo da dobiju uplate samo na minimalnu osnovicu.