Захтеви синдиката да се оформе одељења са мањим бројем ученика нису реални, јер за њих нема пара, рекао је министар просвете Жарко Обрадовић. То би значило ангажовање најмање 7,5 хиљада нових радника, а ни школе за то немају довољно капацитета, наводи Обрадовић.
Министар просвете Жарко Обрадовић рекао је, гостујћи у емисији Око, да захтеви синдиката да се створе одељења са мањим бројем ученика нису утемељени, јер не воде рачуна о економској стварности и могућеностима Србије.
„Уопште не правимо проблем кад је реч о анализи изборних резултата, али у Земуну смо рецимо друга политичка странка. У Косјерићу смо добили 85 гласова мање у односу на пре четири године, али то је део политичког живота и Тончев износи свој став. Питање је да ли путем јавности треба да се позивају чланови Главног одбора на седницу ГО“, наводи потпреседник социјалиста.
Обрадовић очекује да ће Србији бити одређен датум за почетак преговора, а „каква ће бити формулација, то нико не може знати“ до 28. јуна. Говорећи о реконструкцији Владе, Обрадовић каже да није коректно да оцењује свој рад, али истиче да је његов мандат на располоагању председнику странке Ивици Дачићу.
„Кад би се испунио захтев и смањио број ђака на 25 по одељењу, то би значило ангажовање нових наставника. Имали бисмо 2.883 нова одељења, нека у сваком буде 25 ђака, то би значило од 7.500 до 8 000 новозапослених“, прецизирао је Жарко Обрадовић.
Сем тога, како истиче, ни школе немају толико капацитета, јер би то значило нове кабинете или би школе морале да изнајме нове просторе, за шта нема новца.
Министар је рекао да ће од септембра 6.838 ученика мање уписати први разред средње школе у односу на период пре годину дана, што значи да ће одређени број наставника бити технолошки вишак. „Ми ћемо знати око 15. августа да ли постоји споразум са синдикатима да се направи листа технолошких вишкова и да се одреди да нема запошљавања нових људи“, каже министар просвете.
То, како је прецизирао, значи 238 одељења мање, што би значило да ће око 500 или 600 људи имати мањи фонд часова, иако неће остати без посла, наводи министар.
Говорећи о антикризним мерама, Жарко Обрадовић каже да кад је реч о његовом миинистарству, нема простора за било какве уштеде, јер је то, како је рекао, квадратура круга.
„То је у нашем случају немогућа мисија, преко 93 одсто новца из буџета министарства одлази на плате, а плате се неће смањивати, док оних 6 одсто, ако се смањи, доводе се у питање функције Министарства, односно реализација програма који су део система образовања“, објашњава Обрадовић.
Коментаришући то што ће за седам дана бити одржана мала матура, Обрадовић је рекао да ће тест бити лакши од пробног теста. Обрадовић каже да у средњим школама има око 10 хиљада више места него ђака који за та места конкуришу.
Говорећи о квотама за упис на факултет, министар је навео да оне одговарају потребама тржишта. „Питање је шта је тржиште у земљи у транзицији као што је Србија, где фирме нестају преко ноћи. Ми имамо студенте који завршавају факултете и поједини наши привредници кажу да они немају вештина, али када оду у иностранство, нико им то не доводи у питање“, каже министар просвете.
Одговарајући на питање да ли је боље да се уписију приватни или државни факултети, Обрадовић је рекао да је то ствар личног избора. „Статистиска показује да свега 17 одсто студената уписује приватне факултете, а 83 државне, то је питање личног избора и послодавци на крају одлучују кога ће да приме“, истиче министар просвете.
Кад је реч о школаринама, министар каже да је, на пример, 11 факултета Београдског универзитета прихватило сугестију Министарства да оне буду исте као прошле године.
„За сада су нам само Пољопривредни и Географски факултет рекли да су се студентски парламенти на тим факултетима сложили да се повећа школарина, што ћемо проверити“, наводи Обрадовић.
РТС
